СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: АМФИЛОХИЈЕ РАДОВИЋ
Ништа људско није му туђе
Митрополиту црногорско-приморском никад није недостајало инспирације да се нађе
у центру пажње медија. Ипак, откад последњих годину и по дана замењује
патријарха Павла, стање у Српској православној цркви постало је тема број један
<http://www.ilustrovana.com/2009/2609/02-01-velika.jpg>
http://www.ilustrovana.com/2009/2609/02-01.jpg
„Не треба да брину они који су забринути” (Амфилохије)
(клик за увећање)
Тешко, заиста је тешко скенирати прецизан профил тренутно најистакнутијег
човека Српске православне цркве. А не огрешити се. Јер, помен Амфилохија
Радовића, митрополита црногорско-приморског, и првог човека Синода СПЦ, који
већ више од годину дана обавља званичне дужности болесног патријарха Павла,
изазива опречне реакције. Углавном бурне. Једни ће му замерити да је “ратник и
богохулник у мантији”, “варварин модерног доба”, “српски окупациони митрополит
у Црној Гори” и “пропагатор злочина и братоубилаштва коме је место у Хагу”.
Други, не без мањка страсти, браниће га као једног од стубова на којима почива
Српска православна црква, као великог духовника и мислиоца, свештеника врхунске
ерудиције и харизме и личност која има све препоруке да на трону наследи
патријарха Павла - зато што је у најбољим годинама за то (седамдесет и прва му
је) и зато што је у најтежим тренуцима за Цркву и народ сачувао смиреност.
Како год, најрадоснији хришћански празник, Божић, дочекали смо управо са
Амфилохијем. Митрополит нас је позвао на мир Божији. Но, по свему судећи, он је
засад само привид. Бар тамо где је Амфилохије “надлежан”. Узалуд је Амфилохије
пред Божић позвао Цетињане да током празника престану с раздорима и да се
заједно окупе око бадњака пред Цетињским манастиром, јер је Божић празник на
који су се одвајкада мирили и најљући непријатељи. И на овај Божић, међутим, на
Цетињу су паљена два бадњака: један испред манастира у име Српске православне
цркве и Митрополије црногорско-приморске, а други испред двора краља Николе,
који су запалили припадници канонски непризнате Црногорске православне цркве.
Ништа мањи раздор није ни унутар саме Српске православне цркве. Иако је после
Сабора одржаног у новембру стављена тачка на причу о избору новог патријарха,
уследило је сад већ чувено писмо владике захумско-херцеговачког Григорија у
коме је истакнуто да у СПЦ-у влада ванредно стање. Дигла се велика прашина коју
је митрополит Амфилохије пресекао једним потезом: препоручио је владици
Григорију да се до даљег не оглашава у јавности, а он је наставио са својим
дужностима “заменика” патријарха, остављајући јавности и нашој новинарској
маленкости да нагађамо шта се заиста дешава у самом врху нашег свештенства. И
да се питамо, кад смо већ код његовог лика и дела, зашто је баш митрополит
Амфилохије инсистирао да се патријарху Павлу на потпис однесе текст молбе да
буде разрешен дужности и зашто је после одустао од идеје да се на Сабору
изабере нови патријарх...
Н А С Т А В А К
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2609&tekst=02
<<image001.jpg>>
