Rusija za nova
"pravila igre"
Branko Vlahović, 17.01.2009 15:30:52
Poslednja promena: 17.01.2009 19:50:52
Od stalnog dopisnika
Da bi ruski gas dolazio do kupaca u Evropi potrebno je stvoriti efikasan
međunarodni mehanizam koji bi osiguravao nesmetani tranzit i ne bi dopuštao da
se dogode situacije kao sadašnja u Ukrajini. Taj mehanizam bi zahtevao da se
sve strane pridržavaju preciznih pravila. Rusija je spremna za takav dogovor,
rekao je Dmitrij Medvedev na otvaranju "gasnog samita" koji je održan u subotu
u Kremlju.
Organizatori su pozvali sve zainteresovane zemlje koje koriste ruski gas. Zbog
toga što su se Putin i Medvedev sreli sa predsednicima ili premijerima zemalja
koje su imale najviše problema, mnogi nisu poslali delegaciju na najvišem
nivou. Doduše, neke zemlje su poslušale savet "stare Evrope" pa nisu htele "da
se mešaju u rusko-ukrajinski spor".
Ruski predsednik je objasnio da je cilj samita da se reši problem "gasne
gladi", koja je izazvana ukrajinskom blokadom. Rusija je spremna da traži
dugoročna rešenja računajući na to da će Ukrajina pokazati odgovoran prilaz tom
pitanju i da će evropski partneri doprineti traženju neophodnih rešenja, rekao
je Medvedev.
Na gasnom samitu u Moskvi došli su predstavnici mnogih zemalja bez obzira na to
što je Ukrajina insistirala da se samit održi u "nekoj neutralnoj zemlji".
Srbiju je predstavljala delegacija na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
U ime EU je bio evropski komesar za energetiku Andris Pibalgs i ministar
privrede Češke Martin Riman, Moldaviju je predstavljao predsednik Vladimir
Voronjin i predsednica vlade Zinaida Grečanaja, Jermeniju predsednik države
Serž Sargasjan.
Od zapadnih predsednika nije bilo nikoga, dogovorili su se da ne dođu u Moskvu.
U francuskoj ambasadi u Moskvi su objasnili da u Parizu smatraju da "nije bilo
dovoljno uslova za održavanje gasnog samita u Moskvi", pa je to razlog što u
Moskvu nije došao Nikola Sarkozi. EU je bila za to da razgovori u Moskvi o
rešenju gasne krize budu dvostrani, dakle rusko-ukrajinski.
Iako su ruski najviši rukovodioci minulih dana stalno ponavljali da Ukrajina
može da kupuje gas samo po tržišnim cenama, u Kijevu je pred subotnji susret
vladao optimizam da će Julija Timošenko nagovoriti Putina da cene ipak budu
niže.Informativna služba ukrajinske premijerke najavila je da će pregovori
Vladimira Putina i Julije Timošenko trajati 75 minuta pa da će se oni obratiti
novinarima... Nije bilo tako, već se pregovaralo u više nastavaka.
Prva runda pregovora Putina i Timošenkove u zgradi ruske vlade na obali reke
Moskve trajala je vrlo kratko. Domaćin je rekao ukrajinskoj premijerki da bi
voleo da pregovore provedu oči u oči. Zatim su se dogovorili da zajedno odu u
Kremlj na gasni samit, a po završetku će nastaviti drugu rundu pregovora...
Ukrajinska premijerka insistira da u kupovini gasa od Rusije ne postoje nikakvi
posrednici i da "Gasprom" direktno prodaje "plavo gorivo" ukrajinskom
"Naftogazu". Cene gasa i tranzita, po mišljenju Timošenkove, moraju biti
obostrano prihvatljive. Ona se zalaže da ukrajinski tranzitni sistem, dakle
gasovod i kompresorske stanice, i dalje bude 100 odsto u vlasništvu Ukrajine.
CVETKOVIĆ: ALTERNATIVA
Premijer Srbije Mirko Cvetković istakao je u Moskvi, na samitu država potrošača
ruskog gasa, da je neophodno hitno rešavanje problema snabdevanja gasom.
