Pokret za zaštitu ljudskih prava
Beograd, 29.10.2008 godine
Tel-3511829; Mob.tel-064-3095176; [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
PROGLAS JAVNOSTI : TRAŽIMO OSLOBAĐANJE RADOMIRA VELJKOVIĆA-”SRPSKOG MENDELE”-
“ZATVORENIKA SAVESTI AI”- KOJI JE POLITIČKI ZATVORENIK U PSIHIJATRIJSKOJ
BOLNICI U VRŠCU.
Obraćamo se Srbima u zemlji i svetu, pozivamo vas da dignete svoj glas i
zahtevate da jedan istinski intelektualac bude oslobođen iz psihijatrijskog
kazamata gde čami samo zato što je kazao istinu. Da li u Srbiji postoji
javnost, pravna država, ljudskost- pitamo se, predočavajući opet ovoga puta
slučaj Radomira Veljkovića ( 1927) penzionisanog pukovnika iz Kruševca, koji
je proveo 17 godina u PBCZ (Psihijatrijska bolnica Centralnog zatvora) u
Beogradu , zbog verbalnog delikta (1971-1988 g) -bio je okrivio J.B.Tita i
ondašnji režim za masovna kršenja ljudskih prava u JNA i šire; koji je dobio
1988 g status”zavorenik savest AI-Amnesty International”, dakle politički
zatvorenik , a ne duševni bolesnik; koji se od 28.6.2004 godine opet nalazi u
psihijatrijskoj bolnici, ovoga puta u PB “Vršac”. Umesto da živi starost u
miru, on je zatočen opet, on je sada gradjanin Srbije koji ima najduži
politički zatvorenicki staž u zemlji, preko 20 godina- on je ”srpski Mendela”.
Na delu je surova produžena politička odmazda pojedinih bivših vlastodržaca još
na pozicijama, zloupotreba psihijatrije u političke svrhe. Radomir Veljković je
politički zatvorenik zatočen u ludnici, a ne u zatvoru. On je osudjen Rešenjem
Okružnog suda u Sarajevu od 20. 3. 1973. godine broj К-153/73 zbog toga što je
napisao jedan kritički tekst protiv J.B.Tita, ( u kome je proročki predvideo
do najmanjih detalja ono što se kasnije desilo, i što se sada dešava ).Током
montiranog sudskog procesa je proglašen duševno bolesnim , pa mu je izrečena
mera bezbednosti obaveznog lečenja u zatvorenoj psihijatrijskoj ustanovi.
R.Veljković je inače bio najbolji pitomac na Vojnoj akademiji, prvi u rangu,
nosilac počasnog zvanja” Titov pitomac”, izuzetno visok QI. Potiče iz porodice
prvoboraca, i on lično, ratni drug Dobrice Ćosića. Postojali su pouzdani dokazi
da je tada bio duševno zdrav:: Uverenje Kliničke bolnice u Sarajavu br.6344 od
19.12.1967 g,; Neuropsihijatrijske klinike Medicinskog fakulteta u u Beogradu
od 24.1.1068 g; Neuropsihijatrijske ambulante “Omer Maslić”u Novom Sarajevu od
8.2.1968 g; Medicinskog centra u Zenici od 4.8.1970 g. Na ovome sudjenju mu je
protivno zakonu oduzeta poslovna sposobnost, i za staraoca postavljena osoba
protiv njegove volje, znači protivno zakonu.
Radomir Veljković je oslobođen iz PBCZ-a u Beogradu 1988 godine, posle vala
protesta i intervencija u zemlji i van nje, SANU, UKS, Odbora za odbranu
slobode misli i izražavanja ( profesor dr.V.Koštunica, prof dr.Ljubomir Tadić,
Dobrica Ćosić, profesor dr.Kosta Čavoški, i drugi), na zahtev AI, Unesco,
Svetske asocijacije psihijatrije, i drugih. Uprkos formalnog oslobađanja on ne
ostvaruje svoja prava u vezi korišćenja penzije, nastavljaju da mu postavljaju
po kazni staraoca, da ga šikaniraju. Živi opet u Sarajevu gde ima stan, gde je
bio profesor Vojne akademije, tamo ga zatiče rat, i 1992 godine biva zatočen u
logor na Koševu, Sarajevo, kao” sumnjiv, špijun Beograda, Generalštaba JNA”,
biva podvrgnut surovim torturama, bio je tri puta u komi. Otuda ga je
oslobodila po drugi put u njegovom životu, naša organizacija uz pomoć
međunarodne zajednice. Od tada je živeo u Beloj Crkvi, Banat, gde su posle II
Sv. rata kolonizirani njegovi srodnici, u zajedničkoj kući, dobija pravo da
koristi svoju penziju , podnosi Zahtev za obeštećenje, njega nastavljaju da
uznemiravaju raniji progonitelji, prete mu, prave svakonevno pakosti..
Njegova borba iritira njegove srodnike, i mnoge druge, ( mi ne želimo da se
mešamo u porodične odnose R.Veljkovića, nego samo želimo da mu pomognemo), on
je na pragu duboke starosti, sam, u neprijateljskom okruženju, što
zloupotrebljavaju njegovi bivši progonitelji još na pozicijama moćnika, kažu da
navodno ne može da se stara o sebi, postavljaju novog staratelja, i smeštaju ga
u PB”Vršac”, što on ne želi, i doživljava kao nastavak ranijh progona, kao
tešku kaznu. Zahtevamo: Oslobađjanje R.Veljkovića iz psihijatrijske bolnice,
ukidanje starateljstva, vraćanje poslovne sposobnosti, prekid progona,
rehabilitaciju, obeštećenje. Pozivamo poštene ljude, sve one kojima je stalo do
pravičnosti, da zahtevaju njegovo MOMENTALNO oslobađanje. Predočavamo da u
psihijatrijskim bolnicama u Srbiji u haosu i metežu , ima političkih
zatvorenika, koje tamo smeštaju i drže kriminalci, a ne zvanična vlast. U
Srbiji se živi u strahu od ludnice.
Tomislav Krsmanovic, predsednik
