www.b92.net EMISIJA POLIGRAF 27.OKTOBAR 2008.
Da li će Sabor SPC biti izborni? Živica Tucić: Ako Sabor počne i primi se k znanju molba patrijarha Pavla, onda se konstatuje da srpska crkva nema svoga poglavara. E, sada, Sabor isto odlučuje da li će sebe pretvoriti u izborni i znači, može da pristupi ako tako odluči, da već istog dana ili tokom tih dana izabere, a može da kaže sazvani smo ne zbog tog povoda, nego da razmotrimo celokupno situaciju u crkvi, ima i drugih tema, naravno, da ga u neko vrlo kratko vreme, ne mogu vam garantovati, ali mislim da je rok tri meseca da se izabere poglavar. Mislim da bi Srpska crkva u ovim demokratskim okolnostima morala da razmišlja i o promeni svoga Ustava, i za par godina da, na primer, kao i druge pravoslavne crkve, uvede i crkveno-narodne sabore, da u izboru poglavara učestvuju i sveštenici, igumani, rektori bogoslovskih škola. Gost: Živica Tucić, urednik Verske informativne agencije Voditeljka: Antonela Riha Dobro veče. Srpska pravoslavna crkva neće pokretati istragu povodom sumnje da je molba patrijarha Pavla o povlačenju falsifikat. Do danas nismo saznali ni kada je tačno patrijarh potpisao ovaj dokument. Ne znamo ni koliko su tačne tvrdnje raznih anonimnih sagovornika medija da je grupa episkopa više puta pokušavala da nagovori patrijarha da se povuče. Ali iz poslednjih izjava crkvenih zvaničnika jasno vidimo da postoje različiti stavovi episkopa i podeljenost oko toga treba li sledeći Sveti arhijerejski sabor da bude izborni ili ne. Sa nama je večeras gospodin Živica Tucić, verski analitičar, glavni urednik Verske informativne agencije, dobro veče i dobrodošli. Vi ste svakako pažljivo pratili i sve ove izjave koje od petka, da tako kažem, potresaju javnost i zaista izazivaju pažnju, ali zbog čega zaista mi do sada nismo iz najviših crkvenih tela saznali kada se tačno sve dogodilo, zašto nismo videli dokument, kako uopšte procenjujete sve ove, da tako kažem, tajne koje postoje i naravno izazivaju spekulacije? Tucić: Ja mislim da dokument o povlačenju patrijarha Pavla prvo treba da vide episkopi, a ne javnost i ne da episkopi čitaju iz novina šta je patrijarh u svojoj molbi napisao. Znači, pomalo postoji i u javnosti nestrpljenje, to je današnje vreme komunikacija, sve moramo u prvi trenutak da saznamo. Crkva ima neki svoj drugačiji postupak, znači, obavešteni smi da će biti Sabor i obavešteni smo da postoji molba patrijarha. Po meni je korektno da tu molbu, njen sadržaj, forma u kojoj je ona, pismena ili usmena, datum kada je ona potpisana, da prvo saznaju episkopi. B92: Da li će se to dogoditi na Saboru, da li očekujete da je Sabor to mesto gde će oni sve to da vide? Tucić: Naravno, njima će to biti prezentovano tada kad počne Sabor, kao i uvek što počinje prizivom Duha svetoga, a onda se nastavlja. To bi morala da bude prva tačka dnevnog reda i da im se pokaže, tako da ja mogu i da razumem neko nestrpljenje javnosti i društvene javnosti, pogotovo verničke javnosti, ali mislim da je tu bilo toliko puno raznih informacija koje prosto naravno i zbunjuju, i tako i mene kad neke redakcije nazovu oni žele sve odmah da znaju i kako sve ide i ko će biti patrijarh i sve moguće. Znači, po meni sve teče jednom uobičajenom procedurom, znači, patrijarh je u bolnici, maja meseca punomoćja su preneta na Sveti sinod, Sveti sinod ima predsednika, predsedavajućeg zapravo, on je sada sazvao Sabor... B92: Govorite o mitropolitu Amfilohiju? Tucić: Arhiepiskop cetinjski mitropolit Amfilohije. Znači, sve teče jednim regularnim tokom, on je sazvao Sabor, obavešten je Sabor o čemu će biti reči. Znači, do sada se koliko vidim potpuno poštuje ta procedura. B92: Ali do