TIHA POBUNA NARODA
Oko 70 odsto građana Voždovca i Zemuna nije izašlo na poslednje lokalne izbore u ovim opštinama. Sedamdeset odsto građana je otvoreno i rečito ćuteći bojkotovalo priliku da utiče na formiranje lokalnih vlasti. To je najznačajnija posledica poslednjih opštinskih izbora. To, međutim, niko i ne registruje kao problem. U buci posle lokalnih izbora može se razaznati da su "žuti" u padu, da Toma Nikolić nezadrživo napreduje, da su DSS i stranke okupljene oko njega zadržale uticaj i supstancu, da su espeesovci na nešto većem broju glasača udvostručili broj odbornika, da je Čeda podbacio, a u Zemunu krahirao... U Tadićevom DS-u se, po svemu sudeći, spore i optužuju jedni druge da su od Tome napravili nekakvog Frankenštajna, da su ga preobilato i prebogato mazili i medijski negovali baš kao nekada, navodno, Milošević Šešelja kao "omiljenog opozicionara". Toma, sudeći po brojnim izjavama, može sa svim i svakim i sa DSS-om i sa SRS-om i sa DS-om. Čovek se potpuno otvorio. Deo DS-a kome je vlast jedina ideologija odmah želi da vlada sa Tomom u koaliciji. Dinkić se tome odmah usprotivio i preti da će po četvrti put srušiti Vladu. Opstanak Vlade je, zbog ishoda lokalnih vlasti u dve beogradske opštine, doveden u pitanje. Ne potresa Vladu ni Euleks, ni Kosovo, ni secesija Vojvodine, niti ekonomski krah, ali ih zato potresa vlast u opštinama Voždovac i Zemun. Za naše političke "elite" Voždovac je (a ne Kosovo) srce Srbije! Sada se situacija analizira, tu su odmah eksperti, analitičari i vajni stručnjaci. Sva ta ogromna buka i lažna živost imaju svrhu da prikriju kako su građani doslovno i krajnje uverljivo bojkotovali ove izbore. Gotovo 70 odsto glasača nije stavilo listiće u glasačke kutije. Nisu i pored žestokih i skupih kampanja izašli na izbore. Pred našim očima se odigrao jedan od završnih činova drame potpune delegitimacije vlasti, političara, stranaka i politike uopšte. Građani ne veruju da se preko političkih stranaka i politike nešto bitno može promeniti u njihovom životu i u samoj Srbiji. Svi ti izborni uspesi kojima se kite političari postignuti su na toliko niskoj izlaznosti birača da bi im bilo najbolje da zaćute i da nađu neke odgovornosti, da se duboko zamisle nad stanjem u kojem se nalaze srpski narod i njegova država. Sedamdeset odsto građana je svojim bojkotom izbora glasalo protiv ovakve vlasti i politike u Srbiji. Dve trećine građana je jasno reklo da ne nalazi nikakvu vezu između neophodnog napretka u svom životu i politike i svih političara zajedno. Građani više nemaju nikakvo poverenje u politiku. To, naravno, ne znači da je na pomolu neka organizovana i promišljena alternativa. Ova apstinencija samo govori da se srpski narod u ovom trenutku potpuno prepustio sudbini i da, tako prepušten, ničim ne narušava postojeće loše stanje. Našim političkim "elitama" ovakvo stanje odgovara, oni se boje svakog viška demokratije. U Srbiji se publika ili javna stvar sve više pretvara u koza nostru ili našu stvar naših političara. Demokratija sve više funkcioniše bez učešća građana. Putevi legitimacije narodnom voljom i demokratije se sve više razilaze. Građani više i ne znaju oko kojih se to važnih stvari političari slažu ili ne slažu. Niko više ne zna ko je za šta i protiv koga. Političke rasprave pojavljuju se ni od kuda, a sva ključna pitanja države i nacije odjednom nestaju iz političkog vidokruga. Narod i građane je obuzeo svesno antipolitički pokret koji se oslanja na dogmu koja kaže da ionako "nema alternative". LJudi su se pomirili sa životom kakav jeste i tavore u nihilizmu. Što bi izlazili na izbore i glasali za oštro suprotstavljene Tomu i Borisa kada znaju da će njihova izborna volja ionako biti falsifikovana i da u političkom životu "svako sa svakim može". Neučestvovanje u izbornim lakrdijama i besmislenim raspravama ni oko čega jedini je znak da su građani još uvek živi i da im još nije oduzeto pravo na gest. Delimično je ohrabrujuće što se to još uvek može smatrati neprijateljstvom spram političara i zdravom reakcijom na korupciju, cinizam i bezočnost postojećih političara. Danas se u Srbiji naspram prividno sukobljenih i polarizovanih političkih "elita" nalazi nepolarizovano i nepodeljeno biračko telo koje je dalo svojim ćutanjem, apstinencijom i protestnim bojkotom jasan znak nepoverenja i neverovanja u političare i političke stranke. Ovo je prvi dobar znak da će svi političari u Srbiji, pa i Toma Nikolić i Boris Tadić biti zaustavljeni voljom naroda kako i dolikuje. Naši političari i stranke ne mogu jedni druge zaustaviti jer su isuviše i bliski i slični. I imaju samo jedan interes i samo jednu "ideju" i "ideologiju" - golo vlastoljublje. I sa što manje naroda i narodne volje u svemu tome, to bolje po njih. Kada narod i građani ponovo većinski poveruju u političare i stranke i politiku samu, doći će istinski kraj ovakvog vođenja politike i neko će morati da očisti ove Augijeve štale srpske tranzicije i "demokratije". Do tada je sasvim svejedno ko će biti gde na vlasti. Vladaće isti sa istima ili gori i najgori. Zajedno su jači od naroda. Nadajmo se - za sada. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11803
