Раичевић: Антисрпска шовинистичка бразда у ЦГ је исувише широка 

četvrtak, 25 jun 2009 01:28 ИН4С 

 

 

''У Црној Гори имамо мрежу електронских и штампаних медија, државних и 
приватних који слиједе исту, изразито антисрпску, матрицу. То је сада дошло до 
нивоа кад се све то очекује, кад иде природно, по инерцији, кад се шовинистичка 
аксиоматика према Србима подразумијева и третира као израз високо цивилизованог 
стања свијести.'' рекао је Гојко Раичевић, главни и идговорни уредник портала 
ИН4С на другој конференцији "Медији у дијаспори, медији за дијаспору". 

Више од педесет представника медија из 15 земаља дошло је у Београд на другу 
конференцију "Медији у дијаспори, медији за дијаспору". Скуп су организовала 
Министарства за дијаспору и културу, у сарадњи са новинарским удружењима.

Ова конференција је прилика за расправу о улози и перспективи медија у 
дијаспори, о очувању националног идентитета, као и о улози Јавног сервиса у 
информисању дијаспоре.

"Присуство представника најутицајнијих медија у Србији показује да се државни 
врх и држава Србија никад овако озбиљно нису бавили проблематиком дијаспоре и 
Срба у региону", рекао је министар за дијаспору Срђан Срећковић.

Као једини представник из Црне Горе, конференцији је присуствовао и Гојко 
Раичевић, главни и одговорни уредник ИН4С-а. Раичевић је најприје указао на 
застрашујуће примјере дискриминације Срба у Црној Гори:

''Двјеста хиљада Срба дотира трећину буџета Републике Црне Горе, а занемарљив 
број ради у државној администрацији, судству, војсци и полицији. Драстичан 
примјер дискриминације Срба је Агенција за националну безбједност (АНБ) гдје по 
признању првог човјека Агенције, а које је категорисао као државну тајну,од 450 
службеника, само су тројица Срби. То јасно говори да је појединац који је 
Србин, и то не крије, аутоматски препознат као непријатељ Републике Црне Горе. 
У Врховном суду, Уставном суду, Управном  и у Апелационом суду нема судија који 
су Срби. Овакава дискрепанца у етничкој структури становништва и државних 
органа не налази бољи израз од школске дефиниције апартхејда. 

Оно што се сада, у црногорској свакодневици назива државом је криминална, 
тајкунска мрежа која контролише униформисану силу, а простире свој утицај на 
13812 квадратних километара. Српски народ је под суровим притиском окупационе 
власти, која је свој кредо записала у акту, популарно названим Устав. У њему су 
уцртани механизми одржавања институционалне репресије над српским народом и 
његовом културом. 
Консензус владајуће црногорске коалиције почива на темељној, тек благо 
нијансираној мржњи према свим облицима српског националног идентитета и 
интересима српског народа у Црној Гори. Да је на сцени апартхејд по свим 
елементима, то је јасно и онима који имају проблема са чистим изговором те 
ријечи страног поријекла. Није само пуки куриозитет да су неки од њих управо 
творци тог концепта. 

Обиље примјера дискриминације дати кроз прецизне и застрашујуће доказе одсуства 
Срба у државној структури, фалсификовању и затирању културних вриједности 
српског народа, употребе државног и парадржавног репресивног апарата, покушаја 
асимилације, пријетњи, убистава, монтираних судских процеса ... Первертирана и 
патологизирана политичка свијест је у Црној Гори изједначила јачање државе са 
урушавањем свих обиљежја српског идентитета у њој.''

Након тога, господин Раичевић је истакао улогу медија у стварању архитектуре 
апартхејда над српским народом у Црној Гори:

''Једна од најснажнијих полуга одржавања таквог система су наравно, као и у 
свим модерним тоталитарним системима, медији. У Црној Гори имамо мрежу 
електронских и штампаних медија, државних и приватних који слиједе исту, 
изразито антисрпску, матрицу. То је сада дошло до нивоа кад се све то очекује, 
кад иде природно, по инерцији, кад се шовинистичка аксиоматика према Србима 
подразумијева и третира као израз високо цивилизованог стања свијести. 
Шовинистичка бразда у Црној Гори је исувише дубока да би се проблем 
дисриминације Срба могао везивати само за околности које је наметнула актуелна 
власт.''

Раичевић је посебно нагласио важну улогу интернет-медија у борби против 
шовинистичког система који се добрим дијелом производи и подржава у режимским и 
већини приватних медија: 

''Како се одбранити? Пошто су сви технички ресурси за рад традиционалних медија 
(радио, телевизија, новине) под контролом државе готово да смо доведени у 
безизлазно стање. У тој ситуацији, интернет постаје једини начин да пошаљемо 
поруку која неће бити пресретнута од стране режимских скретничара, заустављена 
или промијењена до непрепознавања. 

Прво питање је: Зашто интернет медиј? Брзина информисања и лакоћа приступа су 
основни функционални елементи на којима почива нова медијска архитектура, а 
која све снажније потискује традиционалне медијске форме. Штампани медији се 
већ увелико боре са проналажењем одговарајуће форме у технолошки преобликованој 
медијској сцени. Прогнозе стручњака говоре о томе да до 2020. године више 
нећемо имати штампаних медија.  У озбиљним проблемима или пред банкротом су и 
гиганти какав је Њујорк тајмс, Вашингтон пост итд.  

Медиј чији сам главни и одговорни уредник је бајковита прича о ентузијазму, 
прегалаштву и идеалима. Ово истичем прије свега јер сматрам да је то скуп 
потребних услова да се у данашњој Црној Гори српски медиј учини могућим. Једино 
је тако могуће прескочити неке од режимских препрека и одбранити се од 
стравичних притисака које генерално као народ трпимо у Црној Гори. 

Идеја водиља приликом формирања ИН4С-а је била стварање српске јавности у Црној 
Гори. Српска политичка сцена у Црној Гори и њени водећи представници су 
створили потпуно первертиран симулакрум у ком Срби треба да буду захвални за 
’’жртву’’ коју они подносе бавећи се политиком у њихово име. Критика и принцип 
одговорности су у том дијелу политичке позорнице ендемичне, готово непознате 
биљке. Један од кључних задатака које смо дали себи је да пробамо да својим 
дјеловањем створимо критичку српску јавност и уведемо принцип одговорности као 
предуслов за квалитетно политичко представљање Срба. Вјерујемо да смо у 
претходних годину дана у великој мјери успјели у томе.''

На крају, Раичевић се захвалио организатору и истакао:

''Разумијемо изузетну важност нашег обраћања матици, а и вољели би да њене 
институције разумију изузетну важност нашег опстанка. Овај скуп је свакако 
дијелом потврда таквог очекивања и надамо се да је то само почетак.'' 

 

http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=10279:2009-06-25-00-41-49&catid=82:srbija&Itemid=197

Одговори путем е-поште