Tržište nekretnina u Srbiji i Evropi Za stan u Beogradu dva u Budimpešti
Autor: PETAR Đurović | 14.06.2009. - 00:01 Sa pedeset hiljada evra, uz malo sreće, možete da kupite garsonjeru u Beogradu, dok za istu svotu možete dobiti solidnu kuću od 500 kvadrata u unutrašnjosti Nemačke. Ako vam više prija gradski život, u Berlinu na primer, stan od 58 kvadrata košta 92.000 evra, što je oko 1.500 evra po kvadratu. Za stan približne kvadrature u Beogradu, na primer na Studentskom trgu, trebaće vam 155.000 evra ili za 52 kvadrata na Dedinju 135.000 evra. Pariz, London, Barselona i Madrid su među retkim evropskim gradovima u kojima je kvadrat stambenog prostora skuplji nego u Beogradu. Odgovor na pitanje zašto je srpska prestonica tako skupa, potražili smo u agencijama koje se bave prodajom nekretnina. – Cene kvadrata u Beogradu su bile bezobrazno visoke tokom prethodne godine, pa se kriza na tržištu nekretnina osetila od jeseni, kada su vlasnici uvideli da prodaja ide slabo. Shvativši da sa takvim cenama od prodaje nema ništa, polako su ih spuštali – kaže Predrag Dević iz „Beoagent nekretnina“. Cene domaćih nekretnina su pale u proseku za 20 do 25 odsto od početka godine, pa sada stan od 50 kvadrata kod „Arene“ možete kupiti za 85.000 evra, dok je u toku prethodne godine isti stan koštao 20.000 evra više. – Što se inostranstva tiče, cene su takođe pale za 20 do 30 odsto, tako da sada stanovi na crnogorskom ili hrvatskom primorju koštaju 1.400 evra po kvadratu. Odlične ponude postoje za kuće u Nemačkoj, pa recimo prelepu kuću od 500 kvadrata, koja je na dvadesetak kilometara od grada, možete kupiti za 50.000 evra. Za taj novac ovde teško možete da kupite garsonjeru u centru – objašnjava Dević. Stanovi na bugarskom primorju su izuzetno povoljni, ako uzmemo u obzir cene naših nekretnina, pa tako u Bugarskoj stan od 48 kvadrata košta oko 42.000 evra, dok u Nesebaru, poznatom letovalištu koje najčešće posećuju Srbi, stan od 50 kvadrata košta 45.000 evra, što je 900 evra po kvadratu. Prema rečima Dragana Rabatića iz novosadske agencije „Solis“ , cene nekretnina u inostranstvu nisu niske, već su na realnom i razumnom nivou, jer kod njih funkcioniše sistem u kome je kupac pravno zaštićen. – Kod nas to nije slučaj, pa su cene daleko iznad realnih. One su iznad kupovne moći stanovništva i jednostavno su „naduvane“ – kaže Rabatić, i dodaje da se fama o cenama nekretnina stvara zbog nedovoljne informisanosti kupaca. Primera radi, kvadrat u staroj gradnji, u užem centru Budimpešte, kreće se od 700 do 800 evra, dok je u centru Beograda kvadrat stare gradnje između 1.700 i 2.000 evra. – Očekujemo da u narednom periodu cene još padaju, sve dok se ne svedu na pravu meru – kaže naš sagovornik. Sudeći po broju oglasa koje možete naći na internet sajtovima ili u specijalizovanim časopisima, za prodaju i kupovinu nekretnina u inostranstvu ne vlada veliko interesovanje, izuzev za jadransku obalu. Kako tvrde naši sagovornici, najveći interesenti su uglavnom povratnici iz inostranstva, koji sa odlaskom u penziju žele da se vrate kući. - Nisu to gastarbajteri, već mahom školovani ljudi koji su otišli u evropske zemlje da zarade novac i naprave uspešnu karijeru. Pošto žele da se vrate ovde, prodaju kuće i stanove u inostranstvu, a ovde traže uglavnom dvosobne i trosobne stanove u širem centru Beograda ili Novog Sada – kaže Rabatić. Cene nekretnina (Površina (m2) Cena (evro) Mesto) 48 42.000 Burgas, Bugarska 50 45.000 Nesebar, Bugarska 52 135.000 Beograd, Dedinje 54 87.500 Zagreb,centar 57 160.000 Beograd, centar 58 92.000 Berlin, istočni deo grada 65 195.000 Barselona, centar 56 47.600 Budimpešta,centar 75 75.000 Skoplje, centar 75 111.000 Španija, primorje 120 420.000 Zlatibor, kuća 500 55.000 Nemačka, unutrašnjost http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=97141
