http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=61744§ionId=40&seriesId=158
MOSKVA, 29.03.2009
Tanjug-Ekos
Novi rusko-ukrajinski "gasni rat" već u maju ?
Rusija i Ukrajina već u maju mogu obnoviti "gasni rat" i taj sukob bi
bio, kako ocenjuje moskovsko internet izdanje "Lenta.ru", "dug i krvav"
sa potpuno neizvesnim ishodom
Tema gasnog konflikta Rusije i Ukrajine je, naime, ponovo dobila
vrhunski značaj, jer su u Moskvi ovog vikenda počeli pregovori Rusije i
Evropske Unije (EU) oko uslova transporta ruskog gasa u Evropu.
Rusko - ukrajinski gasni spor je, inače, početkom ove sedmice dospeo u
žižu pažnje javnosti posle potpisivanja gasne Deklaracije između Kijeva
i Brisela, na osnovu koje bi Evropska unija (EU) praktično stekla
monopol nad ukrajinskim cevovodima za transport prirodnog gasa.
Takav sadražaj briselske Deklaracije je odmah izazvao gnevne reakcije
ruskih čelnih političara, a pre svih premijera Vladimira Putina. On je
pripretio, nakon što su pre nedelju dana Brisel i Kijev usvojili
pomenuti dokument, "promenom ponašnja" prema evropskim investitorima
koji su uložili veliki kapital u ruske energetske objekte.
Putin je stavio do znanja da će zbog "nerazborite" energetske politike
Brisela direktnu štetu pretrpeti evropski investitori u rusku industriju
uglja, atomsku energiju i elektroenergetske objekte, gde su do sada
uložili milijarde dolara.
Ograničenja u svojoj aktivnosti mogu, takođe, očekivati i evropski
investitori u ruska nalazišta nafte i gasa, kao i objekte za transport
tih energenata, dodao je Putin, uz napomenu da je njegova zemlja kupila
u Evropi samo opreme za proizvodnju i prenos prirodnog gasa u vrednosti
26 milijardi dolara.
Ruska vlada i njen čelnik su na taj način stavili do znanja Briselu da
će EU izgubiti Rusiju kao velikog i važnog partnera, ukoliko bude sve
karte u gasnoj igri stavili na Ukrajinu.
U slučaju da EU ne popusti i ostane pri stavu da Rusiju isključi, uz
podršku vlade u Kijevu, iz obnove gasnotransportnog sistema Ukrajine,
Moskva bi mogla da ide na zaoštravanje odnosa sa Briselom koji bi na
kraju morao da se opredeli ko mu je zaista važniji partner: Rusija koja
sada pokriva više od 30 energetskih potreba EU, ili Ukrajina kroz čiju
teritoriju prolazi deo međunarodnog cevovoda kojim se ruska nafta i gas
dopremaju do evropskih kupaca.
Moskva namerava u rešavanju ovog spora da zatraži pomoć i od svojih
najvećih poslovnih partnera u Nemačkoj i Italiji koji, kako navode
moskovska glasila, nemaju ništa protiv da se stvori međunarodni
konzorcijum, sa obaveznim učešćem Rusije, za rekonstrukciju i
upravljanje gasnotransportnim sistemom Ukrajine.
Generalni direktor italijanske naftne kompanije "Eni" Paolo Skaroni već
je, naime, predložio da se takav međunarodni konzorcijum u kome bi bila
i Rusija i osnuje.
Skaroni smatra da je proširenje propusne moći ukrajinskih cevovoda za
transport gasa, a koje je predviđeno Deklaracijom koju su 23. marta u
Briselu potpisali zvaničnici EU i ukrajinska premijerka Lidija
Timošenko, "ne samo gubitak vremena, već i gubitak novca".
"Mi mislimo da i druge velike kompanije, potput E.ON -a, "Gas de frans",
takođe smatraju da je neophodan povratak na staru ideju o stvaranju
(međunarodnog) konzorcijuma koji bi garantovao stabilne isporuke gasa",
zaključio je Skaroni.
Takav stav čelnika italijanske državne naftne kompanije je rado citiran
u Moskvi, jer Deklaracija iz Brisela predviđa modernizaciju i proširenje
propusne moći ukrajinskog gasovodnog sistema sredstvima EU, čije bi
kompanije za uzvrat dobile udeo u podzemnim gasnim skladištima u
Ukrajini, kao i u sistemu cevovoda kojim se energent transportuje ka
evropskim kupcima.
Realizacija programa predviđenog gasnom Deklaracijom iz Brisela bi
značila, kako navodi "Lenta. ru", slom izgradnje Sevrnomorskog gasovoda,
kao i realizacije projekta "Južni tok", jer bi Moskva zapala u zavisnost
od jedinog tranzitera, uz dodatnu štetu u vidu onemogućavanja "Gasproma"
da da plasira svoju robu na evropskom malorpdajnom tržištu.
O problemima nastalim nakon pokušaja Brisela i Kijeva da Moskvu "odvoje"
i potpuno isključe od rešavanja problema ukrajinskog cevovoda za prenos
gasa, razgovaraće u utorak ruski predsednik Dmitrij Medvedev i nemačka
kancelarka Angela Merkel.
"Pitanje Deklaracije iz Brisela sada ima za Rusiju prvostepeni značaj",
potvrdio je predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova,
izražavajući istovremeno nadu da će i zvanični Berlin shvatiti takvu
poziciju Moskve.
Nemačka podrška u rešavanju tog pitanja je veoma bitna i mogla bi, kako
se procenjuje u Moskvi, da podigne ruski ulog u nastojanjima da se
pomenuta Deklaracija iz Brisela promeni i Rusija ponovo vrati u "veliku
gasnu igru" na teritoriji Ukrajine.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
