http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Kraj-recesiji-se-ne-nazire.sr.html
Крај рецесији се не назире Економисти упозоравају на неодрживост садашњег буџетског дефицита. – Минус у државној каси подмирити новим захватањем БДП, а не повећањем пореза на додату вредност Досадашње мере владе још нису дале уверљиве статистичке показатеље на основу којих би могли иоле поуздано да закључимо о некаквом бољитку у нашој економији. Стрмоглав пад свих показатеља поприлично је успорен, али крај рецесији, не само код нас, још се не назире, упозорио је јуче на конференцији за новинаре уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” Стојан Стаменковић. До оваквог закључка он и његов тим дошли су понајпре због осетног малаксавања индустријске производње у априлу – **за читаву петину** у односу на лањски просек. Осим прехрамбене индустрије, у којој је пад једва два процентна поена према прошлој години, све остале гране су у „дебелом” минусу – **производња челика опала је 78 процената**. Током априла дошло је и до успоравања производње у енергетском сектору. У таквим околностима није чудо што се успоравају и извоз и увоз. Наше куповине у свету падају чак брже од експорта, али то није много променило неповољан однос између извоза и увоза – покривеност увоза је мања од 50 одсто. За Стаменковића је, међутим, највећа невоља наше економије **пад инвестиција од свих 22 процента**. То је, по њему, највећа опасност за Србију и њену блиску будућност. Због свега тога он не одустаје од раније изречених прогноза о паду укупне привредне активности и бруто домаћег производа између 5,5 и шест одсто. Да је то његово виђење веома блиско реалности, сведоче и последњи подаци „окачени” на сајту ММФ у коме та светска финансијска институција у својим, истина песимистичким проценама, очекује пад нашег БДП за шест одсто. Србија у том погледу, сматра јучерашњи саговорник посленика медија, није никакав изузетак у односу на свет. Све земље ЕУ у паду су 4,4, у еврозони – 4,6, Немачка – 6,9, Француска – 3,2 и Италија – 5,9 процената. Рецесија ће, дакле, сматра Стаменковић, потрајати и код нас и код њих, а први поуздан знак да они излазе из тог економског мртвила биће реалан раст извоза. И са њим, међутим, повратак светске и наше економије на пређашње стање, пре почетка кризе, потрајаће годинама. Шта још Србији не иде у прилог? Инфлација. У свим земљама ЕУ, уз малаксавање привредне активности, дошло је и до осетног пада инфлације – у априлу била је 1,2, а у мају – нула. Код нас је годишњи раст потрошачких цена (април 2008. према истом месецу 2009) био 8,8 процената. По Стаменковићу, то је још један доказ рђаво организованог привредног система и економије у којој цене под контролом државе расту неупоредиво брже од оних које „надзире” централна банка. Да се и не говори о увођењу високих акциза на гориво, алкохол и цигарете. И на крају, за Стаменковића, највећи изазов за владу биће све већи буџетски јаз. Буџетски приходи падају у односу на прошлу годину за најмање петину. Готово по свим основама, осим од акциза. Све указује, сматра уредник МАТ-а, да ће реалан пад буџетских прихода ове у односу на прошлу годину бити најмање десет одсто. Србији и без тог минуса следи, међутим, неминован ребаланс буџета. Предстојеће редовне консултације у августу са Мисијом ММФ треба искористити за договор о „пеглању” тог минуса, јер ће пад БДП бити сигурно већи од пројектованих два одсто, чиме се руше све садашње пројекције. То, по Стаменковићу, треба учинити већим захватањем од националног колача, до пет одсто, него повећањем ПДВ. Ово тим пре што се од светских и европских кредитора очекује буџетска подршка од око 300 милиона евра. Стаменковић је подсетио да и највеће и најјаче европске земље повећане јавне издатке равнају задуживањем на рачун БДП. До јуче је максимум буџетског дефицита у БДП био 1,5, а сада свих девет процената. Америка има 10, а Велика Британија – 11 одсто. Наших пет, како је закључио Стаменковић, не изгледа тако страшно. С. Костић [објављено: 03/06/2009] stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Kraj-recesiji-se-ne-nazire.sr.html#> Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
