ekskluzivno : Eduard Kokojti, predsednik Republike Južne Osetije Srbija žrtva agresije, a Gruzija - nije
Kosovo je proizvod vojne agresije, a Južna Osetija i Abhazija su proizvod demokratskog raspada SSSR. Što pre zapadni političari to shvate, tim bolje za njih, i za Evropu. A rusko priznanje Osetije - to je udar za politiku dvostrukih standarda U Chinvaliju razgovarao Milovan Drecun Krajem avgusta u Južnoj Osetiji vreme je bilo predivno. Glavni grad Chinvali i njegovi stanovnici koristili sunčane dane da ubrzo obnove domove, bolnice, škole kako bi deca na vreme počela školsku godinu. Svakodnevno su se organizovano vraćale izbeglice, a kamioni sa humanitarnom pomoći stizali su iz svih krajeva Ruske Federacije. Mnogi konvoji su iz Rusije putovali po 5-6 dana. U teško oštećenoj zgradi vlade, koja je bila izložena žestokoj artiljerijskoj i tenkovskoj paljbi, a na kojoj je tek deo prozora obnovljen, nalazi se kancelarija predsednika Republike Južne Osetije Eduarda Kokojtija. U prizemlju, čim se uđe u zgradu, s desne strane nalazi se ne baš velika kancelarija predsednika, ispred koje nema ni sekretarice, ni šefa kabineta, već običnih građana koji čekaju predsednika i funkcionera koji dolaze na kratke, gotovo leteće sastanke. Čim je čuo da sam sa Albertom Andijevim tu, predsednik Kokojti nas je odmah primio, iako je stalno u pokretu. Izuzetno nas je ljubazno primio, bezrezervno podržao borbu Srbije da sačuva Kosmet, kratko objasnio trenutnu situaciju u svojoj zemlji i pristao na intervju. Jedino je tražio da razgovor snimam napolju, a ne u kancelariji. Otišli smo u susedni park. Oko Kokojtija je bilo nekoliko ljudi iz njegovog obezbeđenja i nekoliko televizijskih ekipa koje su čekale da im da izjavu. Nakon završetka rata i priznanja vaše nezavisnosti od Ruske Federacije pred vama je težak posao sticanja punog međunarodnog kredibiliteta. - Svakako. Sada u prvom redu treba da obnovimo srušeni grad Chinvali, koji stoji u ruševinama, i uporedo s tim da ostvarujemo proces međunarodnog priznanja Republike Južne Osetije i da napravimo odgovarajuće međunarodne sporazume s Ruskom Federacijom. Imali smo konsultacije s mnogim evropskim zemljama da bi i one sledile primer Ruske Federacije u priznavanju Republike Južne Osetije. U međunarodnoj javnosti minula ratna dešavanja su potpuno različito ocenjivana. Zanima me vaše tumačenje uzroka petodnevnog rata. GRUZIJSKI SEPARATIZAM Zvaničnici SAD i EU izjavljuju da je proglašenje nezavisnosti Južne Osetije separatizam koji nema utemeljenje u međunarodnom pravu. Vi, koliko sam razumeo, tvrdite da je nezavisnost koju ste proglasili zakonita? - Dajući takve izjave, Zapad potvrđuje sopstvenu političku nekompetentnost. LJudi koji su daleki od prauzroka sukoba između Gruzije i Južne Osetije nemaju pravo da daju takve političke izjave. Prvo treba razjasniti koji su prauzroci sukoba, pa tek onda izvlačiti političke zaključke. Mi razumemo da postoji politika dvostrukih standarda, gde je Gruzija saveznica Sjedinjenih Američkih Država, i Gruziji je sve dozvoljeno, Gruziji se sve prašta. Ali, želim da kažem da se mi, Južna Osetija, borimo s gruzijskim separatizmom. - Govoreći o dosadašnjim dejstvima Gruzije, želim da kažem da Gruzija i dalje pokušava da se revanšira za još jedan poraz, vojni poraz, pošto ih je od 1992. godine već nekoliko puta doživela. Gruzija, kao i uvek, agresivno nastupa prema Južnoj Osetiji i ponovo je pomislila da su oružane snage Gruzije dobro pripremljene i da će uspeti da brzo zauzmu teritoriju malene Južne Osetije, ali kao i uvek, oni su doživeli poraz. Zato Gruzija ni danas s dnevnog reda ne skida svoja revanšistička raspoloženja, i evo, ta dejstva Gruzije će, svakako, destabilizovati situaciju na Kavkazu. Rusija