Akademik Mihailo Marković govori za Danas o svom političkom delovanju i odnosu prema levici i desnici u Srbiji
Nema uspešne partije bez para, a sa parama sponzora nema autentičnosti Autor: Igor Živanović Srbija, nažalost, već pri kraju Miloševićeve vlasti, a naročito posle 5. oktobra propada i ekonomski, i politički, i kulturno, i vojno. Mi smo poslednjih godina prodali i potrošili, a neki su i pokrali gotovo sve što smo stvorili posle Drugog svetskog rata. Do prave privredne obnove uopšte nije došlo. Moj odnos prema SPS-u je negativan: Mihailo <http://www.danas.rs/upload/images/news/2009/6/12/V01d_ocp_w222_h289.jpg> Marković Sad smo se našli pod udarom svetske krize bez programa za izlazak iz nje. Krediti se moraju koristiti za aktiviranje preduzeća koja sad ne rade. Iz ovakvih kriza se nikad nije moglo izaći bez javnih radova i otvaranja radnih mesta - kaže u razgovoru za Danas akademik Mihailo Marković, odgovarajući na pitanje kako vidi Srbiju nakon petooktobarskih promena. Malo je poznato da ste pre nego što ste se opredelili za akademsku karijeru bili oficir. Šta vas je opredelilo da promenite profesiju? - Nisam promenio profesiju jer nikad nisam nameravao da budem oficir. Otišao sam iz Beograda na slobodnu teritoriju u Jablanici, da se borim protiv okupatora, iz uverenja i osećanja moralne dužnosti. Proizveli su me posle nekog vremena u oficira, ali moje životno opredeljenje je uvek bilo bavljenje naučnim radom. Demobilisan sam 1949., a kad sam 1950. završio studije i izabran za asistenta na Filozofskom fakultetu, moja plata je bila jedva trećina moje nekadašnje oficirske plate. Učestvovali ste u pisanju Memoranduma SANU, koji je po mnogima postavio osnove novog srpskog nacionalizma i ekspanzionizma. Šta je bio smisao memoranduma, kako vidite svoju ulogu i to vreme danas? - Neistina je da je Memorandum SANU postavio osnove te vrste. Memorandum je imao dvojaku ulogu: pre svega da kritički analizira vrlo lošu privrednu i političku situaciju u zemlji, a zatim, da ukaže na očigledno neravnopravan položaj Srbije u saveznoj državi. Memorandum se izričito zalagao samo za ravnopravnost. Onaj ko je čitao taj tekst zna da u njemu nema ni traga ekspanzionizma ili apologije srpske dominacije. To je bilo loše vreme, ali gotovo u svakom pogledu bolje od današnjeg. Karl Poper je na jednom mestu rekao da je nacionalna država mit i utopijski san. - Ako je Karl Poper ikad rekao da je nacionalna država - „mit“, u šta sumnjam, onda bi to bila kolosalna budalaština. U istoriji civilizacije nacionalna država je jedna od najčvršćih i najtrajnijih tekovina. Iz vrlo providnih ideoloških razloga globalizam je dovodio u pitanje nacionalnu državu i ideju nacionalne suverenosti. Ko ima ikakve sumnje u pogledu realnosti nacionalne države neka samo baci pogled na SAD koje svoju ratobornu politiku pravdaju „nacionalnim interesima“ i koje svu školsku decu nateruju da svakog jutra polažu zakletvu lojalnosti pred američkom nacionalnom zastavom. Koliko je realna institucija nacionalne države vidi se najbolje danas, kad je jedino ona sposobna da se bori protiv svetske ekonomske krize. Ko upumpava hiljade milijardi fiktivnih dolara u nesolventne banke i preduzeća sklona bankrotstvu? Naravno nacionalne države. Jer samo one imaju pravo da štampaju novac! Napisali ste program SPS-a. U politici ste se, prema vašim rečima, uvek opredeljivali na osnovu ideja. S druge strane, bili ste dugogodišnji disident u državi čija je osnovna ideologija bila levičarska, zar vas