Političke partije u Srbiji i dalje kriju finansijere Strankama na vlasti ne odgovara ulazak u Evropu
Autor: Irena Radisavljević | Foto:B. Puljević | 12.04.2009. - 05:00 Političke stranke u Srbiji će u narednih godinu dana morati da obelodane precizne liste svojih finansijera. Grupa zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope poslaće evaluatora u Srbiju da utvrdi da li postoji transparentnost u finansiranju partija i daće Vladi Srbije preporuku da se to u doglednom periodu obezbedi. „Ukoliko to ne ispunite, ulazak u Evropsku uniju zasigurno neće biti izvestan“, kaže za „Blic nedelje“ Drago Kos, direktor GRECO. Tajnost u finansiranju političkih partija jedan je od osnovnih izvora korupcije u Srbiji, a ujedno i glavni pokazatelj prisutnosti veze politike, privrede i kriminala. Ta veza se već godinama koristi za davanje povlastica velikim privrednicima i bogatim pojedincima koji finansiraju političke partije. „Roba“ kojom međusobno trguju finansijeri i politički lideri najčešće je državno vlasništvo ili pozicije, a ceh tajnosti plaćaju građani. – Transparentnost je značajna baš da ne bi došlo do nezakonitih i nemoralnih veza između politike i bilo kog drugog subjekta koji želi da utiče na izvršnu vlast zarad sopstvenih interesa. Ako stranke čine srce demokratije, onda je transparentnost njihovog finansiranja krv koja pokreće to srce. Upravo će zato uređivanje ove oblasti biti jedan od osnovnih uslova da GRECO pozitivno oceni Srbiju na polju borbe protiv korupcije. U poslednje vreme Evropska komisija i te kako pomno prati izveštaje GRECO o potencijalnim članicama, pa će naše ocene biti od velikog uticaja na sudbinu Srbije na evropskom putu – objašnjava Kos. Uprkos tome, funkcioneri političkih stranaka u Srbiji sa velikom nelagodom govore odakle se njihove organizacije finansiraju i na šta tačno troše novac. U to smo se i sami uverili, budući da je od svih parlamentarnih stranaka kojima smo se obratili za podatke na ovu temu, većina izbegla da odgovori. Zapravo, sve velike stranke koji su poslednih godina vodile Srbiju, poput DS, DSS i aktuelne SPS, odbile su da odgovore na pitanja da li smatraju da finansiranje treba da bude javno i ko su njihovi najveći finansijeri. Slično funkcionerima, ni privrednici nisu baš rečiti kada je reč o ovoj temi. Među izuzecima je Rade Veselinović, vlasnik kompanije „Galeb“ iz Šapca, koji je bio jedan od osnivača demokratske opozicije u Srbiji i finansijer političkih stranaka posle promena 2000. godine. Razloge za ćutanje o ovoj temi Veselinović vidi u povlasticama koje uživaju i jedna i druga strana. – Lično nikada nisam krio da sam finansirao demokratsku opciju tokom devedesetih, jer je naš cilj bio da promenimo ideologiju naroda, a ne da steknemo korist. Danas su se stvari znatno promenile. Zbog velikih povlastica koje finansijeri uživaju, strankama nije u interesu da otkriju ko ih plaća. S druge strane, privrednici kriju da finansiraju gotovo sve značajnije partije kako bi zadržali svoju povlastice u svim potencijalnim režimima – kaže Veselinović, koji već godinama nije među finansijerima stranaka, niti planira ponovo da bude. Slično razmišlja i Miodrag Nikolić, vlasnik kompanije „Feman“ iz Jagodine, koji je bio jedan od finansijera Demokratske stranke. Kako kaže, danas većina finansijera traži nešto za uzvrat, a stranke ne prezaju da to i obezbede. – I meni su posle promena 2000. nuđene razne važne funkcije, ali sam ih odbio. Naš moto je bio da preuredimo zemlju i da jačamo ekonomiju, a ne da nezajažljivo zarađujemo na kupovini i preprodaji propalih državnih firmi. Na Zapadu uspešne firme koje finansiraju političke stranke ne traže ništa za uzvrat jer su to uređeni sistemi, a ovde je moguće da se šećerane i zgrada CK kupe u bescenje i prodaju za milijarde. Takva praksa je počela odmah nakon promena 2000. godine i do danas nije prekinuta – kaže Nikolić. Ukoliko je suditi po odzivu velikih stranaka na anketu „Blica nedelje“, teško da možemo očekivati da se ova oblast uskoro adekvatno uredi. U prilog tome govori i činjenica da ni Republička izborna komisija, niti Odbor za finansije Parlamenta, koji su zaduženi za kontrolu, ne rade svoj posao. Zapravo, nakon afere RIK, kada smo saznali da su godišnje zarade članova ove komisije dostizale i tri miliona dinara, otkrilo se da uopšte nije kontrolisano finansiranje kampanja. Stručnjaci smatraju da je moguće da se ovde zapravo radilo o nagodbi. – Veliki problem je to što RIK čine poslanici i predstavnici političkih partija. Čak i ako se radi o konkurentskim strankama, istorija pokazuje da su često spremni na nagodbe oko kršenja zakona – kaže Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija. Prema njegovom istraživanju objavljenom u knjizi „Političke partije i partijski sistemi“, vidi se da godinama stranke u Srbiji izbegavaju