Država da oformi komisiju
Ekipa Novosti, 13.06.2009 20:20:23
Vid
<http://www.novosti.rs/upload/images/2009/06jun/1306/01-glavna-Vid-Rogic--mesto-.jpg>
Rogić pokazuje mesto na kojem sumnja da je ubijen Draža Mihajlović
SLOBODAN HOMEN, DRŽAVNI SEKRETAR MINISTARSTVA PRAVDE: SVE TAJNE IZNETI NA
VIDELO
PODRŽAVAM inicijativu da se oformi državna Komisija za pronalaženje svih tajnih
grobnica u zemlji u kojima se nalaze i streljani posle oslobođenja 1944. godine
- izjavio je za "Novosti" Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.
Homen, koji je i član Komisije za utvrđivanje istine o smrti generala
Dragoljuba Mihailovića ističe da će oni dostaviti javnosti na uvid i svu
dokumentaciju vezanu za nepoznate lokacije na kojima su žrtve zakopane:
- Formalno, Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo pravde mogli bi da
iniciraju formiranje još jedne Komisije za otkrivanje istine o svim
stradalnicima, kojima se ne zna ni grobno mesto, ni zašto su ubijeni. Njihove
porodice to moraju da saznaju - kaže nam Homen.
On smatra da do suštinskog pomirenja u našoj državi ne može doći sve dok se ne
progovori otvoreno o svim tajnama iz prošlosti:
- Na svetlost dana treba da izađu i sve ono što su ružno radili i četnici i
partizani. Bio je rat i činjeni su zločini. I zbog istorije, ali i zbog morala
ovog društva, te zakopane istine se moraju staviti na videlo - ističe Homen.
Državni sekretar smatra i da je baš sada pravo vreme da se i Srbija konačno
suoči sa svim istinama iz Drugog svetskog rata:
- Slične inicijative su pokrenute i u Sloveniji i u Hrvatskoj, tako da ne stoje
primedbe da ovo nije trenutak za te teme. Sazrelo je vreme da se ceo region
suoči sa istinom, a da se sva predubeđenja odlože na stranu. To će izroditi
jedan novi kvalitet za budućnost - zaključio je, za "Novosti", Homen.
P. V.
* * * * *
GENERAL STEVAN MIRKOVIĆ, UČESNIK NARODNOOSLOBODILAČKE BORBE: STRELjANI ZLOČINCI!
BIO sam direktan učesnik i svedok događaja za vreme i posle Drugog svetskog
rata. Tvrdim da su partizanske vlasti streljale isključivo zločince i
neprijatelje, a ne nevine građane!
To za "Novosti" tvrdi general-pukovnik Stevan Mirković, pripadnik Desete
krajiške brigade, koji je jedno vreme proveo i kao stražar u Ozni u Beogradu:
- Spiskovi su postojali, ali na njima su bili isključivo zločinci. Tito je
osnovao Vojne sudove na nivou brigada još na početku rata. Oni su perfektno
obavljali posao i 1944. godine, po oslobođenju. Niko nije streljan bez presude.
* Mnoge presude ne postoje ili su donete tek posle egzekucije?
- To su priče. Vojni sudovi su radili perfektno. Zločince su ubijali i
Amerikanci, i Englezi, i Francuzi, i Rusi, pa i mi. Takav je rat.
* Postoje istorijska dokumenta da su u Beogradu likvidirani i civili koji nisu
učestvovali u ratu?
- To je čista propaganda. Partizani nisu ubijali zbog ideoloških razlika. Zašto
bi Tito ubijao političke protivnike kad je, kao pobednik imao apsolutnu podršku.
* Osnovano se pretpostavlja da je u Beogradu posle oslobođenja streljano više
od 5.000 ljudi?
- To su priče za malu decu. Streljano je oko 120 ljudi, jedan spisak je
objavila i "Politika", i to su bili neprijatelji i zločinci. Ostali su ubijeni
u ratu. Svima je presuđeno po pravdi. Avnoj je doneo i Zakon o amnestiji, po
kome su oslobođeni mnogi koji su "koketirali" sa neprijateljima. Tada je, i po
rečima vlasnika "Politike" Ribnikara, mnogima u Beogradu laknulo.
