Извор : Новине “ПРАВДА” , 02-03.08.2008.
Ана Радмиловић А онда опет – Косово Недавно сам била у прилици да (поново) размишљам о одласку на Косово, овај пут на један дужи период и не на „нашу" него на „њихову" територију. Постојала је могућност да идем у Приштину и да оданде пишем о томе шта се тамо дешава, како се живи и у ком се правцу ствари одвијају. Колико сам разумела, те моје „опсервације" би биле намењене Србима са Косова и било би пожељно да уливају неки оптимизам. Да на личном примеру покажем како „нашима тамо може да буде добро", те да то пишем људима који тренутно живе по енклавама - резерватима за староседеоце. И да више не користим термине као што су „енклава" и „резерват", него да кажем, рецимо, „културни гето". Гето би требало да буде „културан" зато што би Србе (који ипак напуштају Косово) требало убедити да им ништа неће фалити ако остану ту где јесу. И наравно да се окану глупости којима им је национално оријентисани део Београда напунио главу. Да покушају, лепо, да се „интегришу" у новонастало друштво и буду једна од националних мањина у Републици Косово. Срби са Косова треба да остану на Косову јер то макар формално, због бољег имиџа, тренутно одговара Републици Косово. А још више од тога, одговара Републици Србији. Толико да је чак на једној србијанској телевизији почела да се појављује (за сада стидљиво, али мислим да ћемо је све чешће чути) реч - сепаратизам! У извештајима страних медија се, уосталом, већ дуже време говори о неким Србима - сепаратистима са севера Косова. Пројекти које тренутно финансирају мећународни фондови имају за циљ да Косово буде и остане држава албанског народа, која у свој систем жели (има добру вољу) да интегрише све националне мањине као што су турска, ромска или македонска. За Србе као мањину „са посебним потребама" у овом мултиетничком и мултикултуралном рају су чак предвићени и посебни резервати. Они би у том случају били законом заштићени као нека ретка одумирућа врста. Страни новинари, чиновници и разни „истраживачи" који раде на „имплементацији" овог великог пројекта могли би слободно да долазе, да причају са задовољним Србима (да се сликају са њима!) - и да се увере да је „све у реду", те да појединци из Београда лажу и хушкају их, а да Срби уствари дивно живе као национална мањина у својим „културним енклавама" или како ће се то већ звати. Да су се лепо уклопили чим су се отрезнили и престали да верују у неразумне идеје које им намеће њихова „матична постојбина" -Србија. Али, није умесно ни шалити се на ту тему, јер то није претеривање него реалност. Србија је уствари таква да је рационалније очекивати да ће опозиционар Харадинај, или Тачи на власти -бити заинтересовани да живот Срба на Косову делује колико-толико пристојно, више него што је то ико у Београду у стању да уради. Не бих имала храбрости ништа да пишем Србима са Косова, а нема ни потребе. Ускоро ће им о томе како је све „ОК" писати они који су задужени за то, специјални одред интелектуалаца из метрополе - професионалци у овим пословима. Све док им на крају не објасне како су заправо умислили и то да су оне средњовековне граћевине, цркве и светиње заиста биле дело неких Срба чији су они потомци, а не део старе културе албанских католика. На Балкану је све било мирно, и сви су се слагали док нису дошли Срби. Ко зна одакле су се па они створили.