je apsolutno ispravno i blagovremeno postupila započevši operaciju primoravanja agresora na mir zato što je Rusija garant mira i stabilnosti u zoni gruzijsko-osetinskog konflikta. Ovde je Rusija glavni mirotvorac u zoni sukoba, i to je bila i kada je gruzijska vojska podmuklo napala Južnu Osetiju, počela da otvara vatru na miran grad Chinvali i druga naselja Južne Osetije, ali uporedo i na položaje ruskih mirotvoraca. Na kojim činjenicama temeljite tvrdnju da je nezavisnost Južne Osetije zakonita? - Gruzija je izašla iz sastava Sovjetskog Saveza, prekršivši sve postojeće zakone i Ustav SSSR. Ustavom SSSR je bilo predviđeno da svaka savezna republika ima pravo da izađe iz sastava SSSR. A sledeća tačka - u slučaju izlaska savezne republike iz sastava SSSR, autonomne tvorevine u sastavu te republike imaju pravo na samoopredeljenje. E, to ustavno pravo smo mi iskoristili. Mi smo održali referendume. Gruzija je, ignorišući referendum, prosto izašla iz sastava SSSR, kršeći Ustav SSSR. Recite, molim vas, ko su tu separatisti, ko tu krši međunarodno pravo? Zašto Gruzija stalno agresivno nastupa, započinje rat protiv Južne Osetije? Zato što Gruzija nema političko-pravnih osnova da u svoju jurisdikciju uključi Južnu Osetiju i Abhaziju. Eto u čemu je razlog. Da, ali Zapad ne uvažava vaše argumente i pruža apsolutnu podršku Gruziji u odbrani, kako kažu, njenog teritorijalnog integriteta. - Toliko je razuzdana podrška Zapada Gruziji da bih hteo tu gospodu da priupitam: a gde su bili u noći između 7. i 8. avgusta, zašto tada nisu tako oštro postavljali ta pitanja. Zašto je tek kada je gruzijskoj ratnoj mašini bila slomljena kičma Zapad progovorio, optužujući Južnu Osetiju i Rusiju? Zašto još na početku nisu pričali o ljudskim pravima, zašto nisu pričali o zaštiti malobrojnog osetinskog naroda? Zapad danas nema moralno pravo da bilo koga osuđuje, zato što je Zapad tolike greške počinio u Evropi, pa i otržući Kosovo od Srbije. To je, u prvom redu, velika tragedija i greška same Srbije i rukovodstva Srbije, što su podlegli tom zapadnom pritisku. Mi, malobrojni osetinski narod, tome nikada nismo podlegli. Nismo im pružili mogućnost da pocepaju našu naciju. Mi smo jedinstveni u tome da se za svoju nezavisnost izborimo na zakonit način. Ali, reći ću nešto drugo. Srbija je dobro formirana država, demokratska država s normalnim državnim načelima, što, nažalost, ne mogu reći za Gruziju. A dve autonomne tvorevine, Južna Osetija i Abhazija, već su se ostvarile kao države. Kod nas je četiri puta održan referendum, četiri puta smo imali predsedničke izbore, četiri puta smo birali parlament Republike Južne Osetije. Kod nas nije bilo nikakvih zamerki na organizaciju izbora. Kod nas nije bilo nikakvih masovnih narodnih nemira, zato što je narod znao koji nam je cilj, čemu težimo. Isto je i s Abhazijom. I evo, pod državu koja praktično ne postoji, koja se nije formirala kao država Gruzija, podvode dve državne tvorevine - Južnu Osetiju i Abhaziju - koje imaju znatno jače sopstvene državne institucije. Hteli su da nas silom podvedu pod jurisdikciju Gruzije. I šta se dešava? Srbiji, koja je samodovoljna država, otržu teritoriju koja nikada pre nije ni imala državnost. Kosovo je proizvod vojne agresije. Južna Osetija i Abhazija su proizvod demokratskog raspada Sovjetskog Saveza. To su dve sasvim različite stvari. Što pre zapadni političari to shvate, tim bolje za njih, i tim bolje za Evropu. A to što je Ruska Federacija priznala Južnu Osetiju - to je pobeda, to je udar za politiku dvostrukih standarda. Ruski vojni zvaničnici su dosta govorili o pomoći koju su SAD pružile Gruziji u reformi i izgradnji njene armije. Da li je američka podrška bila presudna za odluku Tbilisija da krene u