* Streljani su i ljudi po kratkom postupku, samo ako ih prijave građani da su
neprijatelji?
- Bio sam stražar Ozne i lično sam se uverio da su svi proveravani i da niko
nije ubijen tek tako, kako se sada priča. Suđeno im je.
* Imaju li pravo potomci žrtava na grobno mesto svojih predaka?
- Nemam ništa protiv da oni kopaju i traže grobove svojih predaka. Mada, neće
ih naći. Mnogi bi sada da dižu spomenike kako bi njihovi preci postali heroji.
To nije dobar redosled. Prvo se postaje heroj, pa mu se onda diže spomenik.
DRAŽIN GROB NE POSTOJI
HOĆE li država naći grob generala Dragoljuba Mihailovića?
- Ni Hitleru, kao ni mnogim fašistima kojima je suđeno u Nirnbergu nije nađen
grob, pa se neće naći ni Draži. Grobovi krupnih zločinaca se ne obeležavaju.
Njegov grob - ne postoji!
P. V.
* * * * *
VID ROGIĆ OTKRIVA MESTO NA KOJEM JE MOŽDA UBIJEN ĐENERAL DAN KAD JE UBIJEN DRAŽA
BILO je jutro, toplo julsko 1946. godine. Koze su pasle travu i bagrem pored
Centralnog groblja u Beogradu, uz današnju Ulicu Ignjata Joba, a ja sam sekao
travu i stavljao je u džak da je sušim za zimu. Iznenada, na oko 50 metara od
mene, u samom groblju, začuo se rafal mitraljeza. Uplašio sam se i brzo legao
da bi me visoka trava sakrila. Posle nekoliko minuta, čulo se pet-šest pucnjeva
sa malim razmacima. Premro sam. Istoga dana saznao sam da je ubijen Draža.
Ovako priču počinje Vid Rogić (82), penzionisani geodeta. Poslednjih šest
decenija živi u Ulici Valentina Vodnika 7, nedaleko od Centralnog groblja, na
kom se dogodila jedna od mnogih egzekucija tadašnjih "državnih neprijatelja",
čiji je on bio svedok.
- Odležao sam još nekoliko trenutaka u travi i onda počeo da bežim, što su me
noge brže nosile. I koze su bile preplašene. Od straha im je curilo mleko i
ostavljalo trag u prašini kuda smo jurili - seća se Vid. - Bio sam tada momak
od oko 18 godina. Znao sam za česta streljanja koja su partizani organizovali.
Svi smo tada bili potencijalni špijuni, a sumnjiv je bio svako ko nije glasno
vikao "Živeo Tito", ili u kog je komšija uperio prstom.
Pre nego što je poveo koze na pašu toga jutra, bio je u pekari, na uglu
današnje Zaplanjske i Mirče Aceva, koju je držao stariji par Makedonaca. Vid je
zarađivao pomagajući oko svođenja računa, jer su gazde bile nepismene.
- Dok sam radio uobičajeni posao, odozdo, turskom kaldrmom, dolazila su četiri
vojna kamiona, potpuno zatvorena sa svih strana. Prošli su pored pekare i
nastavili u pravcu groblja - seća se Rogić. - Začudio sam se, jer još od
okupacije kroz ovaj kraj nisu prolazili kamioni. Posle završenog posla u
pekari, vratio sam se kući po koze i poveo ih na pašu. Umesto sadašnjih kuća i
ulica, u ovom kraju su tada bile njive.
Toga popodneva, posle pucnjeva koje je čuo, otišao je kod komšije i drugara,
pet godina mlađeg, Mileta Blagojevića, dve ulice dalje, u Tvrtka Velikog.
- Mile me je pozvao i šapatom ispričao kako je im je rano ujutru došao njegov
ujak na doručak, umoran, i njegovoj majci i ocu rekao: "Ubili smo Dražu,
jutros". Odmah sam taj događaj povezao sa onim što sam istog jutra sam doživeo.
