http://www.nspm.rs/politicki-zivot/razvlascena-srbija-podrzavljena-vojvodina.html
Politički život
Razvlašćena Srbija – podržavljena Vojvodina
Kosta Čavoški
sreda, 08. april 2009.
Kada se krajem 2006. godine donosio novi Ustav Republike Srbije naivno
smo poverovali da su svi ondašnji politički činioci – Srpska radikalna
stranka, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, G17 plus i
Socijalistička partija Srbije – bili čvrsto rešeni ne samo da očuvaju
naše Kosovo i Metohiju nego i da ne dozvole da se na tlu Srbije stvaraju
nove države pod vidom autonomija, koje će se pre ili kasnije otcepiti.
Zato je članom 183 određena nadležnost autonomne pokrajine u 23 oblasti.
Pri tom su pojedine oblasti, poput poljoprivrede, vodoprivrede i
saobraćaja, očigledno bile predmet konkurentske nadležnosti, pa je
zakonom samo trebalo povući jasnije granice između republičke
nadležnosti, s jedne, i sfere u kojoj pokrajina samostalno vrši svoju
nadležnost u istoj oblasti delatnosti, s druge strane.
I dok su konstitucionalisti, koji predaju ustavno pravo znatiželjnim
studentima, živeli u uverenju da se nadležnost pokrajina određuje
Ustavom, naša Vlada je imala „stručnije“ mišljenje, pa je izradila nacrt
Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, tako da
ispada da se ova nadležnost utvrđuje zakonom, a ne Ustavom. Da su kojim
slučajem uvaženi ministri najpre pročitali odgovarajuće ustavne odredbe
oni bi sastavili nacrt Zakona o uređivanju pitanja od pokrajinskog
značaja (član 183 stav 2 prva alineja) i poveravanju autonomnim
pokrajinama pojedinih pitanja iz republičke nadležnosti (178 stav 1).
Ali ko će baš sada da čita važeći Ustav, kad je on ionako tanka
knjižica, koju samovolji skloni vlastrodršci uvek mogu da pocepaju. Pa
Ustav i jeste zato – rekli bi naši glavati ministri – da se zaobilazi i
krši.
Enormno proširenje nadležnosti
Mnogo spornija od naziva je sadržina ovog nacrta zakona. Njime se pored
one nadležnosti koja je utvrđena članom 183 Ustava Srbije, AP Vojvodini
poverava republička, dakle, nova nadležnost u čak 37 sledećih materija:
prostorno i urbanističko planiranje i izgradnja objekata; stanovanje;
korišćenje poljoprivrednog zemljišta; vodoprivreda; šumarstvo; lov i
ribolov; turizam; zaštita životne sredine; drumski, rečni i železnički
saobraćaj; osnovno, srednje i visoko obrazovanje; učenički i studentski
standard; sport; zaštita kulturnih dobara; kinematografija i filmska
umetnost; zadužbine, fondovi i fondacije; bibliotekarska delatnost;
izdavanje publikacija; sanitarni nadzor; zdravstveno osiguranje; javno
zdravlje; socijalna zaštita; društvena briga o deci; boračka i
invalidska zaštita; zaštita civilnih invalida rata; nauka i tehnološki
razvoj; privreda i privatizacija; energetika; rudarstvo; geološka
istraživanja; oprema pod pritiskom; lokalna samouprava; službena
upotreba jezika i pisma; polaganje pravosudnog ispita; državni stručni
ispit; stalni sudski tumači; ekspropijacija; i zaštita intelektualne
svojine.
Neko od autonomaša i njihovih nazovi stručnjaka sigurno će primetiti da
je 19 ovih materija već samim Ustavom utvrđeno kao pokrajinska
nadležnost. To je, međutim, po pravilu takozvana konkurentska nadležnost
u okviru koje i Republika Srbija i AP Vojvodina vrše svoju vlast čije se
granice utvrđuju zakonom, tako da se ovim nacrtom zakona Srbija lišava
dela svoje nadležnosti u ovim oblastima da bi se taj oduzeti deo poverio
Vojvodini.