rat protiv Južne Osetije? - Smatram da su Sjedinjene Države i zemlje NATO, koje su i dosad vrlo snažno podržavale Tbilisi, pretvorile Gruziju u najmilitarizovaniju državu na postsovjetskom prostoru. Gruzija je trošila, ali dotirana Gruzija koja nikada nije bila samodovoljna država i u kojoj je životni standard znatno niži nego u Južnoj Osetiji i Abhaziji, mnoge milijarde sredstava zapadnoevropskih i američkih poreskih obveznika za svoje naoružavanje. U gruzijskoj armiji se pojavilo najnovije naoružanje. Gruzijska armija je po kvalitetu naoružanja bila bolje naoružana od ruske armije, zato što je i tamo bilo ruske, odnosno sovjetske tehnike, ali obnovljene, zato što im je to dala Ukrajina. To oružje je kupovano od novčanih injekcija Sjedinjenih Američkih Država u budžet Gruzije. I smatram da za genocid nad osetinskim narodom zemlje NATO i u prvom redu Sjedinjene Države snose konkretnu odgovornost. Takođe bih želeo da kažem da je do takvog aktiviranja Sjedinjenih Država i zemalja NATO došlo usled pokušaja da zametnu tragove sopstvene umešanosti u genocid nad osetinskim narodom. Eto zašto su tako aktivni. Slažete li se sa mišljenjem da je podrška SAD Gruziji rezultat nastojanja Vašingtona da realizuje svoje geopolitičke interese na Kavkazu? - Svakako postoje i geopolitički interesi, ali u tome nisu uspeli, a nisu uspeli zato što je Rusija najjača kavkaska velesila. Upravo je s dolaskom Rusije u ovo područje na Kavkazu zavladao mir. I ako neko hoće ovde da sprovodi svoju geopolitiku, onda to mora da čini zajedno s Rusijom, ne sme Rusiju da ignoriše, da je ne uzima u obzir. Rusija je ovde bila, jeste i biće. Takođe bih želeo da kažem da ratni brodovi koje sada uteruju u zonu konflikta uopšte ne brinu Kavkaz, i apsolutno ne brinu Rusku Federaciju. Ako neko hoće da pruža Gruziji humanitarnu pomoć, nek izvoli. Ali, mi već danas vidimo kakvu humanitarnu pomoć u Gruziju mogu dopremiti ratni brodovi - jedino rakete i novu vojnu tehniku. Gruzinski narod neće da ratuje. Gruzinski narod nije ratnički. Neka to u NATO zapamte, jer evo, opet će ih dodatno naoružati, daće injekcije tim specijalcima, i dok takav „lek“ deluje, oni mogu nešto malo napredovati. Opet će ih ovde Osetini potući, oni će opet kukavički pobeći i ništa drugo se neće desiti. Sjedinjene Američke Države ovde nisu takmac Ruskoj Federaciji. Kao ni NATO. I bolje im je da što pre to shvate, da shvate da se ovde niko ne boji njihovih brodova. Jer, ovo je Kavkaz, i treba poznavati mentalitet Kavkaza. Kavkaz i čitava Rusija su jedinstveni kao nikada pre. A to sasvim mrsi račune onima koji su pokušavali da osvoje Južnu Osetiju i Abhaziju, da bi mnogi kavkaski narodi na očiglednom primeru videli kako Rusija nije bila u stanju da sačuva Južnu Osetiju i Abhaziju. Planirali su da potom, imajući mostobrane upravo u Južnoj Osetiji i Abhaziji, nastave dalje. A dalje bi krenuo raspad same Rusije, odnosno severnog Kavkaza. Ali se to nije desilo, niti će se desiti. Danas nisu više ona vremena. I danas svi kavkaski narodi vrlo dobro shvataju s kojim ciljem sada ovamo dolaze ti intervencionisti i agresori. Ovde su do 1920. godine bili i Francuzi, i Nemci, i Belgijanci, ali smo videli šta su oni učinili za naše narode - apsolutno ništa. A zahvaljujući Rusiji se svaki od malobrojnih kavkaskih naroda sačuvao kao etnos, sačuvao svoju kulturu, svoj jezik, svoj način života, i u tome je ogromna zasluga Rusije. Narodi Kavkaza su joj vrlo zahvalni i uvek vrlo dobro pamte učinjeno dobro. Naravno, postoji želja da se situacija na Kavkazu zaoštri, ali mi nećemo poći po scenariju koji bi ovde danas želeo da ima Buš ili neko drugi. http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-12-09-2008/srbija-zrtva-agresije-gruzija-nije