Kasnije su moj otac i Boško Blagojević, Miletov tata, razgovarali o tome kako
je u rano jutro streljan Draža.
ĆUTANjE
GROBAR Mitar, koji je tada radio na groblju, sigurno je nešto znao, ali takvo
je bilo vreme, nije smelo da se zucne - priča Vid Rogić.
- Raspitivao sam se i kod sveštenika Gvozdena, ali ni on navodno nije čuo ništa.
B. C.
* * * * * *
NA SPISKU STRELjANIH "DRŽAVNIH NEPRIJATELjA" NAŠLI SU SE I MNOGI POZNATI
BEOGRADSKI UMETNICI, GLUMCI, PISCI, MUZIČARI...
SPUSTILI SU IM ZAVESU I NA ŽIVOT
KADA je došlo oslobođenje, zavesa je pala na život mnogim beogradskim glumcima
koji su bili na pozornici i tokom rata!
Na "Politikinom" spisku od 105 streljanih nalazi se i Aleksandar Cvetković,
jedan od najtalentovanijih glumaca svog vremena, koji se isticao u Nušićevim
komedijama. Optužen je da se "kao glumac u raznim Nedićevim pozorištima i preko
radija, istakao ismevanjem i omalovažavanjem Engleske, Sovjestkog saveza,
Amerike i našeg narodno oslobodilačkog rata".
Na crnom spisku bio je i komedijaš Jovan Tanić, iako je u Beograd ušao sa
oslobodiocima, priključivši se partizanima. Optužen je za "ismevanje
partizanskog pokreta i služenje okupatoru".
Nije mu oproštena šaljiva replika sa scene, kada je jedan lik viknuo: "Idu
partizani!", a on je odgovorio: "Šta? patlidžani?" Osuđen je jer je bio na
ravnogorskoj skupštini u selu Ba, januara 1944. godine.
Streljan je i glumac Ljuba Vasiljević, koji je radio u "proljotićevskom”
pozorištu Srbobran.
Junak tragikomedije bio je Lazar Jovanović, poznat kao Lepi Laza. On se našao
na spisku od 105 streljanih.
Objavljeno je da je ubijen jer je "denuncirao više rodoljuba kod četnika koji
su ih pobili... i istakao se u širenju laži i kleveta protiv NOP..." Ali, Laza
je izbegao smrt i bio zapažen kasnije na pozornicama u Nišu.
I umetnička grupa sa Čukarice "Čika Duško", koja je delovala u okviru Crvenog
krsta, bila je na žestokom udaru oslobodilaca.
Dušan Ilić, vođa grupe, uhapšen je i streljan bez sudskog postupka, a sa njim i
članovi muzičkog tria iste grupe: Antonije Tonko Milanović, prva violina,
Radoslav Cule Pavlović, druga violina (otac mu streljan u nemačkom logoru kao
ravnogorac) i Boško Savković (harmonika).
Članovi porodica streljanih umetnika ne znaju gde su stradalnici pokopani:
- Moj brat je svirao violinu, rat ga nije zanimao - rekao je za "Novosti" Boško
Milanović, koji je podneo i zahtev za rehabilitaciju svog rođenog brata
Antonija. - Gde su mučenici zakopani ne mogu ni da pretpostavim. Teško da ću to
ikada i saznati. Tada sam imao 14 godina.
Glumica Olga Spiridonović svedoči da je po oslobođenju Beograda uhapšeno mnogo
umetnika i da je bila u višednevnom pritvoru u Upravi grada sa: Nadom Riznić,
Gordanom Gošić, Rut Parnel, Nadom Aranđelović (primabalerinom), Nikolim
Cvejićem, Stanojem Jankovićem, Mirkom Milosavljevićem, Vladetom
Dragutinovićem... Tu grupu su prebacili u Glavnjaču, a glumicu Žanku Stokić su
pustili iz zatvora...
SRDOČ
ČLAN umetničke grupe Čika Duško bio je i legendarni jugoslovenski glumac Milan
Srdoč. On je na sreću, pre hapšenja i streljanja, mobilisan i poslat na front.
