Stanovi jeftiniji na duge staze
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=28>
FINANSIJSKA KRIZA (NE) TOPI CENU KVADRATA
Građani bez krova nad glavom su pred dilemom da li da čekaju s kupovinom stana,
jer će, možda, cena značajnije pasti, ili da realizuju planirani posao pre nego
što još više kvadrati poskupe, nezavisno da li zbog skupljih kredita, uređenja
građevinskog zemljišta, manjka investicionih sredstava, rasta potražnje ili
zamrzavanja zarada.
Prvobitni pad cena stanova u Srbiji u vreme naleta svetske finansijske krize od
desetak procenata se zaustavio, i cene trenutno miruju. Šta će se dalje
dešavati, teško je prognozirati.
Jedni smatraju da će se nastaviti trend pada cena i tokom sledeće godine,
posebno u martu i aprilu 2009, dok drugi objašnjavaju da Srbija nije Amerika
ili Engleska, gde svaki čovek ima stan i gde nema, kao kod nas, jagme za
vlastitim krovom nad glavom. A veća potražnja podrazumeva i veću cenu. Trenutno
je veća ponuda od potražnje, kupci čekaju pad cena čega se prodavci plaše, pa
su spremni da popuste cenu.
Globalna finansijska kriza smanjila je cene stanova u regionu za oko 20 odsto,
kao na primer u Zagrebu i Banjaluci, dok je u Podgorici prepolovljena. Padu
cena najviše se opire tržište nekretnina u Srbiji, posebno u Beogradu i Novom
Sadu.
U Srbiji ne samo što cene nisu značajnije smanjene, nego se procenjuje da i
neće još najmanje godinu dana. Stanova nema dovoljno, potražnja za kvadratima
je neminovna jer je na stotine hiljada nerešenih stambenih problema. Međutim,
beskućnici bez gotovine, a takvih je najviše, peku se na vatri. Da li da se
odazovu pozivima za podizanje čak i najpovoljnijeg dugoročnog kredita koji
subvencioniše država, gde im je dovoljno samo pet posto učešća jer 20 odsto
daje država, uz minimalnu kamatu i veliku odgodu vraćanja – nakon što se vrati
bančin kredit od 75 odsto vrednosti stana. Cene se drže iako je zabeležen
zastoj u dodeli čak i subvencionisanih kredita, jer se potencijalni kandidati
plaše kako će vraćati kredit, što svako može da vidi iz bogate ponude stanova.
Skupo građevinsko zemljište
Stručnjaci upozoravaju da će na pad cena stanova u Srbiji najviše uticati rast
investicija u stanogradnju. Međutim, Srbija će morati što pre da usvoji zakone
o građevinskom zemljištu i prometu nekretnina i da pojednostavi i ubrza
proceduru za izdavanje građevinskih dozvola.
Prema rečima pomoćnika ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje
Aleksandre Damnjanović - Petrović, na tome se radi. Ona je na nedavno održanom
Sajmu građevinarstva u Novom Sadu izjavila da bi do kraja godine mogao da se
završi nacrt novog propisa kojim će se regulisati oblast planiranja, izgradnje
i građevinskog zemljišta. U suprotnom, interesovanje stranih investitora
preusmeriće se na neka druga tržišta. Kako neki misle da će investitori teže
dolaziti do novca, predlaže se umanjenje nadoknade za uređenje građevinskog
zemljišta, jer je to jedna od najkrupnijih stavki za investitore.
Dobra ponuda u Novom Sadu
Nova uknjižena garsonjera u Novom Sadu od 25 kvadrata prodaje se za 44.300
evra, ali se i za kvadrat veća može kupiti za 32.500 evra. Opisana kao
ekskluzivna, garsonjera u ulici Vasde Stajića od 28 kvadrata nudi se za 49.000
evra, dok se nova garsonjera od 24 kvadrata u Temerinskoj, useljiva u decembru,
prodaje za 1.350 evra po kvadratu.
