Ruska armija dobija rat
Branko Vlahović, 09.08.2008 20:37:54
DELOVI ruske 58. armije u subotu su u potpunosti očistili od gruzinskih
specijalaca Chinvali, glavni grad Južne Osetije. Gruzini su se povukli, ali i
dalje gađaju grad haubicama i raketnim sistemima.
U toku noći između petka na subotu poginula su još tri ruska mirotvorca, koja
su bila u blizini glavnog grada nepriznate republike Južne Osetije. Tako se
broj poginulih mirotvoraca povećao na 15.
Predstavnici Južne Osetije izjavili su juče da je od gruzinske artiljerije i
avionskih bombi poginulo više od 1.600 civila. Pod snažnim artiljerijskim
udarom gruzinske armije našlo se 500 ruskih mirotvoraca, pa je zato mnogo njih
poginulo i povređeno. Gruzini su koristili haubice i sisteme "grad", koji su
bili udaljenji od prvih rovova od deset do 20 kilometara, pa ruski mirotvorci
nisu prvog dana imali čime da uzvrate.
Gruzinski predsednik Mihail Sakašvili odlučio je da uvede ratno stanje u zemlji
koje će trajati najmanje dve nedelje. On je objasnio da je bio primoran da to
učini zbog "agresije Rusije na Gruziju".
Predstavnici Gruzije su juče rekli da su do sada srušili deset ruskih vojnih
aviona. Pilot ruskog aviona SU-25 je zarobljen i sada ga ispituje gruzinska
policija. Na drugoj strani, u Moskvi kažu da su izgubili samo dva aviona.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je sadašnju situaciju u Južnoj
Osetiji kao humanitarnu katastrofu. Medvedev je dodao da oni koji su odgovorni
za takvu katastrofu moraju da odgovaraju.
- Naš zadatak je da pomognemo da se prevladaju posledice te katastrofe -
naglasio je Medvedev.
Zamenik načelnika ruskog generalštaba general-pukovnik Negovicin kazao je juče
stranim novinarima da "Rusija nije u ratu sa Gruzijom". General Negovicin
kategorički je rekao da ruska armija nije bombardovala delove Tbilisija.
U Gruziji je juče rečeno da je poginulo dvadeset ljudi posle avionskih napada
ruske avijacije na objekte pored mesta Gori, gde je, uzgred rečeno, rođen
Staljin. Tamo se nalazi velika gruzinska vojna baza. Osim toga, raketirana je i
gruzinska baza u Senakiju. U Tbilisiju kažu da su ruski avioni bombardovali i
njihovu luku Poti na Crnom moru.
Vojni komentator "Komsomolske pravde" Viktor Baranec, koji je ranije bio
predstavnik za štampu ruskog Generalštaba, predviđa da bi ovaj rusko-gruzinski
rat mogao da traje dva-tri dana, maksimum nedelju dana ako u Kremlju odluče da
upotrebe ono što mogu i imaju na severnom Kavkazu. To što je Sakašvili objavio
opštu mobilizaciju znači da je svestan da neće ratovati samo sa Južnim
Osetinima, nego sa Rusijom.
Kako će Gruzija ratovati sa Rusijom pre svega zavisi od vojne pomoći koju će
dobiti sa strane. U poslednjih pet godina ona je sa 30 miliona dolara vojnog
budžeta dogurala do milijarde. Vojni analitičari predviđaju mogućnost da SAD od
Gruzije napravi "Izrael na Kavkazu". Tada bi u tom delu sveta Gruzija obavljala
poslove i zadatke koji bi joj stizali iz Vašingtona.
Zanimljiva je prognoza američke organizacije "Stratfor", koja se bavi analizom
obaveštajnih informacija, pa je zato mnogi zovu "CIA u seni". Njeni analitičari
kažu: Južna Osetija nema šanse protiv Gruzije bez pomoći Rusije. Ali Gruzija
nema šanse protiv Rusije bez pomoći SAD. Zbog toga što je američka armija
zauzeta u Avganistanu i Iraku ona ozbiljnije ne može da pomogne Gruziji.
