Ратибор Тривунац без кајања прича о разлозима због којих је протестовао током посете Џозефа Бајдена Београду
Опет бих спалио заставу САД Не кајем се што сам завршио у затвору, искрено, очекивао сам новачну казну, не и хапшење, али не смета ми ни што сам неколико дана провео у затвору Полицајци су ме бодрили порукама „Браво, мајсторе", а један од њих рекао ми је да би било боље да сам спалио Бајдена него заставу Паљењем заставе хтео сам да покажем да није цела Србија заборавила колико амерички потпредседник мрзи Србе Не би ми сметало да ми забране одлазак у Америку. Одлично ми је у мојој Србији, јединој отаџбини, а и Балкан на коме смо је најплодније и најидеалније тле за буне и анархију Ћелију сам делио са пет цимера, био је ту један Ром шверцер, Курди који су илегално боравили у Србији и људи који нису плаћали рачуне Спремни смо да се придружимо народу на улицама. Активно радимо на томе да до општег бунта дође што пре, јер је народу догорело до ноката Не кајем се због спаљивања заставе Сједињених Америчких Држава, поново бих то урадио. То је био мој начин да искажем протест и незадовољство због доласка Џозефа Бајдена у Београд, каже на почетку разговора за Правду Ратибор Тривунац, човек који је на дан Бајденове посете у Београду на Тргу Републике спалио америчку заставу. Због Бајдена сте завршили у затвору, зашто вас амерички потпредседник толико нервира? - Бајден је човек који је небројано пута досад показао колико мрзи Србију и српски народ. Паљењем заставе желео сам да покажем да није цела Србија заборавила колико је страсно заговарао бомбардовање Србије. Нажалост, то је изгледа заборавила наша Влада, која је тог дана све Београђане држала као у неком гету, без права на слободно кретање својим градом. Да ли сте очекивали хапшење и затворску казну после спаљивања заставе САД? - Привођење смо у Анархосиндикалистичком покрету очекивали. Признајем да ме је експресна казна затвора од десет дана изненадила, као и остале моје колеге. Мислио сам да ће ме казнити новчано, али очигледно да је режим хтео да застраши све оне који би се одлучили на евентуалне будуће протесте попут овог, и ја сам требао да послужим за пример. Није ме казна затвора уплашила ни деморалисала, напротив. Сви прави анархисти су током свог живота осетили шта значи бити у затвору, најчешће неправедно осуђени! Осуђени сте на десет, али сте у затвору провели три дана. Како је то све изгледало и какав је био однос полиције према вама? - Не могу да кажем да су полицајци били коректни према мени јер самом чињеницом да су ме ухапсили не може се говорити о њиховој коректности! Ипак, морам истаћи да нису примењивали никакву физичку силу, а од многих сам чак добио и похвале за свој поступак, наравно, не јавне већ у пола гласа. Шта су вам говорили полицајци? - Било је ту оно класично: „Браво мајсторе"! Један полицајац ми је чак рекао да би било боље да сам спалио Бајдена него америчку заставу. Како је изгледао боравак у затвору? - Показало се да је тачна она изрека да је робија једна велика животна школа. Иако сам, Богу хвала, иза решетака остао само три дана, имао сам прилике да видим ко све и зашто данас у Србији иде „иза браве". С ким сте били у ћелији? - У ћелији у којој сам био, у затвору „Падинска скела", налазила су се још петорица мојих „цимера", и то је била читава галерија ликова, од Рома шверцера, Курда који су илегално боравили у Србији до људи који нису плаћали рачуне. Нисам имао проблеме ни са једним од њих а сви су имали симпатије за оно што сам урадио! Да ли је током боравка у затвору било неких анегдота? - Није било неких класичних анегдота, мада ми је интересантна била реакција затворског психолога. Када сам изјавио да сам вегетаријанац, била је искрено изненађена, рекавши да сам први јавно декларисани вегетаријанац у „Падинској скели" до сада! Изашли су ми у сусрет и обезбедили ми јела без меса а о укусу истих боље да не говорим! Плашите ли се да после овога што сте урадили никада више нећете добити визу за улазак у САД? - Ма, какво плашење и страх, чега да се бојим? Ја сам у Америци био већ неколико пута, последњи пут пре десет година, 1999. године, непосредно после бомбардовања, када сам био у посети тамошњим анархистичким организацијама. Ми иначе сарађујемо са свим организацијама нашег усмерења из целог света, и када сам током спаљивања заставе читао проглас, ту сам јасно истакао да правимо разлику између владе САД и америчког народа. Тренутно немам потребе да идем у Америку а, и ако се деси да никад више не одем тамо, Боже мој, шта да се ради! Мени је одлично у мојој Србији, јединој отаџбини, а и Балкан на коме смо је најплодније и најидеалније тле за буне и анархију! Уколико на јесен дође до општенародног бунта и протеста, да ли ћете се као Анархосиндикалистички покрет придружити народу? - Не само да ћемо се придружити већ активно и радимо да до општег бунта дође што пре јер је догорело до ноката! Имамо такође и раширену мрежу наших активиста на Београдском универзитету, тако да, када до бунта дође, треба очекивати да ће сви слојеви овог напаћеног народа узети учешће! Да ли бисте поново урадили нешто слично? - Свакако, ако тако одлучи моја организација и ако би такав чин имао једнако симболичко значење попут овог спаљивања заставе. Овај режим је уништио српски народ, и духовно и економски, и крајње је време да се и оваквим видом протеста и потеза привуче пажња јавности. Срећко Миловановић http://www.pravda.rs/srbija/9445/opet-bikh-spalio-zastavu-sad
