Tajna koja prerasta u sramotu Vlada da otkrije gde je Dražin grob
Autor: T. N. Đ. | 12.04.2009. - 01:00 Tragovi o mestu gde je pokopan Draža Mihailović sigurno postoje, makar u sporednoj dokumentaciji iz vremena egzekucije, civilnih i vojnih službi i arhiva. To, ne mora da bude samo zapisnik sa egzekucije. U ovo su ubeđeni i u Srpskoj liberalnoj stranci (SLS), koja više godina unazad šalje zahteve na brojne adrese, od predsednika i premijera Srbije do tajnih službi, da im se omogući demistifikacija ove decenijske tajne. – Mora da postoji pisani trag gde je Draža odveden, ko ga je čuvao, ko ga je „zadužio“ i ko ga je „razdužio“, ko ga je izvodio, kada i gde, i kome ga je predao. To mora da postoji, kao i mnogi drugi dokumenti koji na indirektan način mogu dovesti do mesta pogubljenja. Osim toga, nije u to vreme u Beogradu postojalo 200 policijskih stanica, niti zatvora i mora da postoje prateći dokumenti o primopredaji generala. To nije samo jedan dokument, već čitav niz. Ako je jedan uništen, nisu baš svi – navodi Aleksandar Nedić, sekretar SLS. Dodaje da SLS ima podatak da je general Draža pred streljanje prebačen u Đušinu ulicu. Dokument o primanju i napuštanju stance mora da postoji. Ko ga je doveo i ko ga je preuzeo... Ti tragovi vode do mesta egzekucije – ubeđen je Nedić. Za Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, koji je i sam prošao torturu tajne policije i preživeo više atentata u njenoj organizaciji „uvredljivo je slušati i čitati kako su ubice izgubile dokaze, kako nema zapisnika svedoka, arhiva“. Nema ih, ubeđen je, jer ih traže oni koji neće da ih nađu. Zato smatra da Vlada treba da donese odluku i izda naredbu službama i civilnim i vojnim i arhivima da otvore sva svoja dokumenta i dosijea iz tog vremena, od Penezića do Rankovića, Miloša Minića, Tita… – Naravno da bi se onda lako našao grob. Ako već ne mogu da nađu, kako kažu, živog generala Mladića, pa nije valjda da ne mogu da nađu mrtvog generala Mihailovića. Jedno je sigurno da im on ne beži i da se ne krije. A osim toga živi su i svedoci možda i oni koji su učestvovali u egzekuciji. Država ako odluči, a mora da odluči, oni moraju da kažu istinu. Pa ako je nađena grobnica Romanova, a nađena je jer je ruska država odlučila da bude nađena, naći će i grob generala Mihailovića – tvrdi Drašković. Srbija, prema njegovom ubeđenju, mora da sazna gde je grob generala Mihailovića i grobovi hiljada ubijenih bez suđenja, gurnutih u neobeležene i tajnovite grobnice od Slovenije do Srbije, jer „na negiranju i skrivanju zločina ne može se graditi nikakva ljudska građevina“. – Od toga vremena prošlo je više od šest decenija, ali zločin tada počinjen opterećuje nas kao kolektivni greh – kaže Drašković. Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Union i direktor Centra za pravne studije, objašnjava da čak i da ne postoji ili je uništen zapisnik sa izvršenja presude, mora da postoji neki drugi dokument, na primer, odluka koja predstavlja nalaganje izvršenja smrtne kazne. Ona mora da sadrži ko, kako i gde mora da sprovede taj nalog. – Sve bi to trebao da bude u aktu naloga za sprovođenje kazne, ali i u nekom drugom zapisniku. Po prirodi delatnosti BIA bi najpre mogla biti mesto gde bi se takva informacija mogla naći. Da mene pitate, ja bih tražio podatke od BIA, i pri tom skrenuo pažnju da prema zakonu je nebitno u kom obliku se ta informacija pojavljuje, fotografiji, papiru ili prosleđena kao informacija dobijena pretragom mnogih dokumenata. Nije bitno kako će doći do te informacije, bitno je da je proslede – kaže Vodinelić. On sumnja da će sudski postupak o rehabilitaciji Draže Mihailovića dovesti do odgovora na pitanje gde je sahranjen general. Ali napominje da rodbina ima zakonsko pravo da zna gde je sahranjen i da do istine mogu da dođu kroz pokretanje postupka kod organa gde bi mogao takav podatak da se nađe. Predrag Marković: Demistifikacija tajnih službi – To je deo kompleksnijeg pitanja i zapravo je simbol problema demistifikacije policijske i vojne tajne službe. Pokrenuta je procedura da VBA i BIA predaju dokumentaciju koju su po zakonu dužne da proslede arhivima. Nešto su predali, nešto nisu. One moraju sve što se odnosi na taj period da predaju arhivama. Kada to bude učinjeno, videće se da to i nije toliko teško otkriti. Bojan Kostreš: Vlada da donese odluku – Vlada Srbije treba da donese odluku o otkrivanju groba sledeći analogiju kada je doneta odluka o streljanju i zatiranju groba. Treba znati gde je grob Mihailovića jer je on bio na čelu pokreta koji je imao značajnu podršku u centralnom delu Srbije. Čak i da je njegova uloga bila najnegativnija, ne zaslužuje da se ne zna gde je njegov grob, to zaslužuje makar njegova porodica. To je u najmanju ruku civilizacijski. Andrija Mladenović: Sramota za Srbiju – Sramota je što se u Srbiji ne zna gde je sahranjen general Mihailović. To govori da Srbija nije prevazišla sve što se dešavalo u prošlosti i što je još opterećuje. Nesumnjivo, u arhivama mora da postoji trag gde je pokopan i kako je izvršena egzekucija. Teško je tražiti sada od pojedinih organa da se samoinicijativno time bave. Potrebno je da Vlada da nalog, kako bi se konačno srpski general sahranio po hrišćanskim običajima, kao što zaslužuje. http://www.blic.rs/drustvo.php?id=87896