Analitičari "Stratfora" kažu da je sada glavno pitanje gde će se zaustaviti
ruska armija - na granicama Južne Osetije ili će ići još dalje.
ULTIMATUM
RUKOVODSTVO Rusije daće komandu svojoj armiji da zaustavi napredovanje kad se
svi vojnici Gruzije povuku na početne položaje i predsednik Sakašvili potpiše
dogovor da neće više koristiti silu.
VEĆ VIĐENO NA BALKANU
SCENARIO koji je primenilo rukovodstvo Gruzije već je viđen i primenjen na
Balkanu. To je ocena mnogih ruskih komentatora. U emisiji vesti na ruskoj
državnoj televiziji, rečeno je da je takav scenario bio primenjen u Hrvatskoj
kada je od Srba očišćena Krajina. Savet bezbednosti se pravio da ništa ne
primećuje, i Hrvati su očistili teritoriju od Srba uz blagoslov Amerikanaca.
Sada je Sakašvili verovao da to isto može da ponovi, ali se prevario.
Komentator Ruske TV je podsetio da su američki instruktori obučavali Hrvate i
Albance, a zatim i Gruzine. Zbog toga se mnogi u Rusiji slažu sa predsednikom
Komiteta za bezbednost Ruske dume Vladimirom Vasiljevom, koji kaže da se
Sakašvili ne bi odlučio na tu avanturu bez saglasnosti Amerike.
Vojni komentator "Komsomolske pravde" Viktor Baranec tvrdi da je Sakašvili
verovao da će se brzo osvajanje Južne Osetije smatrati "unutrašnjim lokalnim
konfliktom srednjeg intenziteta sa nekim pokazateljima građanskog rata".
Politički komentator RIA Novosti Dmitrij Kosirjev podseća da su "humanatitarnu
intervenciju", dakle ulazak na teritoriju druge suverene države, izveli
Amerikanci 1999. godine u Jugoslaviji, i pre toga u Iraku.
Avijacija NATO zemalja je bombardovala 1999. Jugoslaviju pod opravdanjem da
sprečava humanitarnu katastrofu Albanaca. Kasnije uopšte nisu bili zabrinuti
zbog zlodela napravljenih nad Srbima. Upravo 1999. Amerika i njihovi saveznici
su počeli da primenjuju koncepciju po kojoj su mogli bez odobrenja Saveta
bezbednosti OUN da napadaju i bombarduju koga i kada hoće objašnjavajući to
borbom protiv terorizma ili "humanim intervencijama".
VOJNE SNAGE
RUSIJA:
U sastavu 58. ruske armije, čiji su delovi ušli u Južnu Osetiju, su dve
motorizovane divizije, zasebni motorizovani puk, pet odvojenih motorizovanih
brigada, uključujući i dve planinske, brigada operativno-taktičkih raketa, kao
i artiljerijska brigada.
Ta armija, koja je locirana na severnom Kavkazu, ima više od 100.000 ljudi.
Osim toga, ima 620 tenkova, 200 pešadijskih oklopnih transportera, 875
artiljerijskih sistema, među kojima su i oni koji se zovu "grad".
U Južnoj Osetiji ratuju i ruski specijalci iz Ivanova, Pskova i Moskovske
oblasti.
GRUZIJA:
Gruzinska armija ima 35.000 vojnika. Od tehnike, ima 123 tenka i više od 200
oklopnih vozila. Gruzija ima i sedam aviona SU-25 i oko 30 helikoptera. Većina
ih je sovjetske proizvodnje, ali imaju i nekoliko američkih.
Šest od njih je već oboreno. Gruzija ima dve brigade "komandosa" koje su
pripremali Amerikanci. Da bi bila borbeno što sposobnija,
Gruzija je najavila povratak hiljadu svojih vojnika iz Iraka.
JUŽNA OSETIJA:
Armija Južne Osetije ima samo 3.000 ljudi. Od tehnike ima deset starih
sovjetskih tenkova i dvadesetak oklopnih transportera i jedan helikopter.
Vojnici su joj uglavnom naoružani "kalašnjikovima" i minobacačima. Zajedno sa
dobrovoljcima, Južna Osetija može da ima 20.000 vojnika.