P. V.
* * * * * *
NEĆEMO DA SVODIMO SRPSKE RAČUNE
RAZLIČITA su reagovanja na akciju Instituta za savremenu istoriju i "Novosti".
To smo i pretpostavljali. Jer je "Otkopavanje istine", kako je naslov našeg
pokušaja, bolna tema. Zaseca u živo meso. Otvara rane. Budi tužna sećanja.
Vraća se u zbivanja od pre šezdeset godina.
Ne, nećemo da prepravljamo istoriju. Da brojimo mrtve četnike i osuđujemo žive
partizane. Da pravdamo ičije zločine i sada streljamo, tobože, nevine
osvetnike. Ne. Nemamo nameru da svodimo račune srpsko-srpskog ubijanja.
Ne. Hoćemo da pokušamo - kao što pokušava državna komisija da utvrdi mesto
pogibije đenerala Draže Mihalovića - da otkrijemo zatrpana, zaboravljena mesta,
na kojima su streljane, ubijene, često bez presude, sa naknadnom odlukom, u
noći, bez ičijeg znanja, hiljade građana Srbije.
Ne u ratu, nego posle oslobađanja gradova.
Zašto ne bismo obeležili ta mesta? Zašto tu ne bi bili dostojni spomenici sa
imenima? Crkve ili crkvice. Zašto se tu ne bi smele upaliti sveće za pokoj
duše? Šta je grešno u tome što bi svi imali svoj grob?
Ne, ne vraćamo ratnu, divlju mržnju, i zlokobni duh srpskih deoba i svađa.
Naprotiv. Mislimo da bi, posle toliko decenija ćutanja, prećutkivanja onog što
se desilo, demokratska vlast moderne, proevropske Srbije, učinila
civilizacijski čin, nacionalni čin otrežnjenja, da ta dva nesrećna, tragična,
politički uskovitlana pola - pomiri.
Srbija je već donela zakon kojim pripadnike Ravnogorskog pokreta izjednačava u
boračkim pravima sa partizanima. Neće četnicima zasijati kokarde, ni
partizanima otpasti petokrake, ako se strašna stratišta streljanja i bratskog
ubijanja dostojno, pravoslavno, obeleže. Uz podsećanje da među streljanim i
zakopanim nisu sve pripadnici četničkog pokreta, nego i mirni građani, koji
nisu bili ni na kojoj strani, koji su čekali da tutnjava topova prođe, od
profesora univerziteta do rabadžija...
Nećemo time lišiti partizanski pokret smele antifašističke borbe. Nećemo time
opravdati bilo čija zlodela, a bilo ih je na sve strane. Da se to učini, bez
pompe, bez isticanja pobednika i poraženih, potrebna nam je - zajednička dobra
volja. Malo demokratske svesti. Malo svesrpske hrabrosti da se zacele rane koje
predugo ostaju otvorene, predugo krvare, predugo bole.
Srbiji je na pretek pogibija, leleka, kuknjave, crnih marama, bratske ubilačke
ruke, nespokoja, deoba, podela, progona, krstača...
Potreban joj je - sveopšti mir. I mir mrtvih. I mir živih.
Mir budućnosti.
* * * * *
REAGOVANJA I POLEMIKE
MIHAILO MARKOVIĆ, AKADEMIK
POGREŠAN PRISTUP
- SMATRAM da se pogrešno pristupa toj temi koja je takođe i prenaduvana. Ne
želim da učestvujem u polemici o tome. To nije ni predmet moje lične i
profesionalne preokupacije - rekao nam je akademik Mihailo Marković, filozof.
RADOŠ LjUŠIĆ, ISTORIČAR
NE CENIMO PRETKE
SRBIJA treba da zna ime svake žrtve i da, kao država, obeleži grobno mesto svim
ubijenim - izjavio je za "Novosti" Radoš Ljušić, istoričar.
- Nemci su obeležili grobno mesto svakog svog vojnika ubijenog posle Drugog
svetskog rata, bez obzira na to u kom delu sveta je poginuo. Retke su države
koje im to nisu dozvolile - navodi Ljušić.
