Intervju: Božidar Đelić, posle posete Dalekom istoku i Sjedinjenim Državama
Naš jedini resurs su ljudi, ali malo njih radi. Još ako se ne angažuju u profitabilnim tehnološkim granama, bićemo gubitnici stoleća, kaže potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnologiju: Preti nam novi talas odliva mozgova Vojislava Crnjanski Spasojević Sa poslednjih nekoliko putovanja, u Kinu, Japan i Ameriku, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnologiju Božidar Đelić je uglavnom donosio lepe vesti - da su Srbiji odobreni povoljni krediti. Zato je u novinarskim krugovima dobio nadimak „srpski lovac na kredite“. Ministra Đelića ovaj nadimak očigledno ne ljuti: - U uslovima krize, da ne bismo zaustavili privredni razvoj, moramo da obezbedimo kredite za ključne projekte. Zato je naša delegacija bila u Vašingtonu i urgirala da se u Svetskoj banci izglasa kredit od 388 miliona dolara za Koridor 10. Zbog toga smo pokrenuli i pregovore sa Evropskom komisijom da se 100 miliona evra pretpristupne pomoći pretvori u budžetsku podršku. I to je razlog zašto smo se u Kini i Japanu trudili da obezbedimo sredstva za kapitalne projekte: u Kini za most Zemun-Borča, u Japanu za postrojenje za desumporizaciju TE Nikola Tesla, koja decenijama zagađuje Obrenovac. Zašto Kina i Japan nisu više učestvovali u investicijama i privatizaciji u Srbiji? - Kina je tek u poslednjih nekoliko godina počela da investira u svetu. Više od deceniju je značajan kupac zapisa Američkog trezora. Kina i Japan ukupno finansiraju 40 odsto američkog duga. U poslednje dve-tri godine Kinezi su počeli da ulažu i u preduzeća. Prvo je kineski Lenovo kupio kontrolni paket akcija firme za personalne kompjutere IBM, a onda su počeli da nailaze na određene probleme u kupovini preduzeća u SAD i Zapadnoj Evropi. Ipak, Nuteh, lider u proizvodnji skenera za kontrolu kamiona i vozila na granicama, pre dve godine počeo je gradnju fabrike u Poljskoj. Vide se prve naznake kineskih investicija u Evropi. Važno je da budemo među prvima sad kad se ta mogućnost otvara, jer Kina će biti jedan od pobednika 21. veka. Što se tiče Japana, on je u drugoj polovini 90-tih ulagao u Centralnu Evropu, pre svega u Mađarsku, Poljsku i Češku, ali je poslednjih sedam-osam godina veoma diskretan u našem regionu, zato što prolazi kroz tešku recesiju. Japan je, uprkos svemu, druga svetska ekonomska sila, koja je shvatila da je rizično da posustane pred aktivizmom drugih zemalja. Sreli ste se i sa predstavnicima nekih velikih kompanija? - Sa menadžmentom Sonija, koji ima dve fabrike - u Poljskoj i Mađarskoj, sa ljudima iz Kiocere, koja ima fabriku u Češkoj. Objasnili smo im da su troškovi poslovanja kod nas manji nego u ovim zemljama. Treba iskoristiti to što se japanske firme spremaju za novi talas investicija i biti otvoren i za Kinu, i za Japan i za Indiju, kao što smo već otvoreni za EU, SAD i Rusiju. Šta je na Vas ostavilo najveći utisak u Kini, a šta u Japanu? - U Kini je to neverovatna odlučnost da se sprovede vizija napredne zemlje koja postaje svetski lider u velikom broju oblasti tehnologije. Tu jasnu poruku čuli smo od svih, od gđe Liu Jandong, jednog od 24 člana Politbiroa koji vodi Kinu, do predsednika haj-tek zone u Hangdžuu, za koji je u Srbiji retko ko čuo, a to je grad od pet miliona stanovnika. Nalazi se u regionu za koji tek niko ne zna - Đeiđiang, koji ima 60 miliona stanovnika i dostigao je 60 milijardi dolara izvoza tehnoloških proizvoda za nepunih 10 godina! Kina je krenula u modernizaciju koja treba da obezbedi ne samo bolji standard građanima, već i nezavisnost u svakom pogledu. Imaju 2.000 milijardi dolara rezervi - najveće ikada akumulirane rezerve. Tačno je da su pogođeni ekonomskom krizom, ali će ipak imati rast od 6 odsto ove godine. Koje su naše šanse? - Cilj posete bio je