* * * *
KOSOVSKI BUMERANG KA ZAPADU
PRE manje od pola godine dopušteno je da se južna srpska pokrajina preimenuje u
"nezavisnu državu Kosovo". Tokom sukoba u Južnoj Osetiji, međutim, Evropska
unija i NATO sada su na strani odbrane teritorijalnog integriteta Gruzije.
Ovaj dupli standard promovisan je samo dan posle jednostranog proglašenja
nezavisnosti Kosova, kada je usvojen jedan od zaključaka na sastanku Saveta
ministara EU:
- Savet ponavlja privrženost EU principima Povelje UN i Helsinškog završnog
akta, između ostalog, i principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta i
svih rezolucija SB. Podvlači svoje uverenje da, imajući u vidu sukob iz
devedestih i produžen period međunarodne administracije pod Rezolucijom 1244,
Kosovo predstavlja "jedinstven slučaj", koji ne dovodi u pitanje ove principe i
rezolucije.
Ta formula o Kosovu kao "jedinstvenom slučaju", inače, nije prošla u UN, Oebsu,
Savetu Evrope, ni u jednoj regionalnoj organizaciji, kao što su Arapska liga,
Organizacije islamske konferencije, Afričke unije, Organizacija američkih
država... Mnogo je razloga da se takav zaključak odbaci.
Prvo, pozivanje na stanje iz devedesetih godina ne "drži vodu", jer je u vreme
sukoba na Kosovu širom sveta bilo još 40, sa više od hiljadu žrtava. A,
produžena administracija, koja se pominje u zaključku ministara EU, između
ostalog, zabeležena je u istočnoj Slavoniji posle rata u Hrvatskoj.
Predsedavajući Saveta ministara EU, francuski šef diplomatije Bernar Kušner,
izjavio je da EU u slučaju Kosova "nije imala izbora":
- Kada dve zajednice ne mogu da razgovaraju, već žele da razgovaraju samo preko
oružja, onda je bolje odvojiti ih - izjavio je tada Kušner.
Šest meseci kasnije, u slučaju Južne Osetije, francusko predsedništvo EU
saopštava da se mora pronaći rešenje koje će garantovati teritorijalni
integritet Gruzije.
Jedan od onih koji su predočavali opasnost od duplih standarda kada se Kosovo
proglašavalo "jedinstvenim slučajem" bio je Bruno Kopjeters, profesor
međunarodnog prava na univerzitetu VLB u Briselu:
- EU govori o jedinstvenom slučaju na Kosovu, jer joj je nemoguće da tvrdi da
ima legitimni autoritet da zaobiđe princip teritorijalnog integriteta u Evropi.
Trebalo bi da postoji isti aršin prema svim sličnim slučajevima u svetu.
Njegov kolega, Dmitri Trenjin iz Karnegijeve fondacije, ocenio je da će "Kosovo
postati jedan od simbola novih podela na globalnom nivou". Prema njegovim
rečima, "dan nezavisnosti praćen je slavljem u Prištini, ali i u Suhumiju u
Abhaziji, Erbilu u Kurdistanu ili Tajpehu na Tajvanu".
- Priznavanjem jednostrane nezavisnosti Kosova svi koji teže nezavisnosti u
svetu biće ohrabreni činjenicom da sve što im ostaje da urade je da ubede
Ameriku i Evropu da je njihova borba pravedna - istakao je Trenjin.
TRADICIJA SUKOBA
DUŠAN Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, ukazuje da je područje Kavkaza
vekovima bilo konfliktno i da ima dugu tradiciju međuetničkih sukoba, ali da
sukob koji je u toku može da dobije šire razmere, posebno u odnosima među
bivšim zemljama SSSR. On je naveo da su vlasti Južne Osetije tražile da se
njihova nezavisnost prizna u periodu kada su kosovski Albanci proglasili
nezavisnost.
* * * * *
REAGOVANJA:
PUTIN: UDARAC INTEGRITETU
RUSKI premijer Vladimir Putin osudio je "kriminalnu politiku" gruzijskog
rukovodstva i rekao da je akcija Rusije u Južnoj Osetiji "legitimna" i
"neophodna".