to nije opredelilo da se približite liberalnijim strujama? - Ja sam bio disident u državi čija je vladajuća partija napustila levičarsku ideologiju. S druge strane, tzv. „liberalnije struje“, na primer DS, ponekad se stidljivo predstavljaju kao „levičarske“, ali u svom programu i politici nemaju ništa što je zaista levo. Posebno je pikantna priča o „pripadništvu Socijalističkoj Internacionali“, koja je odavno pod kontrolom obaveštajne službe SAD. Zašto ste napustili aktivno bavljenje politikom? Da li je to značilo raskid sa Slobodanom Miloševićem i otklon prema politici koju je on vodio? - Poznato je da sam 1994. u Borbi vodio polemiku protiv Mire Marković, i da sam avgusta 1995. javno kritikovao Slobodana Miloševića. Po povratku iz Dejtona, novembra 1995. on me je razrešio svih dužnosti u partiji. Ja uopšte nisam napustio aktivno političko angažovanje, rečju i perom, ali se više sigurno neću priključiti nijednoj partiji. Kakav je vaš stav prema desnici u Srbiji, budući da ste se pojavljivali na naučnim skupovima SRS-a, kao i da ste u vreme održavanja predsedničkih izbora stali na stranu Tomislava Nikolića? - Kao što Demokratska stranka nije levica, tako ni radikali i naprednjaci nisu desnica u pravom smislu. Danas u celom svetu desnica podržava snage globalizma, pre svega, ideologiju i politiku Sjedinjenih Država, dok se u unutrašnjoj politici zalaže za povećanje ili održanje velikih socijalnih razlika, za deregulaciju tržišta, za monetarnu stabilnost, makar i po cenu razvoja. Kad primenite ove opšte poznate kriterijume, videćete ko je šta na našoj političkoj sceni. Kritikovali ste koaliciju SPS i ZES i predviđali da će se SPS podeliti zbog takvog poteza. To se nije dogodilo. Kakav je vaš odnos prema SPS danas? - SPS se nije podelio, što znači da sam precenio jedan deo njegovog članstva. Ipak, stranka je izgubila podršku znatnog dela svojih starih članova. Doklegod su u sadašnjoj koaliciji, moj odnos prema SPS-u je negativan. Poslednjih godina teorijski vas zaokuplja problem globalizma. Pravite distinkciju između globalizacije koja može imati pozitivni predznak i globalizma kao ideologije dominacije, kažete da se mogu istovremeno nositi Najk patike i protestovati. Kakav je položaj evropske levice danas i šta je autentična levica u Srbiji? - Čini mi se da je najbolje što danas postoji u evropskoj levici - Lafontenova Partija demokratskog socijalizma u Nemačkoj i nekoliko levih organizacija u Grčkoj, gde se može govoriti o jakom pokretu levice. Poslednjih godina je evropska levica bila jako oslabljena. Socijaldemokratija je, nažalost, blago rečeno, kooptirana u „evroatlantske strukture“. Nepredvidljive su promene koje se mogu desiti usled svetske ekonomske krize, pre svega usled rastuće nezaposlenosti i srozavanja životnog standarda ljudi koji isključivo žive od svog rada. Već opisana „evolucija“ SPS ostavila je Srbiju bez levice. „Pokret socijalista“ je potencijalna „autentična levica“, ali je on još u začetku. Dilema je u tome što danas nema uspešne partije bez para, a s parama nekakvih „sponzora“ nema autentičnosti. Dakle, on mora ostati pokret, a šansa mu je u tome što dolaze vremena u kojima će ljudima koji žive od rada postajati sve jasnije da nijedna partija ne radi za njih. Na početku ekonomske krize izjavili ste da državni intervencionizam u SAD potvrđuje program socijalističke ekonomije. Jedan ste od retkih koji je još uveren da je ideja samoupravljanja ipak praktično ostvariva. - Danas već i vrapci znaju da je liberalni