ПОСЛЕДЊА СРПСКА ТАЈНА На који би то начин улазак Србије у НАТО повећао безбедност ове земље? Неки Срби као да желе да НАТО опет бомбардује Србију. Јер, Србија још оклева да уђе у НАТО. Наиме, после најновије одлуке Вашингтона да ратификује приступање Хрватске и Албаније западном војном савезу, сада наводно „постоји опасност да нас НАТО препозна као непријатеље што би могло да има фаталне последице”. Јер, ми још оклевамо. То око фаталних последица за Србију ако не уђе у НАТО, вероватно се мисли на смак света. Тако, заправо, гласи изјава једног нашег угледног аналитичара у једном нашем угледном дневном листу. Други један аналитичар у истом чланку истог листа каже да је ситуација сада „неодржива” и наређује државном врху да „мора да седне и јасно се одреди шта жели: уколико хоће да настави с војном неутралношћу, то мора много јасније да саопшти, него оним немуштим декларацијама, а ако хоће у НАТО то мора да се јасно каже, јер је време да кажемо где смо и шта хоћемо”. Колико знам, ми смо још на Балкану. Шта хоћемо, то је већ нешто тежи проблем, вероватно хоћемо да имамо Косово, али то не зависи само од нас. Да влада седне, то није никакав проблем, јер неки чланови владе поподне не само да седе, већ и редовно спавају у својим кабинетима. Због поодмаклих година, тамо су им унели и кревете. Немојте случајно да их неко буди после 15 сати због некаквог уласка у НАТО. Није грађански, кућни је ред. Дакле, ко сам ја да будем скептик у вези с евентуалним уласком Србије у НАТО? Па, најважније је то да сам порески обвезник Србије. Али и то да сам својевремено разговарао са два врховна команданта НАТО и управо због тога сам осамдесетих година прошлог века био смештен у „Белу књигу” покојног Стипе Шувара. Што тада за једног новинара није било баш тако угодно, и што ми, надам се, даје за право да поставим питање: на који би то начин улазак Србије у НАТО повећао безбедност ове земље? Или Америке? Наиме, када је пре неколико дана председник САД Џорџ Буш, који одлази, потписао документ о ратификацији Протокола о приступању Хрватске и Албаније НАТО-у оценивши то као „историјски тренутак за Балкан”, он је истовремено рекао и да Америка „с нестрпљењем очекује дан када ће НАТО под своје окриље примити све земље Балкана, укључујући и Македонију, а и Србија је добродошла уколико се одлучи за тај пут”. Рекло би се, барем што се тиче нас, врло коректно. Јер, Буш нигде није споменуо да би евентуално одбијање Србије да уђе у НАТО у Вашингтону било „препознато као непријатељски чин”. Таман посла, па ми и Охајо вежбамо сваки дан заједно. У вези са тим нису се огласили ни у Бриселу, ни у Монсу. Ови у Бриселу не знају како да скупе додатне трупе за Авганистан, неће нико, ови у Монсу не знају како да зачепе уста британским генералима, који јавно тврде да је рат у Авганистану изгубљен за НАТО. Но, да се вратимо питању: на који би то начин улазак Србије у НАТО повећао безбедност ове земље? Од кога се то, од које конкретно државе из окружења, Србија данас и у будућности осећа потенцијално угроженом? На то питање нећете добити одговор ни од једног нашег политичара, ни од једног нашег генерала, па ни од једног аналитичара. Не зато што можда не желе да одговоре, већ зато што немају, или не знају одговор. Уместо тога имамо флоскуле о сигурности страних улагања, странци, је л’ те, не улажу у Финску и у Аустрију јер нису чланице НАТО-а, имамо бајке да је ширење НАТО-а истовремено и ширење демократије и цивилизације, што смо лепо видели на примеру Грузије, или још боље Албаније где је нашем тужиоцу за ратне злочине у Тирани пре неки дан опаљена „демократска шамарчина”. Чланство у НАТО-у јесте обавеза да се ступи у рат ако је нападнута било која држава чланица. Хоће ли неко у Србији да иде у рат против Русије ако, не дај боже, Русија нападне Литванију? Јер, без обзира на сву реторику о „ новој улози” НАТО-а, он остаје првенствено војни савез. За остале послове и задатке постоје ЕУ и друге институције. Када је рушен СССР и Варшавски пакт шефови НАТО-а говорили су Москви „да се нема чега плашити, да је НАТО стриктно одбрамбени савез, да је то организација за одржавање мира, да НАТО неће имати базе у бившим државама Варшавског пакта...”. Онда је бомбардована Југославија 1999. године, а НАТО је почео да се шири ка границама Русије, регрутујући нове чланице са изразито антируском политиком, које су у таквој оријентацији тражиле свој нови међународни идентитет. И то је, заправо, и најсудбоноснија грешка америчке спољне политике у читавом постхладноратовском периоду. Политика нуђења чланства земљама бившег совјетског блока направила је од Русије противника НАТО-а, иако се пре десетак година на Западу тврдило да је Москва партнер НАТО-а. У том контексту Русија може, сасвим легитимно, да своје нуклеарне ракете усмери на све циљеве у државама НАТО-а. Како на старе, тако и на нове чланице. НАТО приђе Русији на мање од пет минута лета балистичког пројектила, Русија преусмери своје ракете за одговор, или чак и први удар. Све демократски, јавно и на знање свим заинтересованима. Да се сви на време „препознају као непријатељи“. Пријатан сан браћо Срби. На нишану руских ракета. Чудно, како у Србији нико о томе не размишља? Нико да каже да би улазак Србије у НАТО у Москви био препознат као „непријатељски корак”. Или је то последња српска тајна. Јер, гас и нафту купујемо, ваљда, у Авганистану? Мирослав Лазански [објављено: 01/11/2008] <http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/POSLEDNJA-SRPSKA-TAJNA.sr.html> http://www.politika.rs:8080/images/icon-print.gif <http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/POSLEDNJA-SRPSKA-TAJNA.sr.html> http://www.politika.rs:8080/images/icon-send.gif пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=new_review&int_itemID=61346> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=list_reviews&int_itemID=61346> коментаре (105) http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/POSLEDNJA-SRPSKA-TAJNA.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
