Intervju nedelje: Zaharije Trnavčević Srbija je po navodnjavanju na sramnom poslednjem mestu u Evropi, upozorava dugogodišnji poljoprivredni novinar:
Suša će biti gora od krize Sonja Vlajnić Otkako svetska ekonomska kriza potresa i našu zemlju, neprestano se govori o padu industrijske proizvodnje, likvidnosti, smanjenju plata, otpuštanjima, ali ne i o poljoprivredi - bazičnoj, osetljivoj i kod nas godinama zanemarivanoj privrednoj grani. Zaharije Trnavčević, dugogodišnji poljoprivredni novinar i autor emisije „Znanje na poklon“, u intervjuu za NT kaže da kriza zahvata i poljoprivredu, ali da tu neće biti drastičnog pada jer ljudi ne mogu da prestanu da kupuju hranu: - Možda će se odreći skupih namirnica, ali će za osnovno uvek biti. Problem je što ćemo pad osetiti u narednim godinama. Vlada je smanjila sumu koju daje poljoprivrednicima za nabavku priplodnih grla, sadnju voća... To će ostaviti traga u 2010. i 2011, kada bi novac koji bi trebalo uložiti sad - doneo rezultate. U ovo što sada beremo ulagano je godinama unazad, a u narednim godinama osetićemo pad jer ne ulažemo sada. Međutim, najgori neprijatelj nije kriza, već suša. Po navodnjavanju smo na sramnom poslednjem mestu u Evropi! Da li je neka oblast poljoprivrede posebno ugrožena? Šta nas očekuje do kraja godine? - Neću da dajem zloguke prognoze. Ne zna se da li će biti padavina, pre svega đurđevske kiše. Videćemo. A sve oblasti su podjednako ugrožene. Nevolja je što nema jasne strategije razvoja, podržane budžetski, kreditnim i drugim instrumentima, kako bi se dostigli ciljevi na putu do EU. Da li država preduzima nešto da se izgrade sistemi za navodnjavanje? - I ovog proleća trpimo sušu, a nikom nije palo na pamet da napravi program kako da se od nje odbranimo. U svetu su ti radovi podržani jeftinim kreditima s dugim rokom otplate. Mi, kao narod, nemamo kult vode, svest šta ona znači. To ne zna niko u Vladi, niti na bilo kom drugom nivou. Čim padne kiša i stvari se na trenutak normalizuju - prestane priča o navodnjavanju. Mnogo se govori da će poljoprivreda pretrpeti udarac ako uđemo u EU? - Čak 90 odsto ljudi želi u EU zbog ukidanja viza, a samo 10 odsto je svesno da ćemo tako imati pristup velikom tržištu na kojem ćemo morati da budemo produktivni barem koliko i oni. Naša poljoprivreda pretrpeće udar onoliko koliko je zaostala. Kad u ring izađe neko ko je nespreman i ne zna - dobije batine. Vešt borac ume i da eskivira i da se tuče. Imamo prednost: zahvaljujući zemljištu i suncu, naši proizvodi imaju više šećera, ukusniji su i slađi nego u drugim zemljama, i ne sadrže mnogo ostataka hemikalija. Da li smo u stanju da iskoristimo tu prednost? - Nažalost, nismo. Malo ulažemo u poljoprivredu, malo je modernih poljoprivrednika koji su se udružili. U današnje vreme, u Zapadnoj Evropi niko ne nastupa sam na tržištu. Mali su se udružili u zadruge i postali veliki, a zarade su im se nekoliko puta povećale. Da li u Srbiji postoji interes za udruživanjem? - Ljudi su izgubili poverenje u državu i imaju loše uspomene na neslavno gašenje zadruga u poslednjih 20 godina. Znam za samo jednu uspešna zadrugu, kod Subotice, koja je osnovana pre 18 godina. Njeni članovi su se do sada obogatili. Imaju veliku korist i kad nabavljaju ono što im je potrebno i kad prodaju svoje proizvode. Jedino se oni u Srbiji ne žale i ne kukaju kao ostali seljaci. Koliko su naši poljoprivrednici spremni da usvajaju novine i uče da bi popravili svoj položaj? - Naš seljak je 50 godina navikavan da ne mora ništa da misli, da će to da uradi neko drugi, a dobijao je povoljne