KUDA IDU ODNOSI RUSIJE I ZAPADA A I SVET, NAKON ŠTO JE RAJSOVA POZVALA EVROPU U ZAJEDNIČKI FRONT PROTIV „PARANOIDALNE AGRESIVNOSTI“ MOSKVE
Hladni mir ili rat Nimalo ne iznenađuje ni „obećanje“ ministra odbrane SAD Roberta Gejtsa da će njegova zemlja - bude li potrebno - odgovoriti silom ukoliko Rusija napadne Gruziju pošto ta zemlja stupi u NATO. Medvedjev: Zapad nas gura iza nove gvozdene zavese. Lavrov: Odnosi Rusije i NATO preživljavaju davno priželjkivani momenat istine Delovanje Rusije u Gruziji i povodom te zemlje predstavlja kristalizaciju kursa kojeg se već nekoliko godina drže ruski lideri, ali taj kurs neće ostati bez odgovora SAD - upozorila je američki državni sekretar Kondoliza Rajs u vašingtonskom odeljenju Nemačkog Maršalovog fonda. „U onome što radi Rusija još više uznemirava to što se ona, pored svega ostalog, bavi zastrašivanjem svojih suseda, što koristi naftu i prirodni gas kao političko oružje, što je jednostrano zamrznula svoje učešće u Sporazumu o konvencionalnom naoružanju u Evropi, što preti da će mirne države staviti na nišan svog atomskog arsenala i što prodaje oružje zemljama i grupama koje su pretnja međunarodnoj bezbednosti“, samo su neke tačke „optužnice“ koje je Rajsova izgovorila na račun Vladimira Putina i Dmitrija Medvedjeva. Antiruske salve Prema njenim rečima, Rusija postaje „sve autoritarnija zemlja iznutra, a sve agresivnija van svojih granica“. Ovome je Rajsova pridodala: „Takvo ponašanje nije ostalo neprimećeno, a neće ostati ni bez odgovora. Ruski napad na Gruziju je kritični momenat i za Rusiju i za ceo svet. U potezima Rusije prisutan je paranoidalni, agresivni impuls koji se i ranije pojavljivao u ruskoj istoriji“. U nastavku svoje „fultonovske reči“, Rajsova je naglasila: „Postaje jasno da se legitimni cilj oporavka Rusije izrodio u mračni zaokret ka ukidanju ličnih sloboda, proizvoljnom primenom zakona i procvatom korupcije. Akcija Rusije u Južnoj Osetiji bila je unapred pripremljena invazija na teritoriju njenog nezavisnog suseda“. Rajsova je ocenila da je sama Moskva sebe već dovela na „samu ivicu međunarodne izolacije i spustila se na nivo SSSR posle hladnog rata. Čak je dodala: „Sada je na Rusiji da napravi izbor međunarodne izolacije i saradnje. Anahrona ruska demonstracija vojne moći neće okrenuti nazad točak istorije. Rusija nema pravo da jednostrano diktira svoje odnose sa suverenim zemljama. Jer, i te zemlje su slobodne da odrede svoje odnose i sa Rusijom i sa državama zapadne polulopte. Poslednji potezi Moskve izazvali su na Zapadu opravdane sumnje kojim putem će dalje ići Rusija. Uprkos tome što je njen novi predsednik nedavno izložio pozitivan i budućnosti okrenuti pogled na razvoj svoje zemlje“. Stoga joj je, naravno, izgledalo sasvim prirodno da pozove evroatlantske saveznike da se jedinstvenim frontom suprotstave ruskoj agresiji. Na ovom fonu nimalo ne iznenađuje ni „obećanje“ ministra odbrane SAD Roberta Gejtsa da će njegova zemlja - bude li potrebno - na ruski napad na Gruziju odgovoriti silom ukoliko bi Rusija napala Gruziju nakon što ta zemlja stupi u NATO. RUSIJA VOJNO JAČA KALINJINGRAD Predsednik Državne dume, Donjeg doma ruskog parlamenta Boris Grizlov izjavio je da će Rusija ojačati vojnu odbranu u svojoj baltičkoj enklavi Kalinjingrad, kao odgovor na postavljanje američkog raketnog štita u Poljskoj i Češkoj. „Deo fondova povećanog ruskog vojnog budžeta biće namenjen regionu Kalinjingrada, zapadne ‘predstraže’ naše zemlje“, rekao je Grizlov juče u tom gradu. „Napetost stvorena usled postavljanja raketnih elemenata (u Poljskoj i Češkoj) usmerena je protiv Rusije, bez obzira na to šta kažu u NATO“, istakao je Grizlov. GORBAČOV KRITIKOVAO RAJSOVU Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs trebalo bi da bude staloženija i odgovornija pri davanju ocena, poput one da Zapad treba da se ujedini protiv Rusije, izjavio je bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, juče u Filadelfiji na ceremoniji primanja Medalje slobode, koju dodeljuje istorijski muzej Nešenel konstitjušn senter. On je izrazio uverenje da kontakti između Rusije i SAD ne treba da budu prekinuti i da poverenje sticano tokom prethodnih godina ne sme da nestane. „Veliki deo poverenja između Rusije i SAD je izgubljen, ali je nešto, ipak, ostalo“, zaključio je Gorbačov. AMERIKANCI BRINU ZA AZERBEJDŽAN Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Brajza izjavio je da Azerbejdžan može da služi kao primer za Rusiju kako se izvršavaju