http://www.blic.rs/drustvo.php?id=85712
Deceniju od bombardovanja sve više obolelih od raka
Osiromašeni uranijum kosi jug Srbije
Autor: S. Tuvić | Foto:S. Đali | 29.03.2009. - 00:01
Osiromašeni uranijum kosi jug Srbije
Svake godine u Pčinjskom okrugu registruje se 500 do 600 novoobolelih od
raka. Najviše je obolelih od karcinoma pluća, kože, krvno-limfnog
sistema, organa za varenje. Samo u Vranju 2005. registrovano je dvanaest
puta više novoobolelih od raka nego deceniju ranije. Lekare ne čudi
ovakav podatak jer je tokom NATO bombardovanja 1999. na ovim područjima
korištena municija sa osiromašenim uranijumom.
Još se precizno ne zna koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom
ispaljeno na područje Srbije. Podaci NATO-a govore da je ispaljena
31.000 projektila, Vojska da je naša zemlja zasuta sa oko 50.000, dok
Rusi tvrde da ispaljeno čak 90.000 projektila. Gađane su četiri lokacije
u jugoistočnoj Srbiji, jedna u Crnoj Gori i 107 na Kosovu. Posledice
upotrebe ovakve municije su nesagledive, a posebno zabrinjava činjenica
da država nije obezbedila sredstva za redovno praćenje i ispitivanje
ugroženosti zdravlja rizičnih grupa stanovništva, kao ni za praćenje
podzemnih voda, ugroženog biljnog i životinjskog sveta.
Dr Radomir Kovačević, toksikolog iz Instituta za medicinu rada i
radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, kaže da je tokom 2002.
godine ispitivano 29 ljudi koji žive u mestima koja su bombardovana
osiromašenim uranijumom i kod većine je potvrđeno prisustvo uranijuma u
urinu. Kod svih su pronađene i genetske promene i oštećenja na
bubrezima, krvnim sudovima, a u jednoj porodici zabeležene su ozbiljne
genetske anomalije na potomstvu.
Naš sagovornik kaže da ni dekontaminacija ovih područja nije urađena
kako treba.
– Kod nas je samo pokupljena neeksplodirana municija na površini, ali
nije zemlja očišćena. Trebalo je da se podigne površinski sloj zemlje
(najmanje pola metra), da se smesti na sigurno, kako uranijum ne bi ušao
u lanac ishrane i kako bi ljudi bili bezbedni – objašnjava dr Kovačević.
On kaže da je u stalnom kontaktu sa lovcima sa juga Srbije i već su
primećene genetske promene na fazanima, divljim svinjama, jelenima.
– Zapažene su brojne mutacije, tako da se pojavljuju pacovi sa ogromnim
repovima, kao kod veverice, ribe sa tri repa, životinje sa dve glave,
što do sada nije bilo. Sve to ukazuje da problem postoji, ali se njim
niko ozbiljno ne bavi – dodaje dr Kovačević.
Koliko je problem s osiromašenim uranijumom ozbiljan, najbolje govori
podatak da je od 225 italijanskih vojnika koji su boravili u sastavu
Kfora na Kosovu, njih 45 umrlo od malignih bolesti, dok su kod 25 rođena
deca sa genetskim anomalijama. Municija s osiromašenim uranijumom
najviše je korišćena u okolini Prizrena i Peći, gde su stacionirane
nemačke i italijanske snage Kfora. Zbog ovog slučaja pokrenuta je
istraga u italijanskom parlamentu, a vlada je odlučila da izdvoji pet
miliona evra za vojnike žrtve osiromašenog uranijuma.
Koliko je osiromašeni uranijum uništio zdravlje srpskih vojnika,
policajaca, starešina, dobrovoljaca i civila, ne zna se. Za razliku od
italijanskih vojnika koji su pod stalnim nadzorom, naši su prepušteni
sami sebi. Tako je Vojnomedicinska akademija samo prvih pet godina posle
bombardovanja pratila zdravstveno stanje oko 4.000 vojnika, starešina i
dobrovoljaca koji su boravili na područjima gde je korišćena municije s
osiromašenim uranijumom, kao i onih koji su kasnije učestvovali u
čišćenju ugroženih područja.
– Tokom petogodišnjeg praćenja kod njih nismo našli oboljenja od
karcinoma. Bilo je degenerativnih promena na jetri i bubrezima, ali se
oni sa sigurnošću nisu mogli povezati s osiromašenim uranijumom.
Naravno, pretogodišnje praćenje je nedovoljno, jer se posledice javljaju
tek posle deset do petnaest godina. Nažalost, sa praćenjem se prestalo
zbog nedostatka materijalnih sredstava, iako smo mi tražili da se ono
nastavi – priča pukovnik dr Milan Mišović, načelnik Instituta za
medicinu rada u VMA.
Žrtve i izveštači
Iv En Prentis, engleska novinarka i dugogodišnji izveštač sa prostora
bivše Jugoslavije, umrla je prošle godine od karcinoma kostiju. Ona je
tvrdila da je glavni krivac za njenu bolest osiromašeni uranijum. Na
ispitivanjima u Londonu utvrđeno je da se u organizmu Iv En nalaze teški
metali koji ne mogu da dospeju u organizam slučajno ili prirodnim putem.
Ubrzo posle incidenta ona je izgubila glas i imuni sistem joj je
ozbiljno narušen. Tri i po godine kasnije dijagnostikovan joj je
sekundarni rak kostiju. Slična sudbina zadesila je i Toma Vokera, koji
je umro u 44. godini od raka.
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