kredite iz primarne emisije i lako dolazio do mašina. Takav sistem više ne postoji, a nov nije stvoren. Stari ljudi su opterećeni godinama, bolestima i tradicijom i nisu spremni na promene. Mladi znaju da su novi hibridi i nova đubriva osnova za veći prinos, ali njih je na selu najmanje. Hitno mora da se osnuje unija mladih poljoprivrednika. Znanje je važan činilac koji se u Srbiji ne podupire. Zbog krize su u gradovima počela otpuštanja. Da li je to šansa da se mladi vrate na selo? - Nisam siguran, ako se to i dešava ljudi se uglavnom raspituju za biljne vrste, recimo za lešnike i orahe, oko kojih nema mnogo da se radi. Samo se posade, pa same rađaju. Neverovatno je kako se zaboravlja da je u svaki posao potrebno uložiti znanje i rad. Takvo razmišljanje je nespojivo sa modernom poljoprivredom. Ona je primenjena nauka, čista matematika sa jednačinom koliko uložiš - toliko dobiješ. Mislim da je to stvar našeg mentaliteta i pogrešnog razmišljanja. Ovde su ljudi 50 godina učili da se cenom niveliše i znanje i neznanje. Da li ekonomska kriza može da donese i nešto pozitivno? Da li je možda baš tu naša šansa? - Pametan čovek uči u svakoj prilici, pogotovo u teškim situacijama. Krizu bismo lakše podneli da smo razmišljali na vreme, da smo više radili i konstantno dizali produktivnost. Virus lako obori čoveka koji boluje od hronične bolesti, dok zdrav ostaje na nogama. I seljaci i vrh države moraju da rade glavom Da li je naša zemlja u stanju da izvozi poljoprivredne proizvode u Evropu? - U 2008. smo više izvezli hrane nego što smo uvezli (uglavnom malina, jabuka, šljiva). To je nagoveštaj da poljoprivreda može da bude visokoeksportna grana. Za 1.200 kilometara smo bliži Evropi nego Turska, ali oni tutnje preko naše zemlje sa šleperima punim robe. Problem je što nemamo asortiman (proizvode sortirane po izgledu i krupnoći), niti pakovanje. Da li je to stvar samo proizvođača ili i države? - Potrebna je ozbiljna strategija i akcija u koju bi se svi uključili: i seljaci, i ministar poljoprivrede, i premijer i predsednik države. Da se vidi šta svet traži i kako to možemo da postignemo. Mora više da se radi glavom. Imaćemo hrane za sebe, ali nije samo to cilj - Ako suša bude vladala u kritičnom trenutku kad se naliva zrno, šteta će biti ogromna. Ne preti nam glad, jer ćemo uvek moći da hranimo sebe, ali ne treba to da nam bude cilj, već izvoz. Rad i znanje donose novac - Nacija mora da se suoči s tim da živi loše, i da se bolji život može postići samo radom i znanjem, a ne socijalnim merama i deljenjem para kojih nema. Od malih nogu deci mora da se govori da rad sve pokreće, a ne da se pričaju anegdote o Japancima. Kad povećamo produktivnost, popravićemo i standard. Bogatstvo i na visinama - U alpskim predelima, na 1.200 metara, videćete imućne ljude, a kod nas je na toj visini siromašan i neuk svet, ako uopšte nekog ima. Ljudi u Alpima su hteli da nauče šta i kako uspeva u surovim uslovima, prilagodili se i obogatili. Strahujem za svinjare Da li će i ovako malobrojni proizvođači svinja biti na udaru zbog svinjskog gripa? - Nikad nisam učestvovao u širenju panike od bilo koje bolesti. Ni posle černobiljske katastrofe nisam govorio da je naše povrće ugroženo. Naprotiv, snimio sam kako gajgerov brojač pucketa kad se približi neopranoj salati, i kako utihne posle dobrog pranja listova. Mnogi povrtari su propali zbog Černobilja, kao što su zbog ptičijeg gripa propali mnogi pilićari. Strahujem za svinjare jer smo skloni da paušalno uzimamo stvari. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/57/