da dostave izveštaje o finansijskom poslovanju. Utisak je da vlasti namerno onesposobljavaju institucije koje bi trebalo da kontrolišu njihov rad i rad stranaka iz kojih potiču. – Rešenje ovog problema, koji je jedan od osnovnih izvora korupcije, leži isključivo u kvalitetnom zakonodavstvu, koje nije sasvim izgrađeno posle 2000. godine. Budući da je finansiranje političkih partija i danas većinski tajno, osnovana je sumnja da lider stranke i mala grupa ljudi oko njega, koja poznaje najveće finansijere, mogu zajednički da žestoko utiču na sprovođenje zakona, funkcionisanje izvršne vlasti i ekonomske prilike u zemlji – kaže Čedomir Čupić, profesor FPN i član Agencije za borbu protiv korupcije. Goati: Siva ekonomija finansira stranke – Finansijska sredstva za koja zna javnost samo su vrh ledenog brega, čiji je veći deo pod vodom. Tajni tokovi novca olakšani su svakako time što partije deluju u osobenom „ekonomskom okruženju“, u kome se u sferi sive ekonomije stvara veliki deo društvenog proizvoda. Osnovana je pretpostavka da deo novca iz sive ekonomije lako nalazi put do partijskih crnih fondova – kaže Vladimir Goati, direktor Transparentnosti Srbija. Interesi Privrednici, kao i stručna javnost u Srbiji, već godinama sumnjaju da određeni pojedinci učestvuju u finansiranju stranaka baš zarad dobijanja tržišnih povlastica. To nam je potvrdilo i Rodoljub Drašković, većinski vlasnik kompanije „Svis Lajon Takovo“. – Već 20 godina ne finansiram nijednu političku stranku niti agitujem u nečijem interesu. Smatram da je posao privrede da postiže ekonomske rezultate i brine o zaposlenima, a ne da bude politička pozornica bilo koje partije. Ali, budući da ta praksa postoji, država mora da, ukoliko želi stabilno tržište i adekvatnu primenu zakonodavstva, obezbedi i javnost u finansiranju političkih stranaka – kaže Drašković. ANKETA: Da li javnost treba da zna ko su finansijeri vaše stranke? Suzana Grubješić, G17 plus Naša stranka je u svim izveštajima o finansiranju navela imena svih lica koja su uplatila na račun stranke iznos preko 6.000 dinara, a tako će činiti i ubuduće. Budući da će kontrolu finansija stranaka preuzeti Agencija za borbu protiv korupcije, podrazumeva se da će se i mena svih finansijera naći i na sajtu Agencije. Dragan Marković Palma, Jedinstvena Srbija Stranke u Srbiji nemaju običaj da daju izveštaje o svom radu i tokovima novca. JS se finansira iz budžeta na osnovu tri poslanika, ali mi ne trošimo milione na kampanje. Velika stranka, koja ima mogućnosti da formira većinu, samo na marketing u kampanji potroši minimum sedam miliona evra. Odakle im tolike pare, kada je mnogima poslanički posao navodno jedini kojim se bave. Vuk Drašković, Srpski pokret obnove Naravno da bi trebalo da se znaju svi finansijeri stranaka u Srbiji, ali kako naterati kozu da cinkari onog ko joj daje kupus?! Što se SPO tiče, mi se finansiramo iz budžeta i poneke sitne u uknjižene donacije naših pristalica. Nemamo tajne finansijere i zato smo i veoma siromašni. Velimir Ilić, Nova Srbija Nova Srbija je već nekoliko puta insistirala na javnosti finansiranja i ukazivala da mnoge političke partije kao finansijere imaju tajkune koji preko novca kojim finansiraju kampanje i funkcionisanje političkih partija direktno utiču na politički život u Srbiji i na taj način ostvaruju lične i poslovne interese. Mi smo ponosni na činjenicu da je NS jedina politička partija u Srbiji koja se finansira samo iz budžeta, a na osnovu broja poslanika koje ima u Parlamentu i o tome redovno dostavlja izveštaj skupštinskoj komisiji. Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka Što se tiče SNS, apsolutno smo za to da se znaju finansijeri, da se zna ko kome daje pare i odakle dolazi novac. SNS danas pare ne dobija niotkuda – iako imamo 21 poslanika u Skupštini Srbije, ne dobijamo ni jedan jedini dinar iz budžeta. Nekako uspevamo da od skromnih donacija članova i simpatizera stranke izguramo neke od aktivnosti i to je sve. Elena Božić-Talijan, Srpska radikalna stranka SRS nema šta da krije. Mi imamo dva izvora finansiranja – iz budžeta na osnovu naknade za rad političkih stranaka, i od članarina. Rok za podnošenje završnog godišnjeg računa za 2008. godinu je 15. april 2009. godine. To su podaci koji će biti dostupni javnosti. Međutim, sporna je kontrola završnog godišnjeg računa stranaka koju obavlja Odbor za finansije, a trebalo bi stručno telo. Takođe, kontrola završnog godišnjeg računa i posebnog izveštaja o finansiranju kampanje, koju sada obavlja RIK, trebalo bi da bude poverena Državnoj revizorskoj instituciji. Nisu želeli da odgovore: Demokratska stranka, Socijalistička partija Srbije, PUPS, SDP, Demokratska stranka Srbije, Savez vojvođanskih Mađara, Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine… http://www.blic.rs/politika.php?id=87862
