frankfurtske VESTI 30.novembar .2008.
"VESTI" ISTRAŽUJU KO JE LJUBIMAC DRŽAVE - ČOVEK ILI ŽIVOTINJA
NATAŠA JOVANOVIĆ, POTPREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE SRBIJE
ZA RUČAK HLEB I VODA
- Mi imamo 800 hiljada neuhranjene dece. U Kragujevcu, u vrtićima, bar tako
kažu vaspitači, neka deca im dolaze u petoj i šestoj godini i ne znaju šta
je obrok koji u sebi ima meso. Mi smo najneuhranjenija nacija u okruženju
zbog činjenice da se dnevni obrok nekih naših stanovnika svodi na hleb i
vodu, kad tako moram da kažem. A sad ovo što je vezano za ljubimce.
<ĐŽ>irafa je elegantna životinja koja kada podiže vrat i glavu pokazuje
dostojanstvo i ostali životinjski svet gleda sa visine, jer joj se može. S
druge strane, kad treba da se napije vode, pošto je tako nezgrapna, ona mora
da padne, a nekad i da klekne na kolena. To je paralela sa onim što radi
aktuelna vlast. Dok oni tako sa visine koriste i troše sve privilegije koje
dolaze iz džepa poreskih obveznika, s druge strane ljudi moraju da padaju na
kolena zato što ih režim na to tera - kaže Nataša Jovanović, potpredsednik
Narodne skupštine Srbije, inače funkcionerka Srpske radikalne stranke. - U
srpskoj Crnoj Gori, celog života je doživljavam tako i doživljavaću je, u
Sutomoru, imam prijatelja, odnosno porodicu Sekulović, i jednog od sinova,
gospodina Stojana, koji za kućnog ljubimca imaju sibirsku tigricu. Tigrica
Milica dnevno pojede petnaestak kilograma mesa, ali cela porodica, počev od
oca Vase, preko dvojice sinova, snaja, je vredna, radna. Oni su ljudi koji
su ugledni preduzetnici, ugostitelji, imaju mogućnosti i para da sebi tako
nešto priušte. Bila sam iznenađena njihovom odlukom, pa sam prijatelju
prigovorila da to nije u redu kada toliko ljudi i u Crnoj Gori živi
siromašno, a on je rekao: Da, ali ja, kao i moja porodica, pomažem najmanje
šest izbegličkih porodica sa Kosova i Metohije. Tu možemo da primenimo ima
se, može se. Ali, to ne možemo da primenimo na državu koja je u krizi.
PASJI ŽIVOT ZA LJUDE
. Svako peto dete u Srbiji gladuje, a oko 500 hiljada penzionera prima
mesečno oko 8.000 dinara, što je manje od sto evra
Ulicama tumara oko pet hiljada nesrećnih pasa lutalica za koje samo grad
Beograd izdvaja oko 55 miliona dinara iz gradske kase. Istovremeno, svako
peto dete u Srbiji gladuje. Malim Romima je život još sumorniji. Svaki drugi
romski mališan je gladan. Ima porodica u kojima se meso jede samo subotom
ili nedeljom. U nekima, ni tada. I mada je po statistici od 2000. godine
siromaštva sve manje, u životu, jaz između bogatih i gladnih je sve dublji.
Gladuju i deca i penzioneri, ima porodica u kojima niko ne radi, ili onih sa
samo jednim zaposlenim. Oni su najsiromašniji, jer ih je najviše. Srbija
postaje zemlja gubitnika i dobitnika tranzicije. Dok jedni primaju socijalnu
pomoć i hrane se u narodnim kuhinjama, oni drugi kupuju firmiranu odeću,
putuju na egzotična mesta, troše brdo novca i svojoj deci omogućavaju
raskošan život.
Na rubu egzistencije
U Srbiji samo 161.000 dece koristi različite vrste socijalnih usluga. Na
rubu egzistencije je 155.000. A za zbrinjavanje i sterilisanje životinja,
njihovu eutanaziju, kao i za sprovođenje strategije za rešavanje problema
pasa lutalica, iz gradskog budžeta u ovoj godini biće izdvojeno 55 miliona
dinara.
