Da se Srbija ne ljuti
Prištinski politički vrh izređao se u Ljubljani uoči vikenda. Događaj i ne bi privukao pažnju da prijem “kosovskega premijera” Hašima Tačija kod predsednika Slovenije Danila Tirka nije protekao u potpunoj diskreciji. Slovenački mediji, koji su posete kosovskih lidera u prošlosti pratili bučno i detaljno, sada su ostali tihi. Tek je štura informacija na službenoj Tirkovoj internetnoj strani da je Tači slovenačkom predsedniku pomenuo “porast trenda vraćanja srpskih begunaca”, podstakla nekoliko novinskih agencija da vest notiraju. Da nije u pitanju slučajni već namerni “neobično mali zvanični publicitet”, potvrdio je ljubljanski “Dnevnik” 17. aprila. Na delu je “tiha diplomatija”, ocenjuje list, iako bi “trebalo da je reč o ustaljenom obliku međudržavne saradnje na političkom nivou”. S obzirom na to da je slovenački protokol Tačija skoro u ilegali vodao od jednog do drugog slovenačkog zvaničnika, bez uobičajenih najava za novinare o visokoj poseti, bez ikakvih pres-konferencija, bez izjava za javnost, čak i bez foto-termina za medije (s Tirkom ga je ovekovečio “dvorski” fotograf), sve to navodi na zaključak da se “ta poseta ipak donekle razlikuje od ostalih”, napominje list. A ako se doda da su i postfestum, pošto su mediji otkrili da gotovo celo vođstvo kosovskih Albanaca boravi u višednevnoj poseti Qubljani, novinari ostali indiferentni, ispada krajnje neuobičajeno što su “informacije bile izuzetno skromne, kao da bi slovenačka spoljna politika najradije posetu sakrila jer joj je namenila jedva pažnje vredan publicitet” (“Dnevnik”). Ako je iko pomislio da to znači zahlađenje odnosa između Slovenije i države koju je na Kosovu službena Qubljana priznala među prvima, još 5. marta 2008, vara se. Odnosi nisu nikada bili bolji, što je potvrdio i dolazak predsednika kosovskog parlamenta Jakupa Krasnićija u slovenačku prestonicu, plus što je početkom sedmice u dvodnevnoj poseti Kosovu boravio slovenački šef diplomatije Samuel Žbogar. Slovenački analitičari ukazuju da je posredi “tiha diplomatija” koja se radi zaštite slovenačkih ekonomskih interesa u Srbiji, sada u vezi s “Kosovarima” (kako ovde zovu Albance sa Kosova) ograničila na nekoliko kratkih, suvoparnih izjava za javnost. Time je “širom otvorila vrata pretpostavkama i manipulacijama”, zaključuje “Dnevnik”, uz insajdersku informaciju da Slovenija igra posebnu ulogu u daljem međunarodnom priznavanju Kosova koje je zastalo i ne napreduje već duže vreme. Kako nezvanično saznajemo u Qubljani, Slovenija je među nekoliko država koja se odlučila za podnesak Međunarodnom sudu pravde u Hagu kojim argumentuje zašto jednostrano proglašena nezavisnost Kosova jeste u skladu sa međunarodnim pravom. Navodno je na argumentaciji poradilo nekoliko ovdašnjih vrhunskih stručnjaka. Poznato je da je pravo na samoopredeljenje, odnosno otcepljenje ugroženih manjina, u svojim akademskim radovima posebno propagirao Ernest Petrič, profesor Međunarodnih odnosa na Qubljanskom univerzitetu, nekadašnji ambasador u SAD, trenutno ustavni sudija i ujedno kandidat koji se bori da zameni Mohameda el Baradeja na čelu Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču. Sve to upućuje da političkom vrhu Slovenije, usled sve težeg sukoba sa susednom Hrvatskom – što se već održava i na smanjenju privredne saradnje (kako izveštavaju slovenački mediji), u trenutku finansijske krize ne odgovara nikakvo zaoštravanje sa Beogradom. Jer u Srbiji, kako su to potvrdili i predstavnici brojne slovenačke privredne delegacije tokom nedavne posete premijera Boruta Pahora Beogradu – Slovenija vidi ogroman i neiscrpljen potencijal. Da je ekonomska nužda zaista velika (Pahorova vlada se pomirila s “rastom” od oko minus dva odsto), otkriva činjenica da su slovenački mediji, mada se to kosi s temeljima profesije, konsenzusno prećutali boravak kosovskih glavešina u Qubljani i poneli se “patriotski”, baš kako ih je nedavno zamolio prvak