Treba obezbediti premošćavanje, odnosno mogućnost dodatnog snabdevanja, rekao
je Cvetković, i ukazao na značaj izgradnje alernativnog pravca u snabdevanja
tim energentom - rečeno je Tanjugu u kabinetu premijera.
Ranije juče, premijer Cvetković i premijeri drugih država, pred početak samita
u Kremlju, sreli su se sa predsednikom Ruske Federacije Dmitrijem Medvedevom.
Premijer, ministar energetike Petar Škundrić i direktor "Srbijagasa" Dušan
Bajatović predstavljali su Srbiju na samitu koji se održao na inicijativu
ruskog predsednika.
KONZORCIJUMOM PROTIV UCENA KIJEVA
Razlog zbog čega je predsednik ruske vlade Vladimir Putin u razgovoru sa
predsednikom italijanskog gasnog giganta ENI Paolom Skoronijem predložio da se
formira konzorcijum velikih evropskih kompanija koje kupuju gas u Rusiji, lako
je objašnjiv.Rusija želi da sa zapadnim kompanijama "deli rizik".
Kako u petak reče Vladimir Putin, "Ukrajina traži na zajam žtehnički gasž, ali
mi sami ne možemo ići na taj rizik jer se radi o velikom novcu pa smo
predložili da podelimo rizik sa kompanijama koje budu u konzorcijumu".
Jednostavnije rečeno, Rusija hoće da prisili rukovodstvo u Kijevu da na vreme
plaća račun i da ga onemogući da i dalje ucenjuje Kremlj.
Iako cena "tranzitnog gasa" nije dogovorena, organizatori konzorcijuma tvrde da
će ona biti tržišna, dakle onakva po kojoj plaćaju kupci u zapadnoj Evropi.
Ukrajina će dobiti traženu količinu tzv. tehničkog gasa, potrebnog za rad
gasnog tranzitnog sistema, ali ne od Rusije nego od novoformiranog
konzorcijuma. Da podsetimo, radi se o 21 milionu kubika dnevno, a tranzit će se
dnevno povećati na 300 miliona kubika. Taj gas će konzorcijumu prodati
"Gasprom", a zatim će biti pušten Ukrajini.
Cela "igra" je napravljena zato da u Kijevu shvate da oni taj tehnički gas ne
mogu dobiti na poklon od Rusije.
U gasnom konzorcijumu će biti, pored "Gasproma", nemački "Rurgas", italijanski
ENI i francuski "Gas de Frans". Planira se da u konzorcijum uđe i austrijski
OMV, holandska "Gaztera", nemački "Vingas"... Takvom konzorcijumu i moćnim
kompanijama Ukrajina mora da vrati dug i ne može se s njima prepirati...
* * * *
SUMORNO BUĐENJE BEZ ENERGIJE
DOK su zemlje u okruženju planirale i gradile energetske kapacitete, Srbije je
"prespavala" više od 20 godina. "Budi" se samo u retkim trenucima energetskih
kriza, kao što je ova. Odmotavaju se stare priče koja vlada je šta uradila, a
koja nije, najavljuju se promene i projekti. Šta će se, međutim, desiti u
narednih od pet do deset godina ne žele da prognoziraju ni najveći optimisti
među energetičarima.
"Krpljenje" je jedino rađeno poslednjih osam godina u elektroenergetskom
sektoru. Zapušteni elektrosistem, koji je jedva preživeo zimu 2000. godine, za
osam godina
rekonstrukcija uspeo je da u hitnim situacijama spasava energetsku sliku
Srbije. Šta Srbija zaista ima od energetskih kapaciteta?
ŠTA IMAMO?
STRUJA: Elektroprivreda je ovih dana pokazala da nije uzalud ulagano u remonte
i revitalizacije termoelektrana. Džinovi stari i više od 30 godina proizvodili
su struje kao da su upola mlađi.