Nove nadležnosti
Još je gore što se čak u 18 materija, koje se uopšte ne pominju u članu
183 Ustava, Vojvodini poverava potpuno nova nadležnost koja je do sada
isključivo pripadala Republici Srbiji. To su, primera radi, javno
zdravlje i zdravstveno osiguranje, boračka i invalidska zaštita, zaštita
civilnih invalida rata, energetika, privreda i privatizacija, lokalna
samouprava, eksproprijacija, zaštita intelektualne svojine i mnoge druge
oblasti.
Neke od njih već sada izazivaju veliko podozrenje. To su, recimo,
osnovno, srednje i visoko obrazovanje. Za početak se Vojvodini daje
pravo da osniva sve vrste škola, uključujući i samostalne visokoškolske
ustanove, i daje dozvole za njihov rad, a verovatno će se završiti sa
davanjem Vojvodini prava da i za srpske osnovce i srednjoškolce
propisuje posebne školske programe, da bi se stvorio poseban ne samo
državni nego i nacionalni identitet Vojvodine. Druge nove nadležnosti
Vojvodine verovatno će omogućiti učestale zloupotrebe kao što je
polaganje pravosudnog i državnog stručnog ispita. Tako već sad možemo
savetovati onima koji padnu na pravosudnom ispitu u Beogradu da fiktivno
prijave prebivalište u nekom vojvođanskom selu, a potom polažu isti
ispit pred komisijom u Novom Sadu, znajući unapred da će Advokatska
komora u Beogradu i tako proverene pravnike morati da upiše u imenik
advokata.
Neke od poverenih novih nadležnosti su smešne i besmislene. Tako po ovom
nacrtu zakona, Vojvodina, preko svojih organa, vrši veći broj poslova u
oblasti rudarstva, a da nema nijednog rudnika. Takođe upravlja javnom
železničkom infrastrukturom, izuzev magistralnih pruga, iako se na
sporednim prugama ne odvija nikakav saobraćaj, izuzev možda ponekog
teretnog voza. Ali, zar je to uopšte važno, kada je posredi
zaokruživanje privredne i državne samostalnosti Vojvodine?
Jedina opravdana nova nadležnost koja se poverava Vojvodini tiče se
njene etničke posebnosti i statusa nacionalnih manjina u oblasti
prosvete i kulture. Nemamo, dakle, ništa protiv da Vojvodina, preko
svojih organa, donosi nastavne programe i odobrava udžbenike i nastavna
sredstva za jezike nacionalnih manjina i da obezbeđuje pravo pripadnika
nacionalnih manjina na obrazovanje na maternjem jeziku, kao i da
obezbeđuje sredstva za oblast kulture nacionalnih manjina. Ali dalje od
toga u poveravanju novih nadležnosti Vojvodini, nije se smelo ići.
Inspekcija i stručni nadzor
Jedna od bitnih prerogativa države kao takve jeste nadzor nad
zakonitošću rada. Shodno članu 183 Ustava Srbije, tim ovlašćenjima AP
Vojvodina uopšte nije raspolagala, nego je Republika Srbija, preko
svojih organa, isključivo vršila inspekcijski i stručni nadzor i nad
radom pokrajinskih organa i ustanova. Ovim nacrtom Zakona, kao poverena
nadležnost, uvodi se pravo AP Vojvodine da, preko svojih organa, vrši
inspekcijski i stručni nadzor u sledećim oblastima: izgradnja objekata,
vodoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, turizam, zaštita životne
sredine, uključujući i prekograničko kretanje roba, osnovno, srednje i
visoko obrazovanje, drumski, rečni i železnički saobraćaj, učenički i
studentski standard, sport, zaštita kulturnih dobara, bibliotekarska
delatnost, zdravstvo, socijalna zaštita, društvena briga o deci, boračka
i invalidska zaštita, privreda i privatizacija, energetika, rudarstvo,
geološka istraživanja, lokalna samouprava i zaštita intelektualne svojine.