nacionalno osvešćene desničarske stranke (SNS) Zmago Jelinčič. On je javno pozvao poslenike sedme sile da u ova čupava vremena zažmure i preskoče neku temu. S obzirom na to da su “u igri veliki privredni projekti” (“Dnevnik”), onda je jasno zašto je boravak lidera s Kosova u Sloveniji bilo “dobro sakriti pred Srbijom, osetljivom na bilo kakav oblik međunarodnog priznanja Kosova i saradnje s njim”. Zato Slovenija nije udarila na velika zvona ni Tačijevu najavu Tirku da će Kosovo u Qubljani ubrzo otvoriti ambasadu. Tači odobrio Tadićevu posetu: Tirk je usred zamrznutih odnosa sa Hrvatskom rado čuo od Tačija da su “slovenački investitori na Kosovu dobrodošli”. Tačiju je u Qubljani omogućeno da da samo jednu izjavu za domaće elektronske medije, i to onu da je lično dozvolio da srpski predsednik Boris Tadić za pravoslavni Uskrs ode u Visoke Dečane, jer je to “u skladu s Ustavom Kosova”. S Tačijem se dan posle Tirka sastao i predsednik slovenačke vlade Pahor. Skoncentrisao se na “dobre bilateralne ekonomske odnose”. U saopštenju Pahorovog kabineta piše da se zauzeo za jačanje “viših oblika ekonomske saradnje”, pri čemu je “važno pojačati transparentnost uslova i bezbednost poslovanja na Kosovu”. Tako su Slovenija i Kosovo potpisali 21. aprila i poseban sporazum o razvoju saradnje prilikom Žbogarove dvodnevne posete Prištini. Žbogar je izrazio slovenačku podršku članstvu Kosova u međunarodnim ustanovama, s naglaskom na finansijskim. Tokom razgovora sa Krasnićijem u Prištini, pohvaljena je saradnja slovenačkog parlamenta u pomoći reorganizacije rada Skupštine Kosova, u čemu učestvuju parlamenti Francuske, Nemačke i Belgije, a finansira ih Evropska agencija za obnovu i razvoj. Žbogar je našao vremena i da se sretne sa slovenačkim vojnicima i policajcima koji deluju u sastavu Euleksa u vojnoj bazi “Film Citdž”. Slovenija je najveći strani investitor na Kosovu i to bi i da ostane. Tači protekle sedmice nije propustio priliku da domaćinima u Qubljani zahvali na podršci Kosovu. Komandiri slovenačkih jedinica na Kosovu, s druge strane, nikada nisu ostavljali mesta sumnji da znaju šta je njihov prvi zadatak, u skladu s nacionalnim interesom. “Slovenačka vojska na Kosovu nije samo u vojnoj misiji. Ovde se posredno brinemo i za slovenački ekonomski interes. To se u svakoj solidno razvijenoj državi podrazumeva, a kod nas je takva uloga do sada bila tabu. Da, Kosovo je važan deo slovenačkih geostrateških interesa, dobro je da smo ovde prisutni”, poručio je iz sedišta komande Kfora još pre dve godine pukovnik Dobran Božič, prethodno zapovednik 10. bataljona Slovenačke vojske, prvog u istoriji samostalne države koji je “prešao granicu matice” kako bi na Kosovu osigurao njene privredne aspiracije i neokolonijalne ambicije. Nepostojeća geografska jedinica: Iako se na kosovske Albance u Sloveniji godinama gledalo kao na ugnjetavanu manjinu koja se s punim pravom bori za samostalnost, uz simpatije što su “Kosovari” zaokružili proces “narodnog oslobođenja” započet u Sloveniji juna 1991, pitanje otcepljenja Kosova od Srbije ipak je razdvojilo i slovenačku javnost. To se videlo ne samo tokom glasanja o predlogu međunarodnog priznanja Kosova, protiv čega su srčano ustali poslanici SNS-a, nego i u solističkim istupima intelektualaca i privrednika koji su se kuražno suprotstavili mejnstrim podršci smanjivanja Srbije. Jesu ankete pokazivale veliku podršku nezavisnosti Kosova, ali nije nevažan ni otpor značajne manjine. Prema istraživanju ljubljanskih “Financa”, uoči priznanja Kosova je oko 57 odsto Slovenaca podržavalo taj čin, ali je istovremeno 38 odsto anketiranih tvrdilo da Slovenija nikada ne bi trebalo da prizna Kosovo kao samostalnu državu. Zmago Jelinčič je u parlamentu upozoravao da je priznanje Kosova “jedna od najvećih grešaka koje je Slovenija učinila” i da to znači “nož u leđa Srbiji”. Osudio je brzometno priznanje Kosova kao posledicu “pritisaka SAD kao i (moćnih) EU