da potpišemo međudržavni naučni sporazum. Za poslednjih 10 godina Kina je sa skromnih pozicija postala lider u broju objavljenih naučnih radova u međunarodno priznatim časopisima. Ubrzano se povećava broj njihovih patenata. U Hangdžuu, gde su bile močvare, za šest godina izgrađen je tehnološki centar na 5,6 kvadratnih kilometara oblakodera povezanih optičkim kablom. Za samo godinu i po podignuta je ogromna zgrada za Nokiju, u kojoj radi 2.000 inženjera. Na mene je ostavilo utisak i to što Univerzitet Đeiđiang, treći po veličini u Kini, ima godišnji budžet od milijardu dolara. Budžet samo jednog univerziteta je kao deset ukupnih godišnjih budžeta za nauku u Srbiji! Za kakvu saradnju sa Srbijom su Kinezi uopšte zainteresovani? Koliko nas shvataju kao ozbiljnu zemlju? - Prema Srbiji gaje izuzetne simpatije koje su preneli sa bivše Jugoslavije. Retki strani filmovi koje su doskora imali prilike da gledaju u bioskopima su naši. Svi i danas znaju Valtera i Otpisane, sećaju se Tita i tu se stvorila slika nas kao malog, ali hrabrog naroda. Zajedno smo prošli i kroz teške trenutke pre 10 godina, kad je bombardovana naša zemlja, ali i kineska ambasada. Otvoreno su nam rekli da prepoznaju Srbiju kao najpouzdanijeg partnera u Jugoistočnoj Evropi. Na nama je da i mi to prepoznamo. Ponudili smo im da Beograd bude prvi grad u Evropi gde bi otvorili svoj haj-tek centar, možda baš na mestu gde je bila kineska ambasada. Osim toga, tu je i most Zemun-Borča. To bi bio prvi kapitalni objekat koji bi kineske firme izgradile na tlu Evrope. Njihov primer je vrlo poučan, s obzirom da ovde ne postoji baš nikakvo interesovanje za naučna dostignuća!? - Nažalost, tačno je. Barak Obama u trenutku ove krize duplira izdatke za nauku i tehnologiju. Gordon Braun u momentu kad je deficit budžeta 12 odsto ne smanjuje izdvajanja za nauku ni za jednu funtu. Japan održava izdvajanja od 3,2 odsto BDP-a, što je proporcinalno 10 puta više nego kod nas - naš budžet je 0,3 odsto BDP-a. S obzirom na našu demografsku sliku i položaj, ne možemo da računamo na ekstenzivnu formu razvoja zasnovanu na prirodnim resursima. Nafte, gasa, metala nemamo. Nemamo ni nepregledne oranice. Imamo samo ljude i to mali broj onih koji su u stanju da rade. I ako se oni ne angažuju u branšama koje donose profit, mi ćemo tavoriti. Bićemo gubitnička zemlja 21. veka. Ako se pod hitno ne mobilišemo, doživećemo novi odliv mozgova. Dok ne prepoznamo važnost ekonomije znanja, izgubićemo mnogo stručnjaka. I u Nemačkoj, i u Italiji, i u Americi veliki broj naučnika i inženjera odlazi u penziju. Otvaraju se mogućnosti zapošljavanja u najuglednijim svetskim institutima za naše naučnike. Samo Nemačka je saopštila da će joj u narednoj deceniji nedostajati 600.000 naučnika, inženjera i visokokvalifikovanih radnika. Ali Vi ste potpredsednik Vlade, verovatno ste alarmirali ministre na sednicama? - Naravno, ali ove godine su samo plate naučnika kasnile skoro mesec dana, iz apsurdnog administrativnog razloga i potpunog nerazumevanja ljudi iz Trezora Republike Srbije. Da ne govorimo da od početka godine, zbog smanjenja budžeta, nismo bili u stanju da isplatimo ni dinar direktnih materijalnih troškova, u pitanju je novac za eksperimente i konkretan rad. To smo ispravili u rebalansu budžeta. Ali ima i lepih vesti, počeli smo ozbiljne pregovore sa Evropskom investicionom bankom i drugim međunarodnim organizacijama, da obezbedimo oko 250 miliona evra za investicije u naučnu infrastrukturu. Priznajem da se moja ekipa i ja ponekad osećamo usamljeno, jer to nije naša bitka, niti bitka naučne zajednice. To je bitka za budućnost cele nacije, jer, sve i da želimo, ne možemo u 21. veku da budemo samo zemlja seljaka na brdovitom Balkanu. A kad govorimo o poljoprivredi, sa samo 4,2 miliona hektara obradive zemlje moramo