međunarodne obaveze i obećao da će „SAD braniti Azerbejdžan od Rusije“. Brajza je, optužujući Rusiju za napad na Gruziju, rekao da je ona za demonstraciju svoje sile izabrala kao žrtvu državu višestruko slabiju od sebe, 30 puta manju i sa 100 puta slabijom armijom. Nastup Rajsove, iako zvaničnih procena u tom smislu još nema, u Moskvi je doživljen kao svojevrsna najava novog hladnog rata. Uprkos tome što se američki državni sekretar potrudila da ne izostane ni formalna topla obloga, rekavši: „Kakva god bila naša raznoglasja sa ruskom vladom, SAD neće dozvoliti pogoršanje odnosa između naših društava. Zato ćemo mi nastaviti da sponzorišemo ruske učitelje, sudije i novinare, sindikalne lidere i demokratske reformatore koji požele da posete Ameriku“. Moskva: NATO prevaziđen Savremeni sistem međunarodne bezbednosti je razbijen i, nažalost, pokazao je svoju apsolutnu nesposobnost, rekao je juče predsednik Rusije Dmitrij Medvedjev. To je, po njegovom mišljenju, sad jasno i onima koji su ranije negirali. Medvedjev je rekao da ne želi da razmirice sa Zapadom gurnu Rusiju iza nove gvozdene zavese i okrivio NATO za izazivanje prošlomesečnog rata u Gruziji. „U stvarnosti, guraju nas putem koji se ne zasniva na punom, civilizovanom partnerstvu sa drugim državama, nego na put samostalnog razvoja, iza debelih zidova, iza gvozdene zavese. To nije naš put. Nema smisla vraćati se u prošlost. Mi smo doneli odluku. Uloga NATO u ratu u Gruziji pokazala je da je Alijansa nesposobna da osigura bezbednost u Evropi, što stvara potrebu za uspostavljanjem novog bezbednosnog mehanizma. To su shvatili čak i oni koji mi u privatnim razgovorima kažu ‘NATO će srediti sve’. Šta je NATO obezbedio, šta je osigurao? NATO je samo isprovocirao sukob i ništa više od toga“, istakao je Medvedjev na skupu organizacija građanskog društva. A šef ruske diplomatije Sergej Lavrov imao je u neku ruku unapred pripremljen odgovor na nastup Rajsove. U autorskom tekstu koji se pojavio pre nekoliko dana on je, naime, napisao i ovo: „ Odnosi Rusije i NATO preživljavaju davno priželjkivani momenat istine. NATO je sam stao na put podizanja uloga. Stvara se utisak da su Alijansi ponovo potrebne ‘države frontovi’ - da bi dokazala da je potrebna u novim uslovima. Rusija će održavati odnose sa svakom Amerikom. Ali, naši američki partneri moraju da shvate da su pozitivni odnosi među vodećim državama mogući samo na osnovu stroge uzajamnosti i apsolutne čestitosti. Pri tom mora funkcionisati ceo ‘paket’, a ne pojedini njegovi elementi. Mi ćemo govoriti sa Vašingtonom dok god bude postojala makar i najmanja nada da se dogovorimo. Rusija nema nameru da skriva: Mi bismo voleli da Amerika u međunarodnim poslovima krene putem promena, a ne da se ispreči na tom putu“. „NAJOMRAŽENIJA VLADA“ Govoreći kao spiker u noćnom dnevniku na državnoj televiziji „Rusija“ (kod nas poznata kao RTR Planeta), Konstantin Sjomin, ruski TV novinar za kojeg je Srbija prvi put čula posle spornog komentara o ubistvu Zorana Đinđića, kritikovao je govor Kondolize Rajs. „Danas je Kondoliza Rajs probala odelo Vinstona Čerčila. NJen govor u Maršalovom fondu je već bio najavljivan kao ništa manje nego novi govor u Fultonu (kada je Čerčil prvi put pomenuo izraz ‘gvozdena zavesa’). Maršalov fond je verovatno namerno izabran: simbol da je u toku jedan novi hladni rat i da na scenu stupa jedan novi Maršalov fond - za Gruziju“, istakao je Sjomin. „Međutim, ispostavilo se da ona nije bila nikakav Čerčil. Gospođica Rajsova je stalno zamuckivala, a njen glas je podrhtavao. Bilo je jasno da je govornika nešto remetilo: možda razvoj situacije na Volstritu ili možda sama Rusija... Časnu damu bi želeli upitati: da li ona to stvarno ne razume da na svetu ne postoji omraženija vlada negoli sadašnja američka vlada? NJeni predstavnici su već pokrenuli toliko ratova, već su slomili kičmu tolikim mnogim nacijama da ovu politiku jednostavno svi mrze: i Nemci i Arapi i Iranci i Italijani i Kinezi i Venecuelanci i Meksikanci i Srbi. Kakva demokratija? Kakvo slobodno tržište? Koliko još dugo onu mogu da grade svoju vavilonsku kulu na ruševinama drugih kultura? Avaj, ovo verovatno neće prestati samo od sebe,“ lamentirao je Sjomin na ruskoj televiziji. Autori: <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/175> Radislav Ćuk <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/79> Đuro Bilbija http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/svet/glas-javnosti-20-09-2008/hladni-mir-ili-rat