Naš elektrosistem ima kapacitete snage 8.355 megavata za proizvodnju struje, a
od toga termoelektrane na ugalj čine čak 5.171 megavat, termoelektrane-toplane
na gas i tečna goriva 353 megavata, dok je u hidroelektranama snaga od 2.831
megavata.
Tokom prošle godine proizvedeno je rekordnih 39,7 milijardi kilovat-časova
struje, dok je potrošeno 39 milijardi kilovat-časova. Isplativost ulaganja
pokazuje i poređenje sa zimom 2001. godine, upamćenom po restrikcijama i
smrzavanju.
- Te zime u januaru je u proseku trošeno 111 miliona kilovat-časova dnevno, a
sada je potrošnja bila i do 155,5 miliona - objasnio nam je Vladimir Đorđević,
generalni direktor EPS. - Pre osam godina tokom januara smo uvezli čak 750
miliona kilovat-časova struje, a ovog januara ni kilovat-čas.
Da nešto hitno treba raditi ukazuje podatak da je u poslednjih 18 godina
potrošnja struje u Srbiji porasla za 40,3 odsto, dok je proizvodnja veća za
12,3 odsto.
GAS: Sa poslenovogodišnjim prestankom dotoka ruskog gasa, u ovom sektoru
energetike "isplivale su" sve mane. Uvozna zavisnost od čak 91 odsto u ovoj
godini, i to iz jednog pravca, za samo 24 časa dovela je skoro do kolapsa
energetski sektor Srbije. Promovisan kao pouzdan izvor energije, "plavi
energent" je sada doveo građene Srbije do toga da besomučno jure za grejalicama
i "smederevcima" po prodavnicama.
U javnosti se opet potegla priča i o podzemnom skladištu gasa u Banatskom
Dvoru, koja je poslednjih nekoliko godina bila samo dobar predizborni trik. A u
danima kada nema gasa, Banatski Dvor, zajedno sa domaćom proizvodnjom, pokriva
svega 10 odsto potreba Srbije!
- Ova kriza ukazuje da je našoj zemlji potreban još jedan gasovod, pravac
odakle ćemo nabavljati gas, i opet se jasno pokazuje da je "Južni tok"
neophodan - kaže za "Novosti" Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas. -
Prirodni gas je energent budućnosti, a to što će "Južni tok" proći kroz Srbiju
obezbeđuje nam da taj energent imamo na raspolaganju u dovoljnim količinama.
NAFTA: Ništa bolja situacija nije ni sa naftom. I tu je Srbija uvozno zavisna
čak 80 odsto. Prošle godine proizveli smo 627.000 tona nafte, a u ovoj godini
ćemo proizvesti dva odsto manje, svega 614.000 tona.
Prema podacima iz energetskog bilansa, prošle godine u Srbiju iz sveta došlo je
2,736 miliona tona nafte, a ove godine biće uvezeno 2,77 miliona tona. I ono
što proizvedemo u derivate, nemamo gde van zemlje da plasiramo, jer teško da bi
naši proizvodi mogli da ispune zahtevne evropske normative.
Iako Naftna industrija Srbije godinama traži da joj se odobori kredit za
neophodna ulaganja u rafinerije, to će moći da bude ostvareno tek sa dolaskom
ruskog "Gaspromnjefta" i obećanim investicijama od minimum 550 miniliona evra
do 2012. Krajem 2010. godine prestaje da važi zabrana na uvoz derivata i Srbija
se otvara kao tržište. Tada će preživeti samo najbolji.
KUDA IDEMO?
ZNA li Srbija svoj energetski put?
- Strategija razvoja energetike je pripremana pre oko pet godina, a usvojena
pre četiri godine, i vreme je da se radi nova - kaže za "Novosti" Ljuba Maćić,
direktor Agencije za energetiku. - Neophodan je stalan, sistematski i
produbljeniji analitički rad i češće preispitivanje strateških opredeljenja,
stepena i redosleda prioriteta. Treba se prilagođavati onome na šta ne možemo
uticati.
