Studenti bez para i smeštaja u SAD
Autor: Nataša Korlat | 20.09.2008. - 08:00 Više od 100 srpskih studenata, koji su u Ameriku otišli da rade kao spasioci na bazenima, ostalo je bez novca i krova nad glavom. Umesto da se iz „obećane zemlje“ očekivano vrate se hiljadama dolara i usavršenim engleskim jezikom, većina njih nema ni za kartu do Vašingtona, odakle bi trebalo da doputuju za Srbiju. Studenti iz Novog Sada i Niša, koji su u maju otputovali za Ameriku, nisu imali sreće da se kao i njihove kolege ranijih godina potpuno zadovoljni vrate u Srbiju. Kompanija „Centuri pool management“, koja ih je angažovala za spasioce na bazenima, samo godinu dana ranije proglašena je drugom najuspešnijom kompanijom u SAD, da bi za kratko vreme, iz još nepoznatih razloga, stigla gotovo do bankrota. - Zaista mi nije jasno kako se to dogodilo. Ja sam u ovom poslu od 2005. godine i do sada je sve bilo u najboljem redu. S obzirom na moje pozitivno iskustvo, ohrabrivao sam svoje prijatelje da mi se pridruže i počeo da se angažujem na regrutovanju naših studenata za ovaj posao u Americi. A sada moji prijatelji nemaju para ni za kartu do aerodroma - priča Željko Kvešić, koji se nedavno vratio u Srbiju. On dodaje da je svaki od njih platio ukupno 2.000 evra za putne troškove i priliku da radi u SAD. Kompanija „Centuri“ ima sklopljen ugovor sa 600 bazena u Americi, a njen zadatak je da ih održava i obezbedi potrebnu radnu snagu. Svega 20 odsto studenata koji su angažovani na ovom poslu su iz SAD, dok su ostali doputovali iz istočne Evrope. Po ugovoru, studentima je po satu plaćano 7,5 dolara, a svaki prekovremeni sat poslodavca je koštao još oko 11 dolara. U proseku svakom studentu iz Srbije ovo preduzeće duguje oko 2.000 američkih dolara, a ukupan dug spasiocima iz Evrope dostigao je dva miliona evra. - I to nije njena jedina obaveza. Oni su bili dužni da nam obezbede i stan i uniformu, što nam je i odbijano od plate. Stanarinu su prestali da nam plaćaju još u julu, pa smo izbačeni i iz stanova - kaže student Stevan Bukinac, povratnik iz Amerike, kome pomenuta kompanija duguje 3.500 dolara. Srpski studenti su tako ostavljeni da se sami snalaze. Neki od njih su se vratili u Srbiju, a neki su se smestili kod američkih prijatelja i poznanika. Svi oni imaju plaćene avio-karte, ali je problem finansirati put do Vašingtona. Takođe, nekima je let zakazan tek za 15. oktobar, a svaka promena termina, kako saznajemo, košta najmanje 100 dolara. - Ja sam imao sreću da se smestim nakratko kod svog kolege. On mi je i platio put do aerodroma, pa sam onda lako stigao u Srbiju. Njegov prijatelj advokat nam je rekao kome treba da se obratimo - priča Stevan. Oštećeni studenti su se dobro organizovali, a obavestili su i medije o svom problemu. O ovom slučaju pisao je „Vašington post“ i izveštavala televizija iz Baltimora. Popunili su prijave i obratili se američkom ministarstvu za rad, koje je ubrzo pokrenulo istragu. Saopšteno im je da ne očekuju brze rezultate i da će slučaj biti rešen za najranije šest meseci do godinu dana. - Čim smo došli u Srbiju, kontaktirali smo i sa američkom ambasadom u Beogradu. Oni su nas samo posavetovali da preostalim srpskim studentima u Americi poručimo da je najbolje da se vrate kućama - dodaje Željko. U američkoj ambasadi u Beogradu, u izjavi za „Blic“, kažu da Ministarstvo za rad iz SAD radi na ovom slučaju i da su svi oštećeni studenti „ohrabreni da podnesu žalbe“. Dodaju da su sve privatne agencije, koje se bave regrutovanjem studenata iz Srbije, obaveštene o njihovom problemu. One su se, kažu u ambasadi, angažovale da pomognu srpskim studentima u traženju privremenog smeštaja, kao i u obezbeđivanju novca za putovanje. Kako saznajemo, zanemarljiv broj studenata obratio se Ambasadi Srbije u Vašingtonu, koja u ovom slučaju nema velika ovlašćena da im pomogne, jer se radi o ugovoru koji su sklopili sa privatnom kompanijom. Vlasnik kompanije „duboko žali“ Don Vetal, vlasnik kompanije „Centuri pool management“, obratio se mejlom zaposlenim studentima. U njemu piše: „Znam da svi patite zbog problema sa isplatom. Želim da vam se izvinim i cenim to što ste bili strpljivi. Nažalost, dugujemo mnogo više nego što smo u mogućnosti da platimo. Pokušali smo da sakupimo novac koji nam duguju klijenti i pronađemo nove investitore. Nismo u tome uspeli. Naša kompanija je u poslu 33 godine i uvek je ispunjavala svoje obaveze. Duboko mi je žao zbog ove situacije“, piše između ostalog u pismu vlasnika kompanije. Nije prvi slučaj Studenti iz Srbije preko brojnih agencija već godinama idu na privremeni rad u Ameriku i ovo nije prvo loše iskustvo. Više od 160 novosadskih studenata, koji su se pre nešto više od godinu dana otisnuli na put u Sjedinjene Američke Države, ostalo je u Atlantik Sitiju bez odgovarajućeg smeštaja i hrane. Studenti su tada agenciji SEEA platili 2.000 evra, očekujući pomoć u pronalaženju posla i smeštaja. Svega njih 15 dobilo je posao na Sajmu zapošljavanja, koji je agencija organizovala. Ostali su se snalazili i prihvatali najniže dnevnice kako bi preživeli u Americi. http://www.blic.co.yu