država”. Zabeležen je i pokušaj slovenačkih menadžera predvođenih Franjom Bobincem, direktorom “Gorenja”, da zakoče slovenačko priznanja Kosova u strahu od posledica po biznis u Srbiji. Disonantno se oglasio samo predsednik “KD grupe” Matjaž Gantar. On je u komentaru u “Financama” upozorio domaće političare na evropske države koje su suzdržane u vezi s pitanjem priznanja Kosova: “Mislim da bi i Slovenija morala da bude suzdržana, do kraja! Jasno da ljudskim pravima i borbi za mir uvek treba dati prioritet, ali ne mislim da je nužno da se zbog pripadnosti klubovima kao što su EU i NATO ponašamo kao stado ovaca i da šaljemo u Prištinu priznanje već narednog dana jer će tako učiniti većina država EU i SAD. Mi smo suverena država, imamo pravo da štitimo sopstvene interese i da vodimo autonomnu spoljnu politiku. I nije smak sveta ako se kao član EU odlučimo drugačije od većine... Čak i ako Srbi na kraju pokleknu kako bismo ‘svi bili jedna velika srećna porodica’, mislim da će Srbi dobro zapamtiti kako su postupale pojedine zemlje u vezi s pitanjem Kosova... Kakvi su, dakle, naši interesi? Moramo da se setimo i da su Srbi bili naši veliki prijatelji poslednjih sto godina. S njima smo gradili dve države i na kraju preko njih došli do sopstvene države. Slovence je o državnosti i državotvornosti više naučio Beograd nego Beč, to je empirijska činjenica. Slovenci smo u okviru bečkih vlada bili, kako u šali kažu Hrvati, kočijaši. A u Beogradu smo bili i predsednici vlada! Jedini kralj koga smo imali nije bio kralj Matjaž i neka slična mitska bića, već Petar i Aleksandar, Srbi, ali istovremeno i kraljevi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca... Treba podsetiti da je Kraljevina SHS bila prva država čiji smo konstitutivni deo bili, bez današnje Primorske... Slovenija danas u svetu zastupa stav da BiH niko ne može da razbija, ni stanovnici Republike Srpske. Upravo zato bi Slovenija, neposredna učesnica dešavanja (u nedavnoj zajedničkoj istoriji) do krajnosti morala da bude suptilna i konzistentna u oblikovanju gledišta prema pitanju koje se tiče njenih suseda, a posebno kada se radi o pitanjima granica i suvereniteta... Stoga bih ja radije izabrao staro prijateljstvo i neku fabriku više (u Srbiji), nego odlikovanje za marljivost iz ruku velikih momaka koji čak i ne znaju gde se nalazi Slovenija.” Sličnim razmišljanjem se javnosti obratio i poznati slovenački režiser Andrej Košak: “Prvo što je sporno, jeste slovenački pristanak na nezavisno Kosovo a da se pri tom ne uzmu u obzir privredni interesi u Srbiji... Ali Janšu je očito baš briga za interese slovenačke privrede, iako od nje živimo.” Slovenački filozof svetskog glasa Slavoj Žižek o Kosovu razmišlja malo drugačije, ali i on dobrim delom odudara od zvanične politike: “Dobro, stvari su bile zaoštrene do tačke kada Kosovo više nije moglo da bude deo Srbije, ali tada je trebalo ići na podelu. Tu treba biti pošten. Ako sam ranije navijao za Albance, onda moram da kažem da je ono što na Kosovu sada rade Albanci (Srbima), takođe etničko čišćenje. Pre nedelju dana sam se sit nasmejao kada je Tači preko televizije na pitanje da li se slaže sa predlogom Dobrice Ćosića da se Kosovo podeli po etničkoj granici, uzvratio: ‘Ne, Kosovo je jedinstvena država!’ Ponavlja srpske argumente stare 10 godina. Treba biti realista u vezi s Kosovom. I, zašto ne – podela? Ja bih napravio i korak dalje (iako je to danas politički nekorektno) – a zašto ne transferi? Nekoliko Srba ovamo, nekoliko Albanaca tamo? To jeste grubo, ali donosi mir. Aktuelna formula, međutim, vodi u nove probleme čak i među Albancima. Problem treba rešiti globalno... Načinjena je presudna greška tokom rekonstrukcije Evrope – Srbe guraju ka Rusima, sa Srbima čine ono što su ranije Albancima. To je američka politika u najgorem obliku. Svi znamo da imaju tamo nekoliko ključnih baza za nadzor Balkana.” Odjeci Žižekovih razmišljanja mogu se uočiti i po slovenačkim