Radnike ucenjuju blanko otkazima Autor: Vladimir Spasić | Foto:Beta | 14.06.2009. - 00:01
Skoro svi poslodavci, posebno u sektoru usluga, novim radnicima pre zasnivanja radnog odnosa traže da potpišu i blanko otkaz. Osim što u svakom trenutku može da ostane bez posla, zaposleni u slučaju otkaza ne dobija otpremninu i gubi pravo na mesečnu naknadu koju daje Nacionalna služba za zapošljavanje. – Radim nekoliko godina u banci koju su osnovali stranci i doskoro nisam mogla da se požalim. Ali nedavno sam odlučila da se udam, što su saznali i svi u firmi. Diskretno ali prilično jasno stavljeno mi je do znanja da ne bi baš bilo poželjno da ostanem u drugom stanju. Nisam mogla da verujem svojim ušima. Verovatno bih dobila i otkaz, ali nisam baš običan službenik. Ne smem ni da pomislim šta se dešava s radnicima koji su poslodavcu manje potrebni – priča 30-godišnja devojka sa završenim ekonomskim fakultetom. Ženski deo populacije možda je bio prvi na udaru zamisli zvane blanko otkazi. Poslodavci su na taj način želeli da se osiguraju da zaposlene žene neće rađati narednih nekoliko godina. Praksa se brzo proširila i na muškarce, na radost domaćih i stranih gazda. Jer kada poslodavac ima u fioci blanko otkaze, ne mora da navodi razloge za otkaz, a jedina dilema je da odredi datum. Osim što je stalno u strahu od volje poslodavca, radnik u slučaju otkaza ostaje bez otpremnine, ali i mesečne naknade koju može da dobije kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Zbog ove uštede poslodavci i kada nemaju blanko otkaze, a žele da se reše nekog radnika, pritiskaju ga da potpiše sporazumni raskid radnog odnosa. Iako su ucene poslodavaca javna tajna, radnici se skoro nikad ne usuđuju da ih prijave, a retko se dešava da se požale inspekciji ili podnesu tužbu i kada poslodavac aktivira potpisan dokument. Možda je jedini slučaj kad se javno govorilo o ovoj praksi slučaj novosadske RTV „Panonija“. Aleksandra Čegar, radnica koja je nedavno učestvovala u štrajku zbog višemesečnog kašnjenja plata i neuplaćivanja doprinosa, kaže da je jedan od zahteva bio da se povuku blanko otkazi. Gazda je pristao, ali ona ne zna da li je to i uradio. – Ja nisam morala to da potpišem, ali mnogi jesu. Kada smo ga pitali šta će mu to, on je rekao – nije to ništa, ima toga i u Skupštini. Kasnije se vadio da mu to treba kako bi mogao da otpusti narkomane i alkoholičare – priča Aleksandra Čegar, koja je posle šikaniranja tokom štrajka sa još nekolicinom kolega odlučila da da otkaz. Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, kaže da poslodavac u slučaju posedovanja blanko otkaza nema nikakve obaveze prema radniku, postaje njegov gospodar, kao u vreme robova. Ova služba saznaje da se to dešava u nekoj firmi tek kada ih poslodavci aktiviraju, a tada su radnici u teškoj situaciji. Oštećeni mogu tužiti poslodavca zbog nezakonitog otkaza i prijaviti ga Inspektoratu tražeći da se odloži izvršenje rešenja o otkazu. – Tada smo kao služba prilično nemoćni, a radnik prestup poslodavca može dokazivati u mukotrpnom sudskom procesu. Rešenje je da sindikati obrazuju radnike, da vrše pritisak na poslodavce koji to rade, da prijavljuju takve slučajeve nama. Takođe, paradoksalno je da ne postoji sankcija za ovaj prestup. Iako je članom 26. Zakona o radu zabranjeno teranje radnika da potpisuju blanko otkaze, ne postoji sankcija ako to i urade. Zato bi je trebalo uvesti u ovaj propis, ali i krivično pravno sankcionisati, i zapretiti, na primer, i kaznom zatvora – savetuje Ristanović. On navodi slučaj jedne poznate zrenjaninske firme u kojoj su prilikom redovne kontrole otkriveni blanko otkazi, ali je poslodavac uspeo da ih uništi. Problem je u dokazivanju. Advokati se slažu sa Ristanovićem da je reč o teško dokazivom prestupu. Bilo je slučajeva da sud poništi otkaz dat na osnovu ranije potpisanog papira, ali to se dešava samo ako oštećeni radnik pronađe više svedoka koji će to posvedočiti. Advokat Tatjana Šarac-Kosovac kaže da obično u istom trenutku samo jedan radnik dobije otkaz. Ostali nisu spremni da rizikuju posao da bi tom nesrećniku pomogli, a teško je dokazati ovu nezakonitu radnju kada je reč o pojedincu. Blanko otkaze poseduje samo poslodavac, a nema nameru da ih da sudu. – Istu pravnu logiku možete videti i kod blanko ostavki u Skupštini, pa ta negativna politička praksa može uticati i na privredu i na sud. Zato bi država, za početak, u cilju poboljšanja prava radnika, mogla da se ponaša u skladu sa zakonom u svim oblastima – savetuje Tatjana Šarac-Kosovac. Rešenje bi, prema njenim rečima, mogla da bude obaveza da se sporazumni raskid radnog odnosa potpisuje u inspekciji rada ili da mora biti overen u sudu, što podrazumeva prisustvo obe strane, i radnika i poslodavca. Tako bi se sprečilo da se sporazum o otkazu potpisuje istovremeno kad i ugovor o radu. Da li su se firme ugledale na stranke i njihove poslaničke blanko ostavke ili je bilo obrnuto, nije utvrđeno. Sindikat zna U Sindikatu Srbije (SSSS) kažu da su upoznati sa blanko otkazima i da zasad mirnim putem pokušavaju da ubede vlasnike preduzeća da poštuju radnička prava. Saud Šećeragić (SSSS) kaže da mnogi ne znaju da su potpisali blanko otkaze. „Tek kad gazda počne da kasni u isplati zarada ili nekih drugih obaveza, oni vide da su i to potpisali, pa se plaše da ga tuže“, objašnjava on. Šećeragić dodaje da su u toku promene Zakona o inspekciji rada kojima bi ova služba trebalo da dobije veća ovlašćenja. http://www.blic.rs/temadana.php?id=97107