Stan od 36 kvadrata na Novoj Detelinari, koji je nazvan dvosobnim, nudi se za
53.800 evra, dok se za 46 kvadrata (dupleks) na istoj lokaciji traži 61.800
evra, a za 48 kvadrata kod Železničke stanice 56.700 evra. Za dvoiposoban stan
od 67 kvadrata u Pariske komune traži se 92.700 evra, a za trosoban od 71
kvadrat u Ćirpanovoj – 106.500 evra.
Cene su toliko raznovrsne da se kupac mora dobro informisati, detaljno
pregledati sve oglase, obići agencije i stanove, da vidi od čega zavisi
konkretna cena. Poznato je da na cenu utiče lokacija, starost zgrade i
opremljenost stana, ali, kako u istom delu grada i približno istim zgradama
mogu biti potpuno različite cene kvadrata, na značaju je dobio i pogled kroz
prozor, strana sveta, sunčana strana...
U Novom Sadu i Beogradu su prvobitno pale cene za desetak procenata, ali za
najmanje interesantne stanove. Na beogradskim ekskluzivnim lokacijama, kao što
su Senjak, Dedinje, Vračar ili delovi Starog grada, cena je još uvek visoka i
najčešće se vrti oko 3.000 evra po kvadratu. I u Nišu su cene nekretnina veće
od realnih i kreću se od 1.100 do 1.200 evra za kvadrat, međutim, kako je
potražnja u padu, očekuje se da se smanje. Prema agencijskim izveštajima,
potražnja za stanovima u Kragujevcu je pet-šest puta veća od ponude, tako da se
cene nisu menjale i garsonjere se nude od 1.050 do 1.400 evra.
Nakon što je pre dve godine tržište nekretnina u Crnoj Gori doživelo pravi bum,
ove godine posle rasplamsavanja globalne finansijske krize beleži se značajan
pad cena i manji broj transakcija. Kvadratni metar stana u novogradnji u
Podgorici sada košta oko 2.000 evra, upola manje nego lane. U stambenim
zgradama u Budvi kvadrat može da se kupi za 1.300 do 1.500 evra, što je u
odnosu na prošlu godinu takođe duplo jeftinije. Za strance se otvorilo i novo
tržište – Albanija, gde je cena zemljišta tri-četiri puta niža nego u Crnoj
Gori.
Po dostupnim podacima kupoprodaja nekretnina u Republici Srpskoj gotovo je
zamrla, a cene su pale za 10 do 20 odsto. Očekuje se i veći pad, tako da će
kvadrat stana moći da se kupi ispod 750 evra, dok je vrednost kuća na
periferiji prepolovljena. Istovremeno, precenjena je vrednost nekretnina u
centru grada.
Smanjena je prodaja stanova i u Zagrebu, a tamošnji ekonomisti poručuju da se s
kupovinom pričeka još nekoliko meseci, jer procenjuju da će cene u narednih
godinu - dve pasti do 30 odsto, tako da će kvadratni metar stana, prema nekim
očekivanjima, u glavnom gradu Hrvatske koštati 1.000 do 1.500 evra. Procena je
da oko 3.000 stanova stoji prazno jer investitori još uvek ne žele da snize
cene. One su u poslednje vreme pale za oko 10 odsto, međutim, prodavci
raskošnih kuća u podsljemenskoj zoni poručuju da neće da snize cenu ispod 2.200
evra za kvadrat.
U Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Španiji, izgrađeno je više kvadrata nego što
je tržištu bilo potrebno. Zbog finansijske krize u tim zemljama opala je
potražnja i kvadrati pojeftinjuju i za 40 odsto. Međutim, elitne lokacije i
luksuzni kvadrati odoleli su svetskoj finansijskoj krizi, baš kao i u Americi,
koja je najviše pogođena krizom, ali luksuzne nekretnine i dalje drže cenu.
Ranka Dautović
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/
image005.png
Description: Binary data
image006.png
Description: Binary data
image007.png
Description: Binary data