blogovima. Jedan od autora primećuje da je Slovenija Kosovo priznala “zbog drugih”, što ostavlja “gorak ukus u ustima”. I: “Kosovo nikada neće biti normalna država. Kao građanin Slovenije protivim se nezavisnosti Kosova... Kosovo nema slovo D od države. Zašto nije Republika Srpska država, ako tamo živi preko 80 odsto Srba?” Treći na forumu “Dela” pita “zašto je toliko albanskih zastava na Kosovu?”, uz čuđenje da “toliko ljudi odbacuje ideju o velikoj Srbiji, a podržava ideju o velikoj Albaniji”. Zanimljivo je da ni Nova Qubljanska banka ni centralna banka (Banka Slovenije) u izveštajima ne pominju Kosovo, a potpuna praznina vlada i u državnoj statistici. Za njih je Kosovo, podsmevaju se “Finance”, “nepostojeća geografska jedinica”, obaška što Kosova nema ni u “šifrantu ISO 3166”. Na spisku međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) sada su 244 države, ali Kosova nema, jer nije član Ujedinjenih nacija. Bar su tu standardi ispoštovani. Milenko Vakanjac, predsednik Saveza srpske dijaspore u Sloveniji “Prijateljski” odnosi Na Pahorovu tvrdnju “da ima dobre odnose sa srpskom zajednicom u Sloveniji”, izrečenu prvacima Srbije prilikom posete Beogradu, Vakanjac za NIN kaže: - Dan uoči zvanične posete slovenačkog premijera Pahora Srbiji, u “Delu” izlazi uvodnik novinara Vilija Ajnšpilera čija prva rečenica glasi: “Srbija je crna rupa u Evropi. Likvidira sve napredno u istoriji. Još od otcepljenja Slovenije ponavlja se ista priča...” Ako smo dobronamerni i klonimo se ikakvog “govora mržnje”, onda je Ajnšpilerov tekst inovativan pristup da se slovenačkoj javnosti predstavi zemlja u koju putuje njen predsednik vlade, koji je sam svoju posetu okvalifikovao kao “istorijsku”. A kako tu stvari zaista stoje? Gospodin Pahor je domaćinima pragmatički objasnio šta brine Sloveniju u Srbiji i šta očekuje od srpskih vlasti – da zaštite slovenačku svojinu u Srbiji i da omoguće Sloveniji zajednički nastup na trećim tržištima. Uz to nije izbegao da kaže šta slovenačkoj vladi i državi ni slučajno ne pada na pamet da učine kako bi izašle u susret i onim interesima koje možemo smatrati otvorenim srpskim pitanjima u Sloveniji, a koja su poznata već dugi niz godina. Gospodin Pahor otvoreno kaže da mu uprkos “dobrim odnosima sa srpskom etničkom manjinom”, ne pada na pamet da bilo šta učini da se reši pitanje te najbrojnije, nepriznate etničke grupe u Sloveniji. Tu je i otvoreno pitanje srpskih penzionera (oko 10.000) koji su svoje penzije zaradili u Sloveniji, a koje je “zaleđeno”, kako kaže resorni ministar Ivan Svetlik, bar za (još) dve godine... Nisam upućen kojim je argumentima srpska strana pokušala da ubedi slovenačku da uvidi da, kao u svim bilateralnim odnosima, postoje legitimni interesi obe strane, pa i na srpskoj. Koji nisu uvaženi. Najzad, Slovenija je priznala državu Kosovo u kojoj je i pre priznanja imala savetnike, instruktore, privrednike i neformalne diplomatske predstavnike. Šta je 15 odsto teritorije neke “crne rupe”, u poređenju sa slovenačko-hrvatskom kavgom u Piranskom zalivu koja obuhvata nekoliko stotina kvadratnih metara mora? Zaista, odnosi između Slovenije i Srbije su i više nego “prijateljski”. Na Kosovu sokoli i grofovi “Dragi Grofovi, od sredine 1991. živimo u miru i nikada od tada nismo morali na svojoj zemlji da gostimo nijednu stranu vojnu silu koja bi se umesto nas brinula za naš mir i sigurnost. Za druge narode na Balkanu ne možemo da kažemo da su bili te sreće. Iako smo i mi osetili posledice rata na Balkanu, ipak smo svoju zemlju i domovinu (1991, protiv JNA) branili sami, a od 2004. dalje zajedno sa saveznicima iz NATO-a.” (Iz govora slovenačke ministarke odbrane Qubice Jalušič 16. marta 2009. u Celju, na dočeku pripadnika 18. kontingenta Slovenačke vojske sa operacija na Kosovu. “Grofe”, kako su sebe nazvali, odmenilo je 380 pripadnika Slovenačke vojske pod imenom “Soko”.) http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11846