kapitalizam doživeo slom i da je već nastupilo vreme državnog kapitalizma. Upravo to tvrdi vodeći globalistički časopis Spoljni poslovi u svom najnovijem, majsko-junskom broju u članku pod naslovom „Dolazi državni kapitalizam“, s podnaslovom „Kraj slobodnog tržišta“. Naravno, državna regulacija će neminovno doneti različite birokratske deformacije. Iz njih će put unatrag opet voditi haosu neoliberalizma i krizama, a jedini put unapred, u novo, racionalnije i humanije društvo, neizbežno vodi preko nekog oblika samoupravljanja koje je svoj najartikulisaniji izraz našlo upravo u jugoslovenskoj društvenoj teoriji. Da li mislite da ste u političkim opredeljenjima bili dosledni? - Mislim da sam bio dosledan kad je reč o idejama, programima i praktičnoj delatnosti koja se na njima zasniva. Razume se, besmisleno je govoriti o „doslednom“ disidentstvu jer bi to značilo: biti ceo život protiv svake vlade, bez obzira na to kakvu politiku vodi. U jednoj stvari, nažalost, nisam bio dosledan. Godinama i decenijama sam javno izlagao svoj stav da je svaka politička partija po svojoj prirodi hijerarhijska i nedemokratska. Izgledalo mi je da se 1990. situacija promenila i da će partija koja mene moli da joj napišem program i koja je uključila toliko vrsnih intelektualaca, koji nikad nisu bili članovi nijedne partije, pored ostalih i šest akademika - možda biti nešto novo. Prve iluzije sam izgubio već do 1992, 1994. se uveliko otuđio, a 1995. namerno učinio ono što će neizbežno dovesti do mog uklanjanja. Sećanje na Praxis i Korčulansku školu Najpre ste se bavili filozofijom nauke i logikom. Sa osnivanjem Praxisa došlo je do pomaka ka političkoj filozofiji i socijalnoj teoriji. Šta su za vas značili Praxis i Korčulanska škola? - Kad su pokrenuti Korčulanska škola 1963. i Praxis 1964, ja sam već imao iza sebe tri godine boravka na Zapadu, doktorat sa Londonskog univerziteta i brojne veze po svetu. Praxis i Korčulanska škola su bili izvanredni prodori naše filozofije u svet. To su bili centri okupljanja najpoznatijih nemačkih, francuskih i američkih filozofa, kao i naših kolega iz Italije, Mađarske, Poljske i drugih zemalja. Za mene lično je Praxis bio dragocena intelektualna zajednica u kojoj je bilo neophodnih razlika, ali ne i surevnjivosti i sukoba. Danas je teško zamisliti da je bila moguća takva jugoslovenska zajednica, u kojoj nikad nije dolazilo do nacionalnih razilaženja, i u kojoj su sve odluke donošene u prijateljskom duhu. Sa još sedam profesora, 1975. ste izgubili poziciju na Fakultetu. Zašto je Praxis bio suberzvan i šta je za vas značio prekid izlaženja časopisa? - Praxis je bio subverzivan jer je dovodio u pitanje osnovne principe na kojima je počivala ideologija Titove Jugoslavije. O monopolu moći Saveza komunista je rečeno da je on nespojiv s demokratijom i samoupravljanjem. Kritikovan je Titov doživotni predsednički mandat jer je u protivrečnosti s republikanskim uređenjem. Dovedena je u pitanje privredna reforma jer je proizvela milion nezaposlenih, inflaciju od 30 odsto i drastično povećanje socijalnih razlika. Već na Drugom zasedanju Korčulanske škole tvrdio sam da je velika oslobodilačka ideja samouprave kod nas pretvorena u ideološki mit. Nisam se pomirio s prekidom izlaženja Praxis-a već sam s nekim od kolega pokrenuo Praxis International u Oksfordu, u Engleskoj, koji je izlazio još celu deceniju. http://www.danas.rs/dodaci/vikend/nema_uspesne_partije_bez_para_a_sa_parama_sponzora_nema_autenticnosti.26.html?news_id=163903