sada smo čuli više puta tvrdnje, ono što sam ja navela, iz anonimnih izvora, ali su one takođe konzistentne, da postoji pritisak određenog dela episkopa na patrijarha Pavla da se povuče, da su više puta dolazili kod njega. Bilo je čak i priča iz maja meseca da je on tada odbio jednu delegaciju episkopa, prosto nije hteo ni da priča sa njima povodom svog povlačenja. Koliko su takve priče prema vašim informacijama osnovane? Tucić: Da, čujem za takve priče, ali meni je to neverovatno, kao patrijarh je odbio nekog da primi, kao da je on znao unapred o čemu će oni da ga pitaju. Ne verujem da bi patrijarh ikoga odbio da primi, naravno, u toj starosti, 94 godine, on se relativno malo oporavio, verovatno je njemu neki dan bolje, neki dan malo slabije, možda su neki, ako je to tačno, episkopi došli u jedan trenutak kada on nije bio u stanju da komunicira. Ali meni je to sa analitičke tačke gledišta relativno nevažno. Da ima episkopa koji misle da on treba da se povuče, nije to ostavka, znate, za mene je ostavka kad neko ima 50-60-70 godina u crkvi, pa, hajde, ostavka, znači napušta, a ovde potpuno je legitimno njegovo pravo da kaže - ja ne mogu više, ja vam se zahvaljujem, ja bih se povukao. B92: Znači, Vi odbijate svaku mogućnost da je recimo reč o falsifikatu? Čuli smo i vladiku Lavrentija koji sumnja da je patrijarh uopšte u stanju da bilo šta potpiše. Tucić: Ja to ne mogu u tom obliku da komentarišem zato što vladika Lavrentije je to rekao sada i on ga je ovih dana posetio. Mi ne znamo još kada je patrijarh to rekao ili potpisao. Znači, ako je to bilo pre mesec dana, možda je to patrijarh bio u tom danu, toga dana u drugom, boljem stanju. Možda će to bolje stanje biti ponovo... B92: Da, ali zašto bi se takva informacija čuvala mesec dana od javnosti i od episkopa takođe? Tucić: Episkop Lavrentije nije rekao da se radi o nekom falsifikatu ili izvrgavanju volje, nego on je rekao da u ovom trenutku patrijarh je u takvom stanju da on misli da to nije moguće, ali ja ne bih to tumačio kao totalno nepoverenje ili sumnju. Ovo bih rekao, ako je stigao jedan papir do Svetog sinoda, ja ne verujem da ta četvorica, pošto ih ima pet, peti je patrijarh, da bi ta četvorica arhijereja se igrali sa tako jednim važnim pitanjem. B92: Ne, ali samim tim što se toliko ćuti o tome, što je sve tako tajanstveno, onda zaista pobuđuje sumnju i kod samog sveštenstva i kod samih vladika, to je nešto što očigledno vidimo u medijima ovih dana, da postoje vladike koje smatraju da patrijarh zapravo treba doživotno da bude na tom mestu, jer nema nikakve smetnje u samom Sinodu da funkcioniše. Tucić: Najkraće bih samo jednu dopunu rekao. Vidite, nedavno je novi grčki poglavar arhiepiskop atinski izjavio novinarima - znate, vi imate jedan ugao, mi u crkvi imamo jedan drugi ugao, ja razumem da vi želite sve da znate, vi treba nas da razumete da mi možemo da imamo pravo da određujemo neki tempo i obim saopštavanja. B92: Da, ja Vam sad citiram same episkope, znači koji su podeljeni očigledno oko te teme da li treba uvažiti ovu molbu, da li patrijarh treba doživotno da ostane na tom mestu i tako dalje. Tucić: Vidite, mi imamo u javnosti samo izjave četvorice-petorice episkopa. Znači, episkop niški je rekao da on veruje da je to sve ispravno, on je veoma cenjen episkop godinama... B92: I bio je vrlo blizak patrijarhu. Tucić: Može se i tako reći, ja ne bih to tako formulisao, ali, recimo, jedan vrlo objektivan arhijerej. Znači, on je rekao - patrijarh je o tome razmišljao i ranije, i to nije ni nepoznato u crkvi. Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije rekao je isto danas i juče treba poštovati, ako svi poštujemo i cenimo patrijarha i njegovo dosadašnje delo treba prihvatiti njegovu volju da se povuče. Imamo izjavu episkopa Lavrentija, koji bi više voleo da patrijarh bude do kraja života. Oni koji to govore, da su patrijarsi izabrani do kraja života, može se reći da to nije teološko pitanje. Ako pođemo u istoriju Srpske pravoslavne crkve sveti Sava se povukao sa trona, nije morao niko da mu to odobri, on je imao 56 godina, posle toga čak je i putovao, zamislite, u to vreme on putuje preko Italije do Jerusalima, puno. Nekoliko njegovih naslednika isto su se povukli, rekli su iz zdravstvenih ili drugih razloga. Imamo da je u vreme patrijarha Germana, koji je bio u bolnici, da je patrijarh Pavle postao. Znači, oko toga ne treba da je diskusija, jedino papa rimski se bira do kraja života. Evo, videli smo... B92: Mada ima primera da se i pape povlače. Tucić: Nemamo primere, nemamo. Znači, videli smo kako je delovao papa, nekima je to bilo jako tužna slika, ali rimska crkva nije želela da napravi presedan. Kaže se da je u srednjem veku jedan papa to uradio, ali do poslednjeg izdisaja ne mora. Evo, imamo druge pravoslavne crkve, ako hoćete i to da poredite... B92: Ali pre nego što krenemo na te druge, koliko se sada ova podela među episkopima, odnosno različita mišljenja, koliko se ona podudara sa onim što se već jako puno priča o tim različitim lobijima koji postoje unutar crkve i koji se upravo tiču izbora novog patrijarha? Tucić: Dopustite jednu malu dopunu, pozicija patrijarha srpskog nije nešto kao pape rimskog, znači, patrijarh je prvi među jednakima, on ne odlučuje u ime cele crkve, niti u ime Sinoda. Znači, on ima samo jedan glas, ko je patrijarh on predstavlja crkvu u zemlji prema vlastima, predstavlja u inostranstvu, ako je Sabor pravoslavnih poglavara on tamo ide. Tako da je izuzetno važno i nije toliko. Znate, jedan sveštenik koji živi u Banjaluci i Vranju njemu je najbliži njegov episkop i on zavisi od njega, boji ga se ili se raduje, ili neki vernik. Patrijarh je samo reprezentant crkve. Izvinite, ja sam vas prekinuo... B92: Da, ali moje pitanje se odnosilo zapravo na te različite lobije, hajde tako da ih nazovem, koji imaju i nekakve geografske čak odrednice, a koje su u ovom trenutku vrlo jasno vidljivi i piše se o njima znači, vrlo otvoreno, taj takozvani bosanski lobi i neki drugi. I sad, nečiji kandidat tu treba da prođe bez obzira na žrebanje. Tucić: E, ako imamo žrebanje jako je teško da neko progura svog kandidata, govori se da postoji bosanski lobi, da li bismo ga tako nazvali ili ne nije ni toliko važno. Možda Bosanci misle da prvi put u istoriji treba da jedan patrijarh srpski potiče iz Bosne, i to je potpuno legitimno njihovo pravo, ali naravno, ne odlučuju oni. Ja nemam ništa protiv toga da neki delovi srpske crkve ili neka teološka usmerenja ili neki naglasci drugi, da kažu - mi želimo da iz naših redova bude patrijarh, zašto da ne. Ali imaćemo glasanje, dobićemo trojicu kandidata, evo, ovde postoji taj, u drugim pravoslavnim crkvama neprisutan, princip, izborni sistem da se odmah bira žrebom, kod drugih to može nešto kasnije... B92: Između trojice koji dobiju najviše glasova? Tucić: Da, znači, tu svaki će imati trećinu šansi. B92: Da, ali pre nego što pređemo na to samo da Vas pitam da li zaista očekujete da će ovaj Sabor da bude izborni? Može li da se desi da se cela ta priča odloži na neki način, vidimo da je i to... Tucić: Može, ako Sabor... B92: Koliko je izvesno to? Tucić: Sad ne možemo ništa da procenimo. Ako Sabor počne i primi se k znanju molba patrijarha Pavla, onda se konstatuje da srpska crkva nema svoga poglavara. E, sada, Sabor isto odlučuje da li će sebe pretvoriti