Раичевић: Антисрпска шовинистичка бразда у ЦГ је исувише широка
četvrtak, 25 jun 2009 01:28 ИН4С ''У Црној Гори имамо мрежу електронских и штампаних медија, државних и приватних који слиједе исту, изразито антисрпску, матрицу. То је сада дошло до нивоа кад се све то очекује, кад иде природно, по инерцији, кад се шовинистичка аксиоматика према Србима подразумијева и третира као израз високо цивилизованог стања свијести.'' рекао је Гојко Раичевић, главни и идговорни уредник портала ИН4С на другој конференцији "Медији у дијаспори, медији за дијаспору". Више од педесет представника медија из 15 земаља дошло је у Београд на другу конференцију "Медији у дијаспори, медији за дијаспору". Скуп су организовала Министарства за дијаспору и културу, у сарадњи са новинарским удружењима. Ова конференција је прилика за расправу о улози и перспективи медија у дијаспори, о очувању националног идентитета, као и о улози Јавног сервиса у информисању дијаспоре. "Присуство представника најутицајнијих медија у Србији показује да се државни врх и држава Србија никад овако озбиљно нису бавили проблематиком дијаспоре и Срба у региону", рекао је министар за дијаспору Срђан Срећковић. Као једини представник из Црне Горе, конференцији је присуствовао и Гојко Раичевић, главни и одговорни уредник ИН4С-а. Раичевић је најприје указао на застрашујуће примјере дискриминације Срба у Црној Гори: ''Двјеста хиљада Срба дотира трећину буџета Републике Црне Горе, а занемарљив број ради у државној администрацији, судству, војсци и полицији. Драстичан примјер дискриминације Срба је Агенција за националну безбједност (АНБ) гдје по признању првог човјека Агенције, а које је категорисао као државну тајну,од 450 службеника, само су тројица Срби. То јасно говори да је појединац који је Србин, и то не крије, аутоматски препознат као непријатељ Републике Црне Горе. У Врховном суду, Уставном суду, Управном и у Апелационом суду нема судија који су Срби. Овакава дискрепанца у етничкој структури становништва и државних органа не налази бољи израз од школске дефиниције апартхејда. Оно што се сада, у црногорској свакодневици назива државом је криминална, тајкунска мрежа која контролише униформисану силу, а простире свој утицај на 13812 квадратних километара. Српски народ је под суровим притиском окупационе власти, која је свој кредо записала у акту, популарно названим Устав. У њему су уцртани механизми одржавања институционалне репресије над српским народом и његовом културом. Консензус владајуће црногорске коалиције почива на темељној, тек благо нијансираној мржњи према свим облицима српског националног идентитета и интересима српског народа у Црној Гори. Да је на сцени апартхејд по свим елементима, то је јасно и онима који имају проблема са чистим изговором те ријечи страног поријекла. Није само пуки куриозитет да су неки од њих управо творци тог концепта. Обиље примјера дискриминације дати кроз прецизне и застрашујуће доказе одсуства Срба у државној структури, фалсификовању и затирању културних вриједности српског народа, употребе државног и парадржавног репресивног апарата, покушаја асимилације, пријетњи, убистава, монтираних судских процеса ... Первертирана и патологизирана политичка свијест је у Црној Гори изједначила јачање државе са урушавањем свих обиљежја српског идентитета у њој.'' Након тога, господин Раичевић је истакао улогу медија у стварању архитектуре апартхејда над српским народом у Црној Гори: ''Једна од најснажнијих полуга одржавања таквог система су наравно, као и у свим модерним тоталитарним системима, медији. У Црној Гори имамо мрежу електронских и штампаних медија, државних и приватних који слиједе исту, изразито антисрпску, матрицу. То је сада дошло до нивоа кад се све то очекује, кад иде природно, по инерцији, кад се шовинистичка аксиоматика према Србима подразумијева и третира као израз високо цивилизованог стања свијести. Шовинистичка бразда у Црној Гори је исувише дубока да би се проблем дисриминације Срба могао везивати само за околности које је наметнула актуелна власт.'' Раичевић је посебно нагласио важну улогу интернет-медија у борби против шовинистичког система који се добрим дијелом производи и подржава у режимским и већини приватних медија: ''Како се одбранити? Пошто су сви технички ресурси за рад традиционалних медија (радио, телевизија, новине) под контролом државе готово да смо доведени у безизлазно стање. У тој ситуацији, интернет постаје једини начин да пошаљемо поруку која неће бити пресретнута од стране режимских скретничара, заустављена или промијењена до непрепознавања. Прво питање је: Зашто интернет медиј? Брзина информисања и лакоћа приступа су основни функционални елементи на којима почива нова медијска архитектура, а која све снажније потискује традиционалне медијске форме. Штампани медији се већ увелико боре са проналажењем одговарајуће форме у технолошки преобликованој медијској сцени. Прогнозе стручњака говоре о томе да до 2020. године више нећемо имати штампаних медија. У озбиљним проблемима или пред банкротом су и гиганти какав је Њујорк тајмс, Вашингтон пост итд. Медиј чији сам главни и одговорни уредник је бајковита прича о ентузијазму, прегалаштву и идеалима. Ово истичем прије свега јер сматрам да је то скуп потребних услова да се у данашњој Црној Гори српски медиј учини могућим. Једино је тако могуће прескочити неке од режимских препрека и одбранити се од стравичних притисака које генерално као народ трпимо у Црној Гори. Идеја водиља приликом формирања ИН4С-а је била стварање српске јавности у Црној Гори. Српска политичка сцена у Црној Гори и њени водећи представници су створили потпуно первертиран симулакрум у ком Срби треба да буду захвални за ’’жртву’’ коју они подносе бавећи се политиком у њихово име. Критика и принцип одговорности су у том дијелу политичке позорнице ендемичне, готово непознате биљке. Један од кључних задатака које смо дали себи је да пробамо да својим дјеловањем створимо критичку српску јавност и уведемо принцип одговорности као предуслов за квалитетно политичко представљање Срба. Вјерујемо да смо у претходних годину дана у великој мјери успјели у томе.'' На крају, Раичевић се захвалио организатору и истакао: ''Разумијемо изузетну важност нашег обраћања матици, а и вољели би да њене институције разумију изузетну важност нашег опстанка. Овај скуп је свакако дијелом потврда таквог очекивања и надамо се да је то само почетак.'' http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=10279:2009-06-25-00-41-49&catid=82:srbija&Itemid=197