On smatra da Srbija bar na svojoj teritoriji to mora da uradi:
- Možda je zbog tih zakopanih tajni, život u Srbiji najjeftiniji. I možda baš
zbog toga ne cenimo dovoljno svoje pretke. Moja sestra i ja ne bismo bili ni
živi da je moj otac ubijen 25. novembra 1944. godine, kao što je bilo
planirano. Njemu je bog dao sreću, ali mnogi je nisu imali. Verovatno i zbog
toga osećam dubok pijetet prema njima.
DRAGOLjUB MIĆUNOVIĆ, PREDSEDNIK SAVETA DS
NE VREDE KAMPANjE
- MENE nekrofilija ne zanima. Naravno da treba utvrditi istinu o zločinima, ali
sada ispada da je bilo više žrtava nego građana. Svako ima pravo na grobno
mesto, ali ne može se pitanje tajnih grobnica "isterivati" nekakvim kampanjama.
Ja u tome ne bih da učestvujem - rekao nam je Dragoljub Mićunović, funkcioner
DS.
VLADAN BATIĆ, LIDER DHSS
OTVORITI DOSIJEA
SAMO od političke volje zavisi da li će sve tajne grobnice u Srbiji biti
pronađene i obeležene - rekao je za "Novosti" lider DHSS i bivši ministar
pravde Vladan Batić.
- Nažalost, deo političke elite koji participira i u vlasti smatra da istinu
treba čuvati zakopanu, kako se ne bi otkrila i zlodela njihovih predaka.
Ključ je u potpunom otvaranju tajnih dosijea. Većinska politička volja još ne
postoji za to, tako da nisam preterani optimista. Voleo bih da me realnost
demantuje i da se pronađe grob generala Dragoljuba Mihailovića što bi bio prvi
korak za otkrivanje svih grobnica. Ne može Srbija da se nada nekakvoj
ružičastoj budućnosti, ako su joj temelji natopljeni krvlju nedužnih ljudi.
UDRUŽENjE "SLOGA MAJEVICE"
OJAĐENI NAROD
- NEIZMERNO smo vam zahvalni na razumevanju ojađenog naroda, kome su "titoisti"
naneli stravične i nezaboravne bolove u duši - stoji u pismu koje je našoj
redakciji poslalo udruženje "Sloga Majevice" iz Republike Srpske. Vaša odluka
da otvoreno pišete o nedelima Brozovih "udbaša", samo je iskorak prema onome
što će sutra izaći pred lice pravde i osude od nastradalog naroda na ovim
prostorima. Podsećamo na naš stav i apel upućen na sve važne adrese, onima koji
se bave problemima bivše Jugoslavije, da je neophodno preispitati i zločine
koje su činili titoisti od 1941. godine. Taj naš apel od oktobra 2006. uzela je
u razmatranje Skupština EU u Strazburu već početkom 2007, i po tom osnovu
usvojila Rezoluciju o postkomunističkim državama u Evropi.
- Mi smo obavezni da s Drugim svetskim ratom raščistimo do 2012. godine, ali
samo po istini, a istovremeno i s ratom u vašoj zemlji, koji je organizovao i
kontrolisao Titov obaveštajni korpus -rekao nam je svojevremeno visoki
zvaničnik UN.
Mi očekujemo i obelodanjivanje stratišta i u RS. Samo u Priboju na Majevici, u
selu od 800 stanovnika, u novembru 1945. streljano je za jednu noć 71 omladinac
i omladinka, starosti od 16 do 24 godine.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4
<http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=148221&title_add=Dr%C5%BEava%20da%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Aoformi%20komisiju&kword_add=draza%20%20mihailovic%2C%20komunisti>
&status=jedna&vest=148221&title_add=Dr%C5%BEava%20da%20%3Cbr%2F%3E%0D%0Aoformi%20komisiju&kword_add=draza%20%20mihailovic%2C%20komunisti
Komentara <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=148221#list> :
<http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=148221#list> 38
http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif
.
<<attachment: image002.gif>>