u izborni i znači, može da pristupi ako tako odluči, da već istog dana ili tokom tih dana izabere, a može da kaže sazvani smo ne zbog tog povoda, nego da razmotrimo celokupno situaciju u crkvi, ima i drugih tema, naravno, da ga u neko vrlo kratko vreme, ne mogu vam garantovati, ali mislim da je rok tri meseca da se izabere poglavar. B92: E sad, ono što smo takođe počeli da pričamo, i to je nešto što je zaista zanimljivo, način izbora patrijarha u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je žreb, odnosno to je neko apostolsko pravilo. Tucić: Da. B92: Od kada je to tako i zbog čega je to tako? Tucić: Apostolsko je i žrebom, apostolsko je birati i glasanjem. Imamo jedan apostolski slučaj da je apostol Matej izabran kockom, kako stoji u Bibliji, ali nisu drugi izabrani kockom. To je jedan starozavetni, kod starih Jevreja je to primenjivan metod, bio je čak i kod Rimljana. Ja mislim da ga Odiseja pominje, Aristotel ga pominje. Znači, to je bilo prisutno, ali, na primer, na Zapadu, crkva Zapada je to zabranila još vrlo rano, a na Istoku Vizantija je to potpuno izbegavala, tamo je bio i veliki uticaj cara. Neko je govorio da ako se bira žrebom, da je to volja božja. Imamo jedan neobičan primer, sirijska crkva antiohijske tradicije, oni imaju četiri imena, na jednom od njih je ima Hrista. Jer, Bog možda ne želi nijednog od te trojice, a onaj četvrti onda... nemamo. B92: Da, ali u srpskoj tradiciji su postojali sabori na kojima se birao patrijarh. Zbog čega žreb? Da li je to zaista i u ovom trenutku nešto od čega ne treba odustati? Tucić: Ja lično nisam za to. Mislim da bi Srpska crkva u ovim demokratskim okolnostima morala da razmišlja i o promeni svoga Ustava, i za par godina da, na primer, kao i druge pravoslavne crkve, uvede i crkveno-narodne sabore, da u izboru poglavara učestvuju i sveštenici, igumani, rektori bogoslovskih škola. B92: Kao što je u nekim drugim pravoslavnim crkvama. Tucić: To je, manje-više, u svima prisutno, ne u svima, ali Ruska crkva ima taj sabor, bugarska, rumunska ima toga, Carigrad nema. Ta demokratija ili učešće drugih slojeva... crkvu ne čini samo episkopat, ali uvek se mislilo i kod žreba se misli da ako se bira na taj način, tu je lobiranje manje moguće – lobiranje države, lobiranje delova crkve. Znate, govori se, ja ne bih to analizirao, to su bila teška vremena, da je prilikom izbora patrijarha Germana, da su došli necrkveni faktori do izražaja. B92: Da li se onda zbog toga insistira na žrebu? Tucić: I to je jedan od tih elemenata gde je isključen... B92: Kad kažete necrkveni, to znači državni? Tucić: I državni pre svega, da. B92: Ideološki, politički, bezbednosni. Tucić: Da, da je vršen pritisak na pojedine članove tadašnjeg sabora obećanjima, kupovanjem, ucenama, i šta ja znam. Možda je i to tako bilo, ja nisam istoričar, ali sada su druga vremena. Kada je pre, koliko je to, 18 godina biran patrijarh, onda se biralo glasanjem. Pokazalo se da nema dovoljno, mada je bilo dvojica vrlo jasnih, ne bih rekao favorita, ali onih koji su prvi, nije uspelo. E, sada se može o tome razmišljati. Sada, u ovom trenutku ne treba unositi konfuziju, neka crkva bira na način koji u ovom trenutku postoji, a posle kad dobijemo novog poglavara neka on razmišlja o celini crkve, o njenom stanju, o Ustavu, da se to prilagodi vremenu. B92: Pričali smo o jednoj od svakako najvažnijih tema koje će biti na narednom svetom arhijerejskom saboru, koji je zakazan za 11. novembar, i videćemo kako će sabor tu da se postavi, ali to zaista nije jedina tema. Ono što sabor čeka to je nastavak rasprave, koji je usledio u avgustu ove godine 2008, kada je vladika Artemije smenio episkopa