Korten: Teza o "jedinstvenom slučaju" Kosova neodbranljiva Kosovo "nikako ne može biti jedinstven slučaj" po međunarodnom pravu, već je to argument Zapada, razumljiv iz političkih razloga, ali potpuno neodbranljiv i nedosledan, ocenio je u intervjuu Tanjugu Olivije Korten, profesor međunarodnog prava na univerzitetu ULB u Briselu.
"Kad je reč o međunarodnom pravu, to nije jedinstven slučaj. Šta se dešava u kosovskom slučaju? Imamo situaciju koja je dosta česta u svetu: jedan deo teritorije pokušava da izvrši secesiju, centralna vlast pokušava da je silom spreči, secesionisti vode oružanu borbu - to se sve stalno dešava u svetu", izjavio je Korten, jedan od vodećih briselskih stručnjaka iz oblasti međunarodnog prava. Korten smatra da je na pravnom planu sve jasno i da pravo na secesiju ne postoji i nikada nije priznato. "Priznato je pravo na samoopredeljenje teritorija samo u slučaju dekolonizacije - to znači u situacijama u kojima dve teritorije nisu teritorijalno bile povezane. Ali nikada se nije išlo dalje od toga i ne verujem da će se u bližoj budućnosti ići dalje od toga, jer su države te koje prave međunarodno pravo i one ne žele sebi da pucaju u noge", kaže briselski profesor. On ističe i da rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 "jasno kaže da je Kosovo deo Srbije i da se poštuje teritorijalni integritet Srbije". Na pitanje da li Zapad danas u Gruziji na neki način plaća cenu onoga što se dogodilo na Kosovu, Korten smatra da je to "potpuno jasno": "U trenutku priznavanja nezavisnosti Kosova, pojedine zemlje EU i SAD su se osećale moćno. Ja mislim da ni one same ne veruju u svoje argumente, ali da su osećale da je odnos snaga na njihovoj strani. Verovali su da će moći same da upravljaju time šta je presedan, a šta nije. Ali, ono što je pokazala Gruzija je da su stvari mnogo komplikovanije i da jednom kada se pokrene dinamika, možemo da koristimo iste argumente i u drugim sličnim slučajevima". On ocenjuje da trenutna situacija podseća na Hladni rat kada se, svaki put kada bi bila izvršena neka vojna intervencija, govorilo o tome da je to "jedinstven slučaj". "S pravnog plana, naravno, to ne stoji. Slučaj Gruzije potvrđuje nelagodnost koju imaju zemlje koje su priznale Kosovo i koje shvataju da sada postoji veliki problem", kaže Korten. Profesor ULB-a podseća na to da se o "jedinstvenom slučaju" govorilo i u slučajevima secesije Hrvatske i Slovenije krajem 1991. i početkom 1992. godine. "Tada su evropske zemlje bile izolovane u njihovoj politici preranog priznavanja Hrvatske i Slovenije. Ne treba zaboraviti da su Slovenija i Hrvatska ušle u UN tek nakon formiranja Savezne Republike Jugoslavije, dakle tek nakon što je Jugoslavija priznala secesiju indirektno, ali veoma jasno. Do tada je stav Evropljana bio izolovan. Ali onda su brzo promenili stav i počeli da tvrde da to ne bi trebalo tretirati kao presedan… Od tada su se desili drugi slučajevi - kako u Hrvatskoj i Bosni, tako i u Gruziji i Moldaviji, Azerbejdžanu - a Evropljani su govorili veoma jasno: 'ne postoji pravo na secesiju'", kaže Korten. "Prvi fitilj je dakle bio upaljen početkom 90-ih, ali je on zaustavljen, jer se shvatilo koje bi mogle da budu posledice. Tada su Evropljani naglasili da ne bi voleli da se to shvata kao neko novo pravilo. Sada, međutim, postoji veliki problem s Kosovom… Pandorina kutija je sada otvorena i sve je na stolu", ističe briselski profesor. On, međutim, tvrdi da države neće ponovo diskutovati o pravu na secesiju jer je to "tabu tema". "Malo su otvorili tu debatu početkom 90-ih, pa su je zatvorili, pa su je ponovo otvorili s Kosovom. Ali, ne verujem da će se principi menjati", kaže Korten. "Što se tiče specifičnih situacija, poput Kosova i Gruzije, čini mi se da će biti teško poput nojeva stavljati glavu u pesak i ne uzimati stvari u celosti. Potrebna su rešenja koja su slična. Dakle, potrebna su slična rešenja za situacije na Kosovu i u Gruziji", kaže profesor briselskog univerzitata ULB u intervjuu srpskoj nacionalnoj agenciji. http://megafonija.com/vesti.php?category=vesti&id=51635
