http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=57632
DRAMATIČNI POTRESI SVETSKOG FINANSIJSKOG SISTEMA Zašto je propala banka „Leman braders“ Autor: SLAVKO TOMAŠ | 20.09.2008. - 06:00 Zašto je propala banka „Leman braders“ Nema spasa za „Leman braders“ (Lehman Brothers), jednu od najvećih investicionih banaka u svetu. U samo jednom danu AIG, najveća svetska osiguravajuća kompanija, izgubila 70 odsto vrednosti. Američka banka (Bank of America) spasava najvećeg brokera „Meril Linč“ (Merrill Lynch), u transakciji vrednoj 50 milijardi dolara. Deset najvećih internacionalnih banaka organizuje pul spasa, vredan 70 milijardi dolara. Privatizacija profita i nacionalizacija gubitaka. Nepoverenje pokreće talas posrnuća najvažnijih svetskih berzanskih indeksa. Pala je jedna od najvećih, ali i najstarijih banaka sa Vol strita. „Leman braders“, investicioni grmalj američkih finansija, osnovan davne 1844. godine od nemačkih useljenika, sunovratio se pod teretom duga od 613 milijardi dolara. Četvrtu najveću investicionu američku banku zadesio je stečaj. Teže je, međutim, objasniti čime se banka bavila i zbog čega je stradala. U modernim i kompleksnim finansijskim radnjama, koje se uobičajeno nazivaju derivati, zakazala je na poslovima tzv. kolateralnih dugovnih obaveza, svopova kreditnim otkazima i drugim prilično dalekim fenomenima i terminima nerazumljivim običnom čoveku. Neverovatno je, međutim, da je „Leman braders“ pre samo par meseci u anketi „Biznis vika“ (Business Week) ušao u ovoj godini u privilegovan krug 50 najboljih svetskih kompanija! Naravno, na loše vesti s početka nedelje prvo su reagovale azijske i evropske berze. Indeks na tajvanskoj berzi je u prepodnevnom trgovanju namah izgubio četiri odsto vrednosti, dok je najvažniji indeks na Londonskoj finansijskoj berzi FTSE 100 pao 3,7 odsto. Francuski CAC je izgubio 3,3 a nemački DAX 2,5 odsto vrednosti. Istovremeno, porasla je cena sirovina, posebno zlata. Nafta je, međutim, nastavila da pada. Bio je to, doduše, očekivani refleks. Pravu dramu je, međutim, izazvalo srozavanje legendarnog njujorškog indeksa Dau Džonsa (Dow Jones), koji je potonuo 504 poena. Za najnovije posrtanje većina berzanskih analitičara okrivljuje trgovanje kompleksnim finansijskim instrumentima kao što su derivati. O čemu je, zapravo, reč? Filozofija koja podržava poslovanje derivatima zasniva se na ideji da rizik, koji je veoma blizak današnjim finansijama i berzanskim manipulacijama, može biti, uz određeni procenat, prenet na druge aktere. U pitanju je, međutim, vrlo sumnjiva teorija koju je pre nekoliko godina prilično razobličio jedan od najlegendarnijih berzanskih poslenika - Amerikanac Voren Bafit. U pismu upućenom akcionarima svoje kompanije „Berkšajr Hatavej“ (Berkshire Hathaway), on je derivate označio ni manje ni više nego kao „finansijsko oružje za masovno razaranje“. U tome je i sadržana poenta najnovije afere vezane za „Leman braders“, jer nije jasno ko bi u sve ovo, na kraju krajeva, i mogao biti upleten. Prvo iznenađenje sa kojim je bila suočena banka bilo je odbijanje sekretara za finansije Henrika Polsona da preuzme rizik spasavanja same banke. Već opterećen silnim optužbama da je rasuo 200 milijardi dolara američkih poreskih obveznika na prethodnu nacionalizaciju dve paradržavne korporacije, Fredi Mek i Fani Mej (Freddie Mac i Fannie Mae), ovaj put nije smeo ponoviti takav potez i ponovo izazvati već smušenu javnost. Uostalom, i on sam jedva čeka da se reši sadašnjih obaveza, jer je tu skoro javnosti poručio da sa njim uopšte ne bi trebalo računati od januara iduće godine. I to je svojevrsno svedočanstvo o tome kroz kakve muke prolazi današnji Vol strit. A u pitanju je finansijski mag koji je na sadašnju poziciju došao sa samog vrha možda i najveće investicione banke sveta kakva je „Goldman Saks“ (Goldman Sachs). Stradanje najvećeg brokera Da stvari za Vol strit ove nedelje odavno nisu bile ovako gorke kao sada, svedoči i stradanje najvećeg brokera na svetu „Meril Linč“, inače treće najveće američke investicione banke, koji je bio prinuđen da za 50 milijardi dolara ode u ruke „Bank of America“, najveće američke depozitne banke, ali i druge u globalnim razmerama, kao i urušavanje najveće osiguravajuće kompanije na svetu AIG, koja je praktično za 40 milijardi interventnih dolara molila samu vašingtonsku administraciju. Po onome što piše „Vol strit džurnal“ (Journal) američki finansijski sistem je do same srži potresen. Deset najvećih banaka na svetu Naziv banke Zemlja porekla Vrednost (u mlrd USD) ICBC Kina 277,5 Bank of America SAD 195,9 HSBC Velika Britanija 176,8 China Construction Kina 165,2 Bank of China Kina 165,1 J.P.Morgan Chase SAD 159,6 Citigroup SAD 140,7 Wells Fargo SAD 112,4 Banco Santander Španija 109,8 Mitsubishi UFJ Financial Japan 105,4 Izvor: Bloo mberg, februar 2008. __________ Information from ESET Smart Security, version of virus signature database 3457 (20080919) __________ The message was checked by ESET Smart Security. http://www.eset.com Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