lipljanskog Teodosija i oca Savu zbog, kako je rekao, nediscipline i stvaranja dvovlašća. To je takođe jedna velika tema unutar Srpske pravoslavne crkve. Malo se sve to stišalo u ovih poslednjih par meseci, ali tema nije, da tako kažem, zatvorena. Šta tu očekujete? Tucić: Da, i to je jedna od tema, to pitanje je prepušteno da ga razmotri sabor. Ako bude izborni sabor, on može da odluči da ta pitanja druga brojna, nije to samo to pitanje, da odloži, da njih razmotri redovan sabor maja iduće godine. Tako da, ako bi ovaj sabor bio izborni, što bi trebalo da bude, onda najverovatnije druga pitanja se sada ne bi razmotrila, a ima i drugih pitanja, razlika, koja su daleko dublja možda, koja se i ne mogu na jednom saboru razmotriti. B92: Dakle, ako Vas ja dobro razumem, proceduralno, ako sabor bude izborni, onda će samo to da bude tema i onda će se u nekom vrlo kratkom roku glasati. Tucić: Da, mogao bi on da nastavi i sa drugim temama kada se izabere, ali to je onda prioritet. Ako je izborni, onda se to radi, onda se ne bi izbor ostavljao za kraj. Jednostavno, kako se odluči na početku sabora, tako bi to teklo, ali ako bi, po mojoj proceni, ja bih rekao onda se ne bi razmotrila druga pitanja. Nikad ni za jedno pitanje nije kasno, znate, maj nije daleko. B92: Možda u tom nekom vremenu istorijskom, hrišćanskom, ali čini se za ljude koji su trenutno upleteni u sve ove priče i za vernike koji očekuju neki ishod, evo, ovog konkretnog sukoba koji sam pomenula, oni zaista čekaju da i crkva dâ svoj odgovor na niz pitanja koja su otvorena vezano i za bratstvo u Dečanima. Oni su svi podržali vladiku Teodosija, za sudbinu vladike Artemija i svih njegovih biznisa itd. Sad da ne podsećam. Šta očekujete da sabor sada ili u nekom drugom datumu... Tucić: To se ne može proceniti, ali taj spor je stišan, on je zamrznut, kako sam ja više puta rekao. Znači, on zamrznut može da sačeka po potrebi i maj, ali ne mora. Znači, u ovom trenutku taj spor koji je tamo nastao nije gorući. Tako da, moji stavovi su poznati, oni su i manje važni. Znači, Sveti sinod je odlučio da njegovo rešavanje poveri saboru, i on će prvom prilikom to uraditi, da li će to biti sada ili kasnije. B92: Da, ali taj konkretan sukob negde govori i o podelama unutar Srpske pravoslavne crkve, jer je nakon što je saslušao sve ono za šta ga optužuju, mislim na vladiku Artemija, a između ostalog su ga optužili i za biznis, odnosno za tu firmu „Rade neimar“, koja radi, odnosno obnavlja crkve na Kosovu, zbog njegovog odnosa prema Međunarodnoj zajednici itd, onda je on uzvratio i rekao otprilike da njega ruši Anfilohije. I tu, zapravo, vidimo da tu postoji neki drugi koreni celog tog sukoba. Koliko su oni presudni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Koliko uopšte uznemiravaju i Sinod i sabor i sve crkvene organe? Tucić: U crkvi postoje zaista razlike oko nekih pitanja, to je pitanje liturgije, neko će zvati obnovom ili reformom ili sačuvanjem ovoga. Tu postoji jedna komisija koja to treba da razmotri. B92: Ali, ovo je, recimo, pitanje odnosa i prema Međunarodnoj zajednici, prema obnovama crkava i manastira na Kosovu, takođe jedno sporno pitanje. Tucić: To nije kanonsko pitanje, ali ja uvek govorim... B92: Ali... Tucić: Naravno, ja uvek govorim da svaki episkop treba da ima svest da je deo crkve i da nije autokefalan, da nije samostalan, da i neki episkop, ma koje eparhije, ovo ne sužavam na jednu eparhiju, treba da ima tu svest o celini, i ako katkad ne misli da je mogao da ubedi druge u svoj stav, da poštuju taj njihov drugi stav. Ova pitanja u odnosu na Međunarodnu zajednicu oko Kosova i uopšte nisu pitanja samo jedne eparhije, ona su