Sve su to do sada bile republičke, to jest, državne nadležnosti. Ali,
kako i Vojvodina treba da bude država u državi Srbiji, a možda i izvan
nje, trebalo je i Vojvodini poveriti sve ove nadležnosti. Valja
primetiti da se među njima nalazi i jedna oblast koja je u svim
savremenim državama u isključivoj državnoj nadležnosti. To je
prekogranični prenos roba. To znači da bi ubuduće na graničnim prelazima
kod Vatina, Horgoša i Šida vojvođanski organi kontrolisali uvoz
radioaktivnih i drugih opasnih supstanci, dok bi na svim preostalim
graničnim prelazima to činili republički organi. I ako se tako nastavi
nije isključeno da će i prekogranični prelaz i svih ostalih roba na
pomenutim graničnim prelazima isključivo kontrolisati vojvođanski
organi. Tada će naši tajkuni, koji su inače veliki uvoznici potrošne
robe, moći da biraju koga će to u Beogradu ili Novom Sadu morati da
podmite, da bi im lakše prošla neka roba preko graničnog prelaza. Jer,
ako je više organa iste nadležnosti, to je veća mogućnost korupcije.
Bilo bi to, doduše, samo dodatno korumpiranje već ionako korumpirane
javne uprave.
Obrazovanje novih organa i ustanova
Bitno obeležje državne uprave po kome se ona razlikuje od lokalne ili
oblasne samouprave u postupku povodom žalbe jeste drugostepena
instanciona nadležnost. No, da bi se i to svojstvo države pridalo
Vojvodini, ovim nacrtom zakona njoj se poverava pravo da rešava po žalbi
u sledećim oblastima: stanovanje, korišćenje poljoprivrednog zemljišta,
životna sredina, zdravstveno osiguranje, socijalna zaštita, boračka i
invalidska zaštita i eksproprijacija.
To znači da se u tim oblastima upravni postupak okončava pred
pokrajinskim organima i da u tim oblastima republički organi nemaju baš
nikakvu nadležnost. A to je samo još jedna potvrda da će pojedini
pokrajinski organi biti istinski državni organi.
Za početak je uzeto sedam oblasti verovatno u nadi da će vremenom, baš
kao po Ustavu iz 1974, celokupna vojvođanska uprava biti državna. A onda
će sada još pritajeni autonomaši u DS-u i SPS-u izaći sa predlogom da se
i sudska kontrola ustavnosti i zakonitosti okončava na pokrajinskom
nivou na teritoriji AP Vojvodine, čime bi vojvođanska državnost bila
zaokružena.
Upravo ovih dana, posle teških pregovora sa Međunarodnim monetarnim
fondom i odustajanja od oporezovanja sirotinje (sa više od 12.000 dinara
mesečno) da bi se dalo bogatima, naši glavari se neprestano zaklinju da
će smanjiti državne izdatke i javnu potrošnju, te da neće dozvoliti da
se zaposli ijedan novi činovnik, nego da će čak postepeno smanjivati
broj zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima. I dok svojom levom
rukom pišu takva varljiva saopštenja za naivnu javnost i sumnjičavi MMF,
u isti mah svojom desnom rukom ispisuju nacrt Zakona o utvrđivanju
nadležnosti AP Vojvodine kojim se predviđa uspostavljanje 10 novih
upravnih organa, ustanova i javnih preduzeća. To su: Razvojna banka AP
Vojvodina, Javno preduzeće za gazdovanje vodama na teritoriji AP
Vojvodine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Javno preduzeće za
upravljanje nacionalnim parkom Fruška gora, Javno preduzeće za
upravljanje železničkom infrastrukturom, Pokrajinski zavod za
zdravstveno osiguranje, Zavod za javno zdravlje AP Vojvodina,
Pokrajinski fond za penziono i invalidsko osiguranje, Pokrajinska služba
za zapošljavanje i Robne rezerve AP Vojvodine.
