Извор : Новине „ПРАВДА“, 18-19.10.2008.
Исидора Бјелица Тајна књига Прво се десио овај скандал са Видосавом Стевановићем, који бај д веј негира да скандала уопште има, и колико схватам на суду ће доказивати да није сарадник тајне службе (хит, мајке ми, то је скоро исто толико сумануто као кад је Keба доказивао да није Циганин, пардон Ром). Е, oндa je светска и домаћа штампа почела да труби о „славној" Кундериној прошлости, о његовој сарадњи са тајном полицијом. Пријатељ који је негде прочитао да сам управо написала роман о нашим уметницима који су били и јесу сарадници тајне полиције рекао ми је - човече, па ти баш знаш да погодиш тајминг... Јесте, апи тајминг је у Србији увек погрешан. Немам илузије да ће моја „Тајна књига" - променити српску сцену. Немам ни наде да ћемо доживети да се суочимо са језивим бешчашћем неких наших слављених уметника, писаца, новинара. Сасвим сам уверена да ће сви они бити још дуго слављени и сахрањени у алеји великана. Тамо већ почива онај што је натерао жену да у име књижевности абортира 35 пута, затим онај слављени „опозициони гуру" што је био доушник Гестапоа, да не помињем оног великана што се талио са мафијом... Остали су у читанкама, неки оживљени и у мрамору, а већина и даље на паушалима. Немам ја илузије да ће то што ће се многи препознати нешто променити, а искрено и заболе ме. Нека академик клептоман и даље глуми паметну седу главу, нека други академик који воли секс у парку и даље решава кључна државна питања, нека госпођица уметница која је задужена да глуми Европејку - глуми и даље, нека угледни редитељ мења крв уништену хероином, нека оперска певачица и даље скрива да је удбашка проститутка, нека сви они наставе да глуме. Што је портрет језивији то је слика у јавности ригиднија. Са толико пијетета са којим они причају о себи се заиста прича само о мртвацима. Они и јесу мртваци - морални али шта то њих заболе, јер што рече онај наш слављени филозоф - коме је до морала нека иде у цркву. Ја сам само регистровала појаве, пријавила лаж, дојавила народу колико имамо тастера, педофила, наркомана, убица, первертита међу онима којима је најважније да буду слављени у пуноћи своје „моралне горостаси". Имена су заправо неважна, њих већ знамо, проблем је да ли ће генерације икада моћи да их забораве после оволико режираног слављења и награђивања. Ствар је у делима... У лажи... Отварање досијеа није питање правде, истине па чак ни доброте. Оно је питање основне хигијене... Не може Србија нигде, па ни у Европу у коју толико хрли, док се не суочи са сопственом канализацијом... А веровали или не ситуација са интелектуалном елитом је пуно гора него са политичарима... Све земље у околини су отвориле досијее. Само Србија и даље слави и награђује потказиваче, клептомане, сексуалне манијаке, убице, наркомане... Кундера је најебао, никада неће очистити име, Видосав ће засигурно већ добити процес и доказати да није Удба, него његов таленат заслужан што је добио Нинову награду... Човек нам је лепо, у камеру објаснио да је геније и да му нема равна на свијет, и сви смо му поверовали. Али шта је са стотинама оних лажова који и даље глуме интелектуалну елиту, а само су потказивачи, курве, издајници, лажови док је њихов прави живот и даље „државна тајна"?...Не знам, ја сам написала књигу, али докле ће истина cпaвати у алеји великана која може да се претвори у страву у улици Брестова....
