Kraj bajke o procvatu automobilske industrije u Kragujevcu
Srbija izdržava “Fijat”
Umesto “posla veka” i proizvodnje 300.000 novih modela automobila, u Kragujevcu
će se ponovo sklapati “punto” i prodavaće se na domaćem tržištu uz subvencije
države, pa će srpski poreski obveznici finansirati “Fijat” koji će izvlačiti
profit
Biljana Đogić
_____
Gromoglasno najavljivani srpski "posao veka" sa italijanskim "Fijatom", u kome
je automobilski gigant iz Torina do kraja marta trebalo da uloži 200 miliona
evra osnivačkog uloga za početak proizvodnje 200.000 novih vozila "A-klase" i
100.000 manjih porodičnih vozila “više B-klase” u Kragujevcu, pretvorio se u
otužnu sapunicu. Toj farsi ne nazire se kraj samo zbog čvrste rešenosti
ministra ekonomije u Vladi Srbije Mlađana Dinkića da ni za živu glavu ne prizna
da je planirana investicija zbog svetske ekonomske krize definitivno propala i
da su on i ostali lideri vladajuće koalicije širenjem lažnog optimizma
radnicima kragujevačke "Zastave" po ko zna koji put prodali "rog za sveću".
Međutim, čak i pošto su Italijani javno priznali da im ne pada na pamet da do
31. marta, kako je precizirano ugovorom “Fijata” i Srbije, u novu fabriku
"Fijat automobili Srbija" polože 200 miliona evra osnivačkog uloga u trenutku
kad zatvaraju svoje fabrike u Italiji i kada njihovi gubici iznose 6,3
milijarde evra, Dinkić i dalje tvrdi da će kombinacija sa velikim "strateškim
partnerom" dati odlične rezultate! I da će, kako ističe, Srbija profitirati bez
obzira na to što je priča o milionima kojima će "Fijat" zasuti Kragujevac i
Srbiju, u međuvremenu, svedena na sklapanje "punta". U to će Italijani uložiti
jedino delove, a Srbija sve ostalo - opremu, radnu snagu, infrastrukturu i
subvencionisanu kamatu za kupce automobila koji se do oktobra prošle godine
sklapao u Šumadiji, ali ne pod oznakom "fijat punto", već "zastava 10".
Glamurozna parada: Kada će, međutim, Italijani dati obećanih 200 miliona evra,
da bi i Srbija iskeširala još 100 miliona za početak obnove “Zastavinih” pogona
koji se prostiru na čak 200.000 kvadrata i radove na proširenju kapaciteta,
izgleda da ni Dinkiću, a ni ostalim liderima koalicije "Za evropsku Srbiju"
više nije tako bitno. U vladajućoj koaliciji, očigledno, veruju da su i poslovi
poput sklapanja "punta" (uz obezbeđene plate za radnike „Zastave“ do kraja ove
godine i prodaju „novog automobila“ građanima Srbije za 7.000 evra uz
subvencionisanu kamatu od 4,5 odsto i popust od 1.000 evra za one koji „punto“
kupuju po sistemu „staro za novo“) dovoljno veliki da se u godini svetske
ekonomske krize zapuše usta cepidlakama koje se pitaju šta bi od proizvodnje
300.000 automobila za tržište Evropske unije.
Dinkić i saveznici, koji su vlast i osvojili upravo zahvaljujući potpisivanju
Memoranduma o zajedničkim ulaganjima sa "Fijatom" u samom finišu predizborne
trke, već su zaboravili da su tada obećali ogroman profit i otvaranje hiljade
novih radnih mesta u Kragujevcu, ali i u drugim gradovima Srbije - čim se do
kraja 2009. pokrene "posao veka". Kreatori bajke o "Fijatu" računaju na to da
je prašina pala i na glamuroznu paradu, priređenu povodom svečanog potpisivanja
Memoranduma u Kragujevcu. Tada je predstavnike "Fijata" dočekala kolona
"Zastavinih" automobila sa “zastavom 500”, na čelu za čijim je volanom sedeo
predsednik Srbije Boris Tadić. Bio je tu i stari "fićo" iz Kragujevca, koji je
specijalno za tu priliku provozao čuveni glumac Dragan Nikolić.
Takođe, u tom krugu veruje se da su zaboravljeni i silni govori o "boljem
životu" sa "Fijatom" koji će stići već 2010. godine, kao i analize eksperata i
teorije analitičara, koji su tvrdili da je to prvi konkretan posao sa partnerom
iz EU, prva praktična korist od Evrope i dokaz da je Evropljanima i te kako
stalo do Srbije. Istini za volju, sve to bilo je vešto osmišljeno i još bolje
upakovano. Analitičari su davno zaključili da bi se na priču o “Fijatu” upecali
i mnogo mudriji narodi od Srba, pa je većina, birajući između "Fijatovih"
miliona i poziva Demokratske stranke Srbije i radikala da svi stanu u odbranu
Kosova, makar i po cenu potpune izolacije, odabrala prvu varijantu, verujući da
će i polovina ostvarenih obećanja biti čista premija.