Nova strategija verovatno neće imati bitno različite aktivnosti, ali bi one
mogle biti drugačije vrednovane. Trebalo bi da energetska efikasnost bude
naglašenija, a sigurnost snabdevanja uvažena kao faktor znatno većeg značaja.
I ministar energetike Petar Škundrić kaže da u postojećoj strategiji nedostaje
gasno-naftni deo koji uključuje energetski sporazum sa Rusijom.
- U strategiju treba uključiti investicije u NIS od 550 miliona evra, kao i
gradnju gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju i skladište gasa većeg kapaciteta -
objasnio nam je Škundrić. - Biće razmotreni ciljevi i načini za njihovo
dostizanje u elektroprivredi, a posebno će se raditi na obnovljivim izvorima.
Najbolji odgovor je pokretanje konkretnih projekata, a ne čekanje pisanja novog
dokumenta.
ŠTA NAS čEKA?
POSLE skoro tri godine čekanja, EPS će prekosutra u "Fajnenšal tajmsu" objaviti
dva tendera za gradnju termoelektrana "Kolubara B" i trećeg bloka TE "Nikola
Tesla B", snage 1.400 megavata, vrednosti skoro dve milijarde evra. Ipak, na
ove kapacitete Srbija će čekati od četiri do pet godina. A koliko će ekonomska
kriza uticati i ko će se od svetskih imena prijaviti, biće jasnije na proleće.
Prema rečima Ljube Maćića, pre dve godine uslovi su bili povoljniji i verovatno
je to bio i najbolji trenutak. Ko je tada kočio ove tendere nije ni svestan šta
bi značilo da je Srbija sada već na pola puta izgradnje novih elektrana.
- Tenderi će biti najznačajniji pomak u elektroenergetskom sektoru, ne samo u
vezi sa uvoznom zavisnošću, nego i kao šansa za zapošljavanje i tehnološki
razvoj privrede - ističe direktor Agencije za energetiku. - Pojaviće se i novi
veliki proizvođači struje, van EPS, koji će postati konkurencija.
On ističe da ovo nisu baš najsrećnija vremena za investiranje. Ali, ukoliko su
uslovi dovoljno povoljni i ambijent prihvatljiv, i uz sadašnji i još veći
očekivani deficit energije u regionu, biće i zainteresovanih.
Narednih meseci očekuje se i raspisivanje konkursa za rekonstrukciju
Termoelektrane-toplane Novi Sad, koja bi za najkasnije tri godine mogla da bude
završena. Do kraja godine bi mogla da bude pokrenuta sa mrtve tačke i saradnja
sa Republikom Srpskom oko gradnje hidrocentrale "Gornja Drina", snage 150
megavata, uz godišnju proizvodnju 400 gigavat-časova struje.
Prema rečima ministra energetike, novi tenderi znače prvi veliki korak u
investicionom ciklusu u energetici Srbije i najbolji odgovor na energetsku
krizu.
POTENCIJALI
SVAKI energetski potres ili kriza vrate priču o potencijalima obnovljivih
izvora. Naša zemlja od ovih izvora može da dobije čak 3,83 miliona tona
ekvivalentne nafte. Prema najnovijim procenama, najveće potencijale, od čak 63
odsto, Srbija ima u biomasi (otpad od poljoprivrede i šumarstva), dok 10 odsto
čine male hidroelektrane, solarna energija 17, a vetar i geotermalna po pet
odsto.
- U Srbiji je moguće izgraditi i male hidrocentrale, ukupne snage oko 250
megavata, iz kojih bi moglo da se proizvede oko 1.000 gigavat-sati struje, što
je 2,7 odsto sadašnje proizvodnje - kaže Dejan Stojadinović, pomoćnik ministra
energetike zadužen za obnovljive izvore. - Iz potencijala vetra kod nas bi
moglo da se proizvede oko 2.300 gigavat-sati, što je od 6,5 do sedam odsto
ukupne struje.
Alma Muslibegović
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=135943