Kad neko kaže, zašto se za brigu o životinjama izdvajaju desetine miliona
dinara, iz budžeta, kada bi taj novac mogao da unese miris čorbe s mesom u
mnoge domove u kojima roditelji, koji su tokom tranzicije ostali bez posla,
stideći se, deci poslužuju hleb i čaj, poparu i poneku prženicu, odmah skoče
ljubitelji kuca, maca i žirafa i kažu kako to nije proevropski. Nije u
skladu sa modernim evropskim zakonima. To je prepreka na našem evropskom
putu. Svi odreda siti, zameraju roditeljima zato što bi, umesto mačke
nahranjene ili kastrirane novcem poreskih obveznika, radije videli sito
svoje dete, ili ubogog kućnog penzionera. U mnoge porodice ne ulazi više od
nekoliko hiljada dinara. Oko 500 hiljada penzionera mesečno prima oko osam
hiljada dinara. Šta može da se kupi od toga? A za 55 miliona dinara
predviđenih za udomljenje, negu i kastraciju lutalica od kojih je, uprkos
poklonu iz budžeta, jedan sedam puta ujeo sedmogodišnjeg dečaka, moglo je da
se pazari oko 145 hiljada kilograma pilećeg mesa, da se bar jednim mesnim
obrokom nahrane siromašna deca.
Psi lutalice u selu Brusnica, kod Gornjeg Milanovca, zaklali su 22 ovce. I
to je dosta hrane za gladne. Ali, oni ne kolju tuđe ovce. Azili za životinje
su ponekad bolje opremljeni nego oni za ljude. LJudi koji kopaju po
kontejnerima ne bi li našli komadić odbačenog hleba da detetu daju za
večeru, a možda i koji komad viška za sebe, prokaženi su kao gubitnici
tranzicije. Odbačene životinje imaju opšte saosećanje. I pomoć društava za
zaštitu životinja. A čak ni u ovim teškim danima, niko nije registrovao
"Društvo za zaštitu ljudi".
Za decu srpska država, inače, mnogo čini. Naročito za već srećnu, situ decu.
Izdvaja se novac za zabavne parkove, trke i rolere, za "Radost Evrope". Ali,
šta više od svakodnevnog toplog obroka može da obraduje gladno dete? Da li
je Srbija postala zemlja u kojoj se više vodi briga o pravima onih koji
imaju, nego onih koji nemaju, o osmesima već nasmešene dece, nego o onoj
koja plaču? Otud, umesto jednokratne pomoći gladnima, 250 hiljada evra iz
budžeta za žirafu u zoološkom vrtu.
U vreme kada svetska ekonomska kriza širom otvara donedavno samo odškrinuta
vrata mnogo veće nemaštine, da li objašnjenje da će se mnoga deca radovati
toj žirafi može da popije, u svakom slučaju, ustajalu vodu nekih političkih
kompromisa koji se, po ko zna koji put, prelamaju preko grbače budžetskih
obveznika. Koliko dece će se smejati u Jagodini zato što vide žirafu: sto,
pet stotina, hiljadu? A bar 300.000 zvanično siromašne dece bi se nasmejalo
kada bi dobili doručak, ručak i večeru, umesto žirafinog dugog vrata u
Jagodini, u koju ionako nikada neće otputovati ni oni, ni njihovi roditelji,
jer nemaju para. U tranziciji siromaštvo je teško izlečiva bolest, a "sit
gladnome ne veruje." Država troši na kučiće i mačiće dok deca gladuju. A da
se "kastriraju" ta budžetska davanja, da siromašne ne svađaju sa psima i
mačkama, da oni koji čuvaju životinje to čine iz svog džepa? I ponekad, dok
troše na macu, svrate do kontejnera, da udele bar zalogaj gladnome čoveku.
SVE DUBLJI JAZ IZMEĐU BOGATIH I SIROMAŠNIH
BITKA ZA KONTEJNERE
. Ako neko kaže da je preče da deca imaju da jedu nego da kupujemo žirafu,
biće optužen da je protiv Evrope, kaže Miroslav Markićević iz Nove Srbije
Odbačene životinje sve češće sa odbačenim ljudima dele odbačeni hleb, jer se
i jedni i drugi motaju oko istih, sve praznijih kontejnera.
Nejednakost između najbogatijih i najsiromašnijih u Srbiji je veća nego u
Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Albaniji i Bosni i Hercegovini.
Manji jaz između bogatih i gladnih je samo u Rumuniji.
Srpska vlada je izdvojila oko 250.000 evra za kupovinu, prevoz i smeštaj
jedne žirafe u Zoološkom vrtu u Jagodini. U 2007. godini za komunalnu zoo
higijenu utrošeno je oko 45 miliona dinara. Ko je gladniji u Srbiji,
napušteni psi ili siromašna deca i kome je pomoć potrebnija? Samo devet
odsto najsiromašnijih mališana ide u vrtiće i samo 13 odsto devojčica završi
srednju školu, a država novcem iz budžeta finansira kastriranje pasa i
mačaka. Tri hiljade pasa sterilisano, trećina dece, gladno. Da li u tom
socijalnom kolaču koji se daje za najugroženije, onaj koji ide za brigu o
životinjama može da se usmeri na ljude, a da oni koji imaju pomažu nevladine
organizacije koje se bave brigom o životinjama donacijama, legatima, kao što
su vazda radili imućni građani Srbije? Da se država stara o čoveku, a čovek
o svom psu.
