Jovica Stanisic pruza prakticnu lekciju za sve sadasnje i buduce, potencijalne, stvarne ili umisljene agente americkih obavestajnih agentura, u Srbiji ili ma gde drugde u svetu: ne uzdajte se u svoje gazde, jer su cinici bez trunke morala i licne ili profesionalne lojalnosti. Poslusni ste im na sopstveni rizik. Ma koliko im koristili danas, necete kupiti njihovu zastitu sutra. Ostavice vas na cedilu cim vas iscede.
Samo pitajte njihove bivse poslusnike, iranskog saha Rezu Pahlevija (umro kao beskucnik u ponizavajucem progonstvu), Somozu (svrgnut, ostavljen bez zastite i ubijen iz bazuke), Norijegu (jos trune u americkom zatvoru), Ngo Din Dijema (sami su ga likvidirali kad im vise nije trebao)... Lista je duga, mucna i krvava. NKVD/GRU, Abver, MI6, Dezjem Biro i druge slicne sluzbe starog kontineta nisu imale milosti prema protivniku, ali su sopstvene kadrove i te kako cuvale i koliko god je moguce vadile iz nevolja. Kad je zagustilo, Filbi, Maklejn i Burdzis blagovremeno su upozoreni i prebaceni na bezbedno u Moskvu, gde su ih cekali pukovnicki cinovi i penzije. Jovica Stanisic je umesto toga dobio povoljnu licnu karakteristiku CIE. Stanisicu pohvalna refernca poslata u Hag iz Lenglija moze pomoci da umesto 40 dobije 33 godine robije. Nece, medjutim, nikada docekati da se smesti u mali ali udoban bungalov u juznoj Floridi sa novim identitetom i starim prijateljima sa lova na divlje patke u Merilendu. Umrece u celiji, ogorcen, usamljen i deprimiran. Umrece prezren u otadzbini i od prve Srbije (kao izdajnik) i od druge (kao slobista). Sa duge strane Okeana njegovi hendleri u najboljem slucaju ce popiti neki martini za pokoj njegove duse kada iz Svedske -- ili gde god ga Inkvizicija uputi na izdrzavanje kazne -- stigne vest da je otisao Bogu na istinu. A njegovi STVARNI problemi tek tada pocinju...
