Amerika kroji “zle momke“
Ivana Stanojević, 09.08.2008 19:28:32
Valter Manošek
KOLIKO je bio veliki medijski odjek „slučaja Karadžić“, toliko je bio skroman
kada je Apelaciono veće ovog suda oslobodilo Nasera Orića, bivšeg komandanta
28. divizije vojske bosanskih muslimana.
Ocenjujući takav razvoj događaja kao skandalozan, dr Valter Manošek, profesor
političkih nauka na Univerzitetu u Beču, u intervjuu za „Novosti“ naglašava da
sve to baca jako svetlo na politički tendencioznu stranu Tribunala UN. On
konstatuje da „koliko se moralno nepristojno mediji već godinama bave masakrom
trupa bosanskih Srba, toliku nezainteresovanost pokazuju za predistoriju, tesno
povezanu sa prisustvom Orićeve divizije na prostoru Srebrenice“.
* Na kojim argumentima zasnivate svoju tvrdnju o dvostrukim aršinima Haškog
tribunala?
- Optuženo je mnogo više Srba nego Bošnjaka i Hrvata. Polazeći od toga da je
krivica barem ravnomerno raspoređena, morao bi i broj optuženih, gledano po
nacionalnosti, da bude s tim u skladu. To, međutim, nije tako. Osim ove
kvantitativne, postoji i druga vrsta neravnopravnosti, politička. Optuženim
Srbima bivaju „razrezane“ stroge kazne, dok ostali optuženi dobijaju
oslobađajuće presude, za šta je Naser Orić dobar primer. On i njegova divizija
činili su zločine u periodu između 1992. i 1995. godine u regionu Srebrenice
koji nisu uopšte uzeti u obzir.
* Zataškavaju se i zločini koje su počinili Hrvati?
- Da, za operaciju „Oluja“ praktično ne zna niko, a tokom nje proterano je
200.000 Srba. Te strahote za Haški tribunal kao da nisu ni postojale. U priči
koja teče od 1995. godine proterivanje Srba iz Hrvatske moralo bi da ima
značaja, ali je ono potpuno zanemareno.
* Nedavno ste rekli da nije bila slučajnost, nego i te kako svesna namera, da
se od Srebrenice napravi simbol srpskog zla da bi se muslimanima obezbedila
uloga žrtve. Šta leži iza takvih namera?
- Svaki nacionalizam, bez obzira na to da li je srpski, bošnjački, hrvatski,
kosovarski, ili bilo čiji drugi, za oštru je osudu. Srebrenicom Bošnjaci
nastoje da svom nacionalizmu daju utemeljenje. Takva vrsta utemeljenosti, to
jest „opipljivosti“ uloge žrtve, prosto je neophodna (svakom i svačijem)
nacionalizmu. Srebrenica je Bošnjacima toliko važna i na njoj se insistira jer
preko nje pokušavaju sebi da obezbede ulogu žrtve, koju je Srbima dala istorija
duga sedam stotina godina.
* Zašto Srbe prati imidž „loših momaka“? Taj stereotip se stalno reprodukuje i
obnavlja. Kome je to u interesu?
- Na ovo pitanje veoma je teško dati odgovor. Mislim da je u uskoj vezi sa
ulogom SAD. Americi je Balkan bio potreban da bi ostvarili željenu ulogu
unilateralnog aktera u istorijskim događanjima. To je počelo bombardovanjem
Bosne, nastavilo se bombardovanjem Jugoslavije, 1999. godine. To su sve bili
eksperimenti za krupnije „zalogaje“ u Avganistanu i Iraku. Balkan je
jednostavno bio na raspolaganju i SAD su ga uzele kao poligon za svoje testove.
Amerikancima je, pri tome, bilo potpuno svejedno da li će to biti Jugoslavija,
Kosovo, ili nešto treće... U pozadini je stajao taj, pravi razlog. Slučajno se
ovaj region „ponudio“, ništa ni manje, ni više.
* Pojedine zemlje protive se inicijativi Srbije da Međunarodni sud pravde
preispita legitimitet jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, za šta će u
septembru naša zemlja zatražiti podršku Generalne skupštine UN. Zašto?
- Pravno gledano, inicijativa je nesporna. Srbija ima sve pravne argumente na
svojoj strani. Politički posmatrano, međutim, pitanje je sasvim drugačije.
Politički, Kosovo će biti nezavisno. To je realnost, to je politika. Pravedno,
ili ne, tako je. Zato stojim na stanovištu da borba za Kosovo nema svrhe, ma
koliko je tačno to da je ono srce Srbije i ma koliko za Srbe taj gubitak bio
bolan.
I KARADŽIĆ NA SPISKU
ZLODELA Nasera Orića, počev od maja 1992. godine, veoma su dobro dokumentovana.
Primera radi, on je još 1994. godine pozvao strane reportere i pokazao im svoj
krvavi „ratni trofej“, video-snimke na kojima su se mogle videti odrubljene
glave, izgoreli i ubijeni Srbi, spaljene kuće i brdo leševa. Tribunal UN u Hagu
je, međutim, optužnicom (odnosila se samo na ubistvo sedmoro Srba koje su
počinili njegovi podređeni) izbegao da uspostavi vezu sa masakrom u Srebrenici,
što dovoljno govori o političkoj agendi ovog suda. Orićeva rehabilitacija još
je jedan kamen u ciničnoj igri sa tužnom, krvavom i kompleksnom istorijom
raspada bivše Jugoslavije. Treba strahovati da će se i proces protiv Karadžića
uvrstiti u ovaj politički tendenciozni spisak - upozorava profesor dr Valter
Manošek.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=3&status=jedna&vest=126198&datum=2008-08-10