Beda u brojkama
Svaki sedmi stanovnik Zemlje svakog dana gladuje. Oko 815 miliona ljudi, od
kojih čak 300 miliona dece, prema podacima UN, nema dovoljno hrane. Zbog
siromaštva, ljudi obolevaju i umiru. Glad odnese 24 hiljade života dnevno.
Zbog pothranjenosti godišnje premine oko 10 miliona dece. A samo Amerikanci
su, u 2005. godini, na voljene životinje potrošili više od 36 milijardi
dolara.
U Evropskoj uniji siromaštvo ugrožava oko 72 miliona ljudi ili 16 odsto
stanovništva. Najugroženije su Grčka, Italija i Španija u kojima se glad
nadvila nad glavom svakog petog stanovnika. "Najuhranjenije" su Holandija,
Češka, Švedska i Slovenija. I kućni ljubimci.
- Srbi vole životinje i domaće i divlje, to je opevano i u pesmama, Marko
Kraljević, pola Šarcu daje, pola on pije - kaže za "Vesti" narodni poslanik
Miroslav Markićević, zamenik predsednika Poslaničke grupe Nova Srbija. -
Ali, prema nekim podacima, imamo više nevladinih organizacija koje se brinu
o životinjama, nego o ljudima. Sad je manija pravljenja azila za pse
lutalice. Gledajući kako neki ljudi u Srbiji, nažalost dosta ih ima, žive
pod mostovima, u rupama, imali smo prilike da vidimo i napuštenu decu koja
žive u betonskim šahtovima, uz neke cevi, ispada da psi lutalice, jer tamo
imaju neke evropske standarde koji moraju da budu zadovoljeni, imaju bolje
uslove života. Lepo je da imamo što više zooloških vrtova i tu žirafu da je
deca vide, ali prethodno moramo deci da obezbedimo da njihovi roditelji
imaju da kupe knjigu, da imaju ujutru da im kupe za doručak, da žive
normalno, kao ljudi, pa će doći i žirafe na red. Koliko sam obavešten, jedan
tigar pojede dnevno 20 do 30 kilogramamesa, to je 12 tona svežeg mesa
godišnje! Šta je sad preče? Ne želim da kažem da ne treba da postoje
zoološki vrtovi i briga za životinje i azili za pse i napuštene životinje,
jer sve to treba, ali ako smo ljudi, pre svega treba da omogućimo uslove
života za najugroženije, a to su deca i stari. I to je onda socijalna država
i socijalna pravda, pa će onda doći na red i žirafe i lavovi i sve.
Vladajuća stranka je evropsku mapu uslova koje mi navodno treba da ostvarimo
pretvorila u svoju stranačku ideologiju, da ne kažem mantru, i ko god se
bilo šta pobuni na tom putu i kaže: Alo, preče je da deca imaju da jedu nego
da kupujemo žirafu - biće optužen da je protiv Evrope.
JELENA TRIVAN, PR DEMOKRATSKE STRANKE
HUMANI PREMA SVIMA
- Uprkos činjenici da je Srbija znatno napredovala, da je vidljiv ekonomski
pomak od 2000. godine, niko ne može da ne prizna da je Srbija zemlja u kojoj
živi ogroman broj siromašnih. Siromaštvo se ne leči veštačkom slikom o
Srbiji koja je samo zemlja srećnih i bogatih ljudi, ali ne mislim da jedno
drugo isključuje. Ono što je bolji život, što je veliki deo društva
ostvario, treba da bude vidljivo kao što je vidljiv, i na to treba stalno da
se opominje, strašan položaj naših građana koji žive na rubu egzistencije
ili ispod tog ruba. Dobro se vidi da imamo socijalni budžet. Najveći deo ide
na plate, socijalna davanja, penzije. Niti je budžet Srbije tako koncipiran
da zaboravlja brigu o ljudima, niti je naše društvo takvo da je više
okrenuto brizi o ljubimcima nego o ljudima. Mislim da je to samo jedna
predstava koja je veštački nametnuta, iz potrebe različitih društava za
zaštitu životinja da i tu temu nametnu. Društvo treba da bude humano prema
svima. Ima prostora za sve i za nas da sepozabavimo zaštitom dece, starih,
zaštitom životinja i bolesnih i stanjem u psihijatrijskim ustanovama, mnogim
marginalnim grupama kojih ovog trenutka nema na dnevnom redu, a kojima se
uglavnom bave nevladine organizacije - kaže Jelena Trivan, PR Demokratske
stranke.
<<image001.jpg>>