da razvijamo naučno osposobljenu poljoprivredu. Kad smo već kod toga, pričalo se da je Japan zainteresovan za sisteme navodnjavanja u Vojvodini. Šta je sa japanskim investicijama? - U Japanu sam sreo prvog japanskog investitora ovde, JTI, i naravno da su bili iznenađeni što je usvojen Zakon o akcizama koji je bio suprotan dogovoru s velikim proizvođačima. To je pitanje kredibiliteta koji se oseti i na 9.000 kilometara od Beograda. Tu sam saznao da su njihova velika trgovinska firma Micui, i lider u proizvodnji hrane Asahi, koji proizvodi najpoznatije pivo u Japanu, sa jednom američkom firmom u Senti pokrenuli investiciju za proizvodnju prirodnih dodataka hrani. Zar to nije trebalo da saznate ovde? - Japanci su ovde bili vrlo diskretni, ali smo nazdravili za tu investiciju, koja će u prvoj fazi iznositi 65 miliona dolara. Japan je jedan od najvećih uvoznika hrane, pa je logično pitanje zašto onda tamo izvozimo robu vrednu samo milion dolara. Imamo nekoliko ideja, o tome sam pričao i sa Vladimirom Stojkovićem Piksijem, koji je zvezda u Japanu, a bog u Nagoji, ali ovde ne nalazimo ništa pametnije nego da ga napadamo. Jedna od ideja je, recimo, izvoz rakije, eventualno adaptirane za japanski ukus. Šta Vas je tamo fasciniralo? - To što nismo videli nijedan papirić na ulici, nijednog beskućnika, svaki sastanak je počinjao u minut kad je zakazan, a završen u minutu kada je predviđeno. Očarala me je apsolutna ozbiljnost i posvećenost onome što rade. Oni nemaju jednog, nego dva ministra nauke! To pokazuje kakvo je njihovo opredeljenje. Prvi je operativac, a druga ministarka, direktno odgovorna premijeru, jeste gđa Seiko Noda, zvezda japanske politike, i nadam se da će na jesen, nakon njihovih izbora, posetiti Srbiju. Naš naučnik pravi sunce na Zemlji Na Dalekom istoku ste sreli i srpsku dijasporu? - U Japanu sam upoznao neke naše izuzetne stručnjake. Recimo, prof. Škorić iz tamošnjeg Instituta za fuziju, dugogodišnji saradnik Instituta u Vinči, priprema se da do 2030. sa Japancima napravi malo sunce na Zemlji. U to su već uložili dve milijarde dolara i spremaju još nekoliko. Bio sam veoma ponosan i na našeg prof. Miodraga Mihailovića, člana Matematičkog instituta SANU, koji godinama radi s japanskim Institutom za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju (imaju godišnji budžet dve milijarde dolara)! Iz razgovora smo shvatili da se za nas otvaraju velike mogućnosti u domenu kriptografije i bezbednosti na internetu. Mislim da je veoma važno što u Beogradu 350 studenata uči japanski jezik, to je najviše na Balkanu. I u našoj ambasadi činovnici perfektno govore japanski. Moram da kažem i da je sada po prvi put neko sreo našu dijasporu iz Šangaja. Tamo ima najmanje 50 naših, među njima je i jedna mlada žena koja privlači kineske investicije u Meksiko. Dogovorili smo se da sarađujemo s njom. Upoznali smo i jednog našeg softveraša, koji predvodi 200 kineskih, rade za jednu francusku firmu koja je među svetskim liderima u video igricama. Tamo je i čovek koji vodi Porše za Kinu. Imamo našeg inženjera koga je jedna nemačka automobilska firma iz Amerike poslala u Kinu. Bio sam zapanjem kad sam u jednom od vodećih haj-tek centara u Šangaju čuo gospođu koja me je pozdravila na srpskom. Četiri godine je bila naučni ataše pri kineskoj ambasadi u Beogradu i ubuduće će raditi i za nas. Kinezi 2020. na Mesecu Kinezi su odleteli u kosmos 2003. Kina nije slala svoje ljude u američke ili ruske ekspedicije - kad su mogli, poslali su svoju ekspediciju. Ministar nauke, koji je 10 godina živeo u Nemačkoj i bio jedan od vodećih inženjera Audija, sasvim mirno mi je saopštio da planiraju da između 2018. i 2020. pošalju astronaute na Mesec. I verujem da će to uraditi - kaže ministar Đelić http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/58/