Vrhunac euforije desio se kada je Memorandum o zajedničkom ulaganju pretočen u
ugovor, koji su 29. septembra u Beogradu potpisali ministar ekonomije Mlađan
Dinkić i predsednik “Fijata” Serđo Morikone. Ugovorom je precizirano da će u
novom zajedničkom preduzeću “Fijat automobile Srbija”, firma iz Torina imati
67, a Srbija 33 odsto vlasničkog udela. Dve nedelje kasnije u Kragujevcu je
osnovana nova kompanija, pa je, kako su lideri ZES-a najavljivali, sve bilo
spremno za ”početak procvata automobilske industrije i stvaranja pretpostavki
da Srbija postane regionalna automobilska velesila sa milion proizvedenih
vozila godišnje”.
Priznanje o odlaganju: A onda je stigao “hladan tuš”! Sredinom januara
“obećane” 2009. godine i u Srbiju su stigle vesti o ogromnoj krizi automobilske
industrije, gubitku posla i neplaniranim zimskim odmorima za 60.000 radnika
“Fijata” u Italiji. Predsednik Boris Tadić odlučio je da saseče trabunjanje
Mlađana Dinkića i gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića o tome da je
kriza, u stvari, velika šansa za Srbiju i će “Fijat” proizvodnju preseliti u
zemlje sa jeftinom radnom snagom. “Vidim da se ovde priča da je u poslu sa
‘Fijatom’ sve divno i krasno. Ali, nije, i građanima to treba reći. Ljudi iz
‘Fijata’ rekli su nam da će investiranje u Kragujevac morati da odgode za nekih
10 meseci”, obelodanio je Tadić. Dinkić se ubrzo zaputio u Torino. Iz sedišta
“Fijata” 30. januara vratio se sa “spasonosnim rešenjem”. Šok koji je proizveo
Sporazum o proizvodnji “punta”, sa kojim se Dinkić vratio iz Torina, bio je
mnogo veći od razočaranja izazvanog Tadićevim priznanjem o odgađanju “posla
veka”.
Ekonomista Milan Kovačević tvrdi da je priča o proizvodnji “punta” trapav i
štetan pokušaj vlasti da najnaivnijim biračima pokaže da je saradnja sa
“Fijatom” izvesna. “Ma, kakva crna proizvodnja ‘punta’?! To je potpuno netačan
i nakaradan naziv za montažu automobila koji se do oktobra sklapao u Kragujevcu
kao ‘zastava 10’”, ističe Kovačević.
On tvrdi da, suštinski gledano, uopšte nije važno da li će se ove godine u
Kragujevcu sklopiti 15.000 “punta”, kako najavljuje Dinkićevo ministarstvo, ili
svega 4.800, kako tvrdi direktor “Zastave” Zoran Bogdanović. Kovačević je,
naime, ubeđen da je reč o poslu koji proizvodi čistu štetu i za Srbiju i za
njene građane.
“Cena ‘punta’ je 7.000 evra. Vlast će svima koji recikliraju stari automobil
priznati ulog od 1.000 evra za novi ‘punto’. Kamata će, umesto 15, biti 4,5
odsto, a subvencionisaće je država. A šta to znači? Ništa drugo nego da će onaj
ko kupuje hleb finansirati kamatu onog koji otplaćuje kredit za ‘punto’, kao i
popust od 1.000 evra za kupce koji budu reciklirali svoje staro vozilo. Osim
toga, svi delovi biće ‘Fijatovi’, a sklapaće ih naši radnici za koje je država
obezbedila plate do kraja godine, a ta subvencija iznosi oko pet miliona evra”,
objašnjava Kovačević. On zaključuje da će “Fijat” ni kriv, ni dužan, bez centa
ulaganja, imati najmanje 70 odsto od prodatog ”punta”, a to što preostane
Srbiji nikako ne može da pokrije troškove i štetu od ovog naopakog i
neopravdanog posla.
“Punto” licitacija
Montaža “punta” još nije počela, a u toku je testiranje radnika “Zastave”, od
kojih će 1.000 biti izabrano za taj posao. Niko, međutim, ne zna koliko će
automobila biti sklopljeno ove godine. Ministarstvo ekonomije tvrdi da će biti
“proizvedeno” 15.000 vozila, a u biznis planu stoji da će se svakog meseca
montirati 400 automobila. Predsednik sindikata “Zastave” Zoran Mihajlović,
međutim, tvrdi da su im predstavnici “Fijata” i Ministarstva ekonomije rekli da
je “zbog velikog interesovanja građana moguće da će na tržište biti plasirano
25.000 vozila”. “Ništa još nije odlučeno i sve zavisi od zahteva tržišta”, kaže
Mihajlović.
http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=311&NrSection=8&NrArticle=3930