Kako se na ovaj način ispoljavaju dve bitno različite pa i
suprostavljene ličnosti u našim glavarima, mogli bismo brzopleto
zaključiti da oni boluju od šizofrenije koja dovodi do udvajanja
ličnosti i skoro potpunog prekida veza između leve i desne hemisfere
mozga. Naravno da nije posredi nikakva duševna bolest nego obična, a
nažalost i učestala moralna pokvarenost. Za te ljude je državnost
Vojvodine iznad svega, pa stoga se za ovih 10 novih organa, ustanova i
javnih preduzeća po svaku cenu mora namaknuti odgovarajući novac i to
naravno iz javnih prihoda, odnosno republičkog budžeta. A da bi se tim
autonomašima u Novom Sadu dala nova velika materijalna sredstva, ona se
od drugih moraju oduzeti. Neće se naravno oduzeti od gospode Miškovića,
Beka, Nicovića, Dragića, Kostića, Rodića i njima sličnih nego od
sirotinje, jer je to najlakše. Drugim rečima, biće manje para za
penzionere, trudnice, maloletnu decu, socijalno ugrožene, nezaposlene,
đake i studente, a znatno više za autonomaše u Novom Sadu koji postojano
i uporno grade i zaokružuju svoju novu državu.
Ovo je naravno prilika da žute i ružičaste čelnike podsetimo da će u
Novom Sadu uskoro biti novih lukrativnih radnih mesta, pa svako ko ima
nezaposlenu ženu ili muža, decu, unuke i dalje rođake, svastiku,
ljubavnicu i bliskog prijatelja nezavisno od njegove seksualne
orijentacije, neka požuri da na vreme, čim se osnuju novi pokrajinski
organi, ustanove i javna preduzeća, zaposli svoje najbliže! A treba
računati bar sa 500 novih radnih mesta. Pri tom će se verovatno ubrzo
davati i stambeni krediti iz posebnog fonda Razvojne banke AP Vojvodina,
koja bi svoj početni kapital dobila - a odakle bi inače? - iz
republičkog budžeta. Jer, šta više doprinosi razvoju vojvođanske
državnosti od ulaganja u autonomaške kadrove?
Konvalidiranje protivustavnosti
Kada su se prilikom rasprave o predlogu Statuta AP Vojvodine u stručnoj
javnosti pojavile brojne kritike da on sadrži čitav niz neustavnih
odredaba, Bojan Pajtić, Tomaš Horhec i druge autonomaške perjanice
uveravali su sumnjičavu javnost da to nije tačno i da uvaženi
konstitucionalisti, profesori Ratko Marković, Vladan Kutlešić, Zoran
Lončar i drugi, nisu dobro razabrali smisao ni staturanih ni ustavnih
odredaba. Čak je javno zamereno i Svetom arhijerskom sinodu Srpske
pravoslavne crkve, koji je u svom saopštenju, pored ostalog, istakao da
se tim predlogom Statuta Vojvodini protivustavno dodeljuje ius
contrahendi (pravo da zaključuje međunarodne ugovore) i ius
representationis (pravo predstavljanja u inostranstvu).
Pokazalo se, međutim, da nisu krivo tumačili Ustav i predlog Statuta oni
koji su to tvrdili, nego da su bezočno lagali oni koji su to iz Novog
Sada osporavali. Naime, članom 3 ovog nacrta zakona AP Vojvodini se daje
pravo da „zaključuje međuregionalne sporazume“ i da „može osnivati
predstavništva u regionima Evrope“. A to znači da ona to pravo do sada
nije imala, te da su ranije formulisane odredbe predloga Statuta
očigledno bile protivustavne, pa će potonjim zakonom biti neophodno da
se prethodno učinjene protivustavnosti post festum konvalidiraju.
Tako se iznova uveravamo da su u autonomaškoj laži kratke noge, a dugi
repovi. Jedino nije jasno dokle će predsednik Boris Tadić trpeti da ga
autonomaši u vlastitoj stranci neprestano ucenjuju da poveća nadležnost
Vojvodine i time automatski smanji nadležnost Srbije na čijem je čelu.
Pa nije valjda da on zaista veruje da će on biti veći predsednik ako je
država kojom rukovodi manja!
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