Ruski premijer govorio je u Vladikavkazu, glavnom gradu susedne Severne
Osetije, gde je danas doputovao iz Pekinga.
- Nakon što je napala Južnu Osetiju, Gruzija je nanela "smrtonosni udarac" svom
teritorijalnom integritetu, kazao je on.
Putin je, takođe, optužio Gruziju da traži "krvave avanture" i da pokušava da
uvuče druge zemlje u vojni konflikt u Južnoj Osetiji.
MOSKVA: UPOZORENJE UKRAJINI
UKRAJINA, koja u poslednje vreme strastveno naoružavala do zuba gruzijsku
vojsku, direktno podstičući Tbilisi na intervenciju i etničko čišćenje u Južnoj
Osetiji, nema nikakvo moralno pravo da deli lekcije drugima, pogotovo ne može
da pretenduje na ulogu u rešavanju konflikata, saopštila je zvanična Moskva.
BUŠ: VRLO OPASNA ESKALACIJA
AMERIČKI predsednik Džordž Buš izjavio je da su napadi ruskih snaga na Gruziju
u zonama izvan ratnog poprišta u Južnoj Osetiji označili "opasnu eskalaciju
krize" i pozvao Moskvu da odmah zaustavi bombardovanje.
- Veoma sam zabrinut zbog situacije u Gruziji - izjavio je Buš koji se nalazi u
Pekingu.
- Napadi se događaju u područjima Gruzije daleko od zone sukoba sa Južnom
Osetijom i označavaju opasnu eskalaciju krize - dodao je.
Američki predsednik je rekao da Rusija mora da poštuje teritorijalni integritet
Gruzije.
POSLEDICE NA TRŽIŠTU NAFTE
NEMIRI u Gruziji imaće posledice na svetsko naftno tržište, s obzirom na to da
kroz tu zemlju prolaze dva izuzetno važna naftodovoda.
To su, kako prenose svetski mediji, linija Baku-Tbilisi-Erzurum, naftovod koji
je počeo da funkcioniše prošle godine, kao i Baku-Tbilisi-Ceyhan, koji je
ključan za izvoz azerbejdžanske nafte prema zapadnim tržištima.
Taj naftodovod, kroz koji prolazi više od jedan odsto svetskih zaliha nafte,
pre nekoliko dana zapaljen je u Turskoj, a odgovornost su preuzeli Kurdi.
ABHAZIJA: I DRUGI FRONT
PREDSEDNIK nepriznate Abhazije Sergej Bagapš izjavio je da je Abhazija započela
oružanu operaciju u gornjim delovima Kodorskog klanca, jedinog dela abhaske
teritorije koju kontrolišu u toj otcepljenoj republici gruzijske snage.
LAVROV: SAMO HOĆEMO RED
- Rusija ne želi rat sa Gruzijom već jedino teži da održi red u Južnoj Osetiji
gde su eskalirali sukobi ove sedmice, rekao je danas ruski ministar inostranih
poslova Sergej Lavrov.
On je za Bi-Bi-Si kazao da Rusija ne priprema rat sa Gruzijom.
- Ne, ne, ne, čak i ako gruzijski predsednik Mihail Sakašvili ne prestane
ponavljati da mi želimo otcepiti deo gruzijske teritorija - rekao je Lavrov.
NEMAČKA: KRIVA JE GRUZIJA
Gruzija je "prekršila međunarodno pravo" time što je pokušala da vojnim putem
reši krizu u separatističkoj proruskoj Južnoj Osetiji - ocenio je zvaničnik
nemačkog ministarstva spoljnih poslova Gerno Erler.
Erler je rekao da ima sve više znakova koji ukazuju na to da je gruzijski
predsednik Mihail Sakašvili želeo da vojnim putem reši nesporazum sa Južnom
Osetijom i da sukobi predstavljaju kršenje prekida vatre iz 1992. godine koji
su nadgledale međunarodne snage.
- U tom smislu takođe se radi o kršenju međunarodnog prava, onog trenutka kada
se pokušava delovati vojnim putem - rekao je Erler, koji je član stranke SPD
ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=126209&datum=2008-08-10