pitanja nacionalna, i za crkvu, naravno i za državu i za mnoge druge ustanove. Ja mislim da o tim pitanjima treba da odlučuje sabor, treba da se ojača u Srpskoj crkvi uloga Sinoda. Znate, sa svih strana se pomalo i potkopava njegova uloga. To nije u redu. Uzmite koja je uloga carigradskog ili moskovskog Sinoda. Sinod bira u Moskvi čak episkope, smenjuje ih, šalje ih u penziju, raščinjava episkope. Sada je jedan episkop Diomit, koji je crkvi pravio dosta nekih teškoća i izolacionizma u Rusiji, smenjen. To ne radi sabor, to radi Sinod. Znači, i kod nas treba da se ojača ta uloga, ali za mene su bitne te podele oko ekumenizma, antiekumenizma. Imate u crkvi mnogih koji misle da crkva mora da ima jasan stav oko Evrope, jer mi hoćemo u Evropsku, ili Afričku, ili koju uniju, ili nećemo nigde, hoćemo izolacionizam. B92: A kakav je unutar crkvenih ljudi, tih najviših velikodostojnika, odnos snaga, kada je reč o ekumenizmu, za i protiv? Tucić: Prvo, treba definisati šta je ekumenizam. Ako je ekumenizam težnja, kako neki podmeću, da se Srpska crkva ujedini sa rimokatoličkom, na tome niko ne radi. B92: Recimo, otvorenost ka drugim. Tucić: A otvorenost i razgovaranje to treba da postoji. Tu, po mojoj proceni, većina episkopata zastupa i prisustvuje raznim međunarodnim konferencijama, gde ima i drugih. To je pitanje i članstva u Svetskom savetu crkava. U tome je celokupno pravoslavlje na jednom savetovanju pre par godina u Solunu odlučilo. Znači, ja ovo moram da naglasim – ne postoje, po meni, pravoslavne crkve nego postoji jedno pravoslavlje, a postoje različite jurisdikcije. Ne može Srpska ili Bugarska crkva samostalno da vodi neku politiku. U pravoslavlju je potrebno naglasiti i ulogu Carigradske patrijaršije kao koordinatora i kao okupitelja svih. U pravoslavlju ovo vreme sekularizacije, globalizacije moramo da imamo tu veću saradnju. B92: Ali, dok mi stignemo do Carigrada i do te teme, mi imamo unutar Srbije, unutar Srpske pravoslavne crkve, od eparhije do eparhije potpuno različite i liturgije, između ostalog, to je takođe jedna od tema kojom se sabor i bavio prethodni, a i budući. Tucić: Nisu to različite liturgije, to su neki elementi o kojima se u celokupnom pravoslavlju diskutuje. B92: Koliko su to duboke, koliko su to suštinske... Tucić: Ima tu mnogo emocija, ima tu mnogo čak i nepoverenja i optuživanja. B92: Podsetiću i na jednu tuču koja je bila nedavno u jednoj crkvi kod Požege, zato što je sveštenik okrenuo leđa oltaru. Tucić: Jeste, to je nedopustivo, da ne ulazimo u to. To je taj zilotizam, neki pseudozilotizam, izolacionizam, fundamentalizam. Jako je taj pokret kod nas, koji je vrlo minimalan, mada su katkad i glasni, jako ga je teško definisati. Znate, fundamentalisti u svetu su oni koji su jako verni Bibliji, drže se njene osnove, a ovi gotovo i ne pominju Bibliju. Ja ne sporim njihovo pravo da oni imaju svoje mišljenje, ali ne može se nametati. B92: Evo, imamo sasvim malo vremena do kraja, bukvalno 20 sekundi. Šta očekuje novog patrijarha? Šta je ono što Vi očekujete, a pretpostavljam i većina, da tako kažem? Tucić: Dopustite mi da ga nazovem, da to bude jedan vizionar, koji će sagledati situaciju crkve u društvu, sagledati unutrašnje teškoće, biti jedan ujedinitelj tih različitih, legitimnih tendencija, jedan pastir crkve, pastir i sveštenstva i jedan glas u ovom društvu koji će po etičkim pitanjima obaveštavati, dizati svoj glas, više se angažovati oko društvenih pitanja. To nije mešanje u politiku, crkva ima pravo da o etičkim pitanjima iznese svoj stav. B92: Imaće svakako puno posla. Gospodine Tuciću, hvala Vam što ste bili gost Poligrafa. Poštovani gledaoci, prijatno veče.
