Zveri iz Gnjilana
dižu glavu
Piše: J. D. Ljutić
Eksplozija u zgradi u Ulici Vase Smajevića bb, u Preševu, u kojoj uglavnom žive
pripadnici snaga bezbednosti sa svojim porodicama, kada su povređeni Donik
Zairi (13) i Aferdita Šabani (43), je čist terorizam šiptarskih bandita, koji
je ponovo uneo nemir među građane na jugu Srbije. Mučki napad na civile zbio se
samo nekoliko dana pošto su u selu Lučane, nadomak Bujanovca, ručnim bacačem
gađali žandarmerijski džip i umalo ubili dvojicu policajaca. Sve ovo, samo je
potvrdilo “prognoze” stručnjaka za terorizam da jug Srbije i njegovi stanovnici
više nisu bezbedni!
Stručnjaci za bezbednost kao razloge terorističkih napada naveli su pokušaj
destabilizacije Srbije. Prema njihovim saznanjima ciljevi su presecanje
koridora E-10, istovremeno i pokušaj da se Srbija isprovocira, da policija
reaguje, a onda to predstavi kao prekomerna upotreba sile! Uspostavljanje
autonomije takozvane preševske doline, kao i odmazda zbog hapšenja “gnjilanske
grupe”, prema oceni strunjaka, glavni su motivi šiptarskih kriminalaca koji
stoje iza napada u Bujanovcu i Preševu. Neobjašnjivo je međutim, zašto i dalje,
međunarodne snage bezbednosti ne reaguju i sve to prećutkuju.
“Ovo je klasičan teroristički napad i tu nema dileme!”, potvrdio je ministar
srpske policije Ivica Dačić nakon incidenta u naselju Železnička stanica u
Preševu. Gotovo istovetnu rečenicu, izrekao je i nekoliko dana ranije, u
Bujanovcu, naglašavajući da država “to neće tolerisati” i da će se “obračunati
sa svakim vidom terorizma”.
“Namere terorista su jasne, jer hoće, po svaku cenu da, u Srbiju i među
stanovništvo, unesu nemir. Preduzeli smo sve mere da presečemo kanale kojim
naoružanje na jug Srbije stiže sa Kosova”, rekao je Dačić, dodajući da očekuje
punu saradnju međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma.
Istog dana, kad je minirana zgrada u Preševu, policija je uhapsila Mehmeti
Čenana iz obližnjeg Miratovac, zbog sumnji da je kamionom prevozio naoružanje
sa Kosova. Sumnje su, tvrde iz MUP Srbije, “potkrepljene” i dokazima – snimkom,
na kojem se jasno vidi kako Fadilj Fera iz Gnjilana i Refik Baša iz Kosovske
Kamenice, u selu Velekince, tovare različito naoružanje u Mehmetijev kamion.
Policija je, i u selu Norča, u porodičnoj kući Ibiši Ljuljzima, zvanog Ljuljim,
pronašla veliku količinu oružja i eksplozivnih naprava, namenjenih
terorističkim napadima albanskih ekstremista na jugu Srbije.
Iako nema zvaničnih potvrda da su napad na Žandarmeriju nadomak Bujanovca i
podmetanje eksplozivne naprave u zgradu u Preševu međusobno tesno vezani
stručnjaci, kao i nadležni u srpskoj policiji, veruju da iza svega stoje isti
ljudi – pripadnici ozloglašene “gnjilanske grupe”, koji se još nalaze na
slobodi.
Zna se da su Ibiši, koji je uspeo da umakne Žandarmeriji, kao i Sadet Nuhiju i
Godur Dalipi, inače “majstori za eksploziv”, koje je i sam ministar policije
Dačić označio kao “rušitelje mira na jugu Srbije”, jedne od vođa UČPMB na ovim
prostorima i članovi “gnjilanske grupe”. Ova surova banda broji mnogo više
članova nego što je uhapšeno ili optuženo. Većina ih je u bekstvu, poput Šaćira
Šaćirija, koji slobodno živi na Kosmetu i koji uz Fazlija Ajdarija i Redžepa
Alijija, slove za najgore krvnike, koji su javno čerečili Srbe u junu 1999.
godine!
Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je 25. juna podiglo optužnicu
protiv 17 osoba, pripadnika “gnjilanske grupe” OVK, za ratni zločin protiv
civilnog stanovništva na teritoriji opštine Gnjilane, gde je, kako se navodi,
na svirep način ubijeno najmanje 52 Srba, Roma i Albanaca, silovan veći broj
žena i kidnapovano 159 ljudi.
Na listi optuženih, nalaze se: Fazlija Ajdari, Redžep Aliji i Šaćir Šaćiri,
koji su označeni kao organizatori pomenute terorističke grupe i koji su, kao
štapski oficiri operativnog centra OVK za Gnjilane, naredili Šefket Musliji,
Sadik Aliji, Idriz Aliji, Aguš Memiši, Fatonu Hajdariju, Šemsiji Nuhiju, Ahmetu
Hasaniju, Nazifu Hasaniju, Ramadanu Halimiju, Sametu Hajdariju, Feratu
Hajdariju, Kamberu Sahitiju, Selimonu Sadikuu i Burimu Fazliju, da na tri
lokacije u Gnjilanu, protivzakonito zatvaraju ljude, siluju, muče, sakate i
ubijaju, s ciljem da preostalo stanovništvo, pre svega srpsko, napusti tu
opštinu i teritoriju KiM.
“Gnjilanska grupa”, navodi se u optužnici, bila je deo 138. brigade OVK, koja
je svoje prebivalište pre bombardovanja NATO, imala van teritorija KiM.
Sredinom juna grupa se prebacila u Gnjilane, na područje operativne zone
“Karadak”, (obuhvata Gnjilane, Vitinu, Kosovsku Kamenicu i Novo Brdo) i od te
grupe je formirana nova jedinica, koja je bila smeštena u školski Internat u
Gnilanu.
Devet pripadnika “gnjilanske grupe” uhapšeno je 26. decembra prošle godine u
Preševu, a policija je pretresom u 17 kuća, pronašla ogromnu količinu vatrenog
naoružanja i eksploziva. Svi su u pritvoru, dok se preostala osmorica sa
nedavno podignute optužnice, nalaze još uvek u bekstvu i najverovatnije, na
Kosovu.
Šta je sve radila pomenuta “gnjilanska grupa” ili, kako su je još nazivali
“legija stranaca”, s obzirom da su neki njeni članovi bili kosovski Albanci,
koji su živeli u inostranstvu?
Kako “Revija 92” saznaje iz izvora bliskih pravosuđu, trojica čelnih ljudi -
Šaćiri, Ajdari i Aliji su naredili svojim ljudima da se kreću po Gnjilanu i
hapse srpske i druge “sumnjive” civile na koje naiđu, a potom da ih na razne
načine, muče i ubijaju. Tako je, na primer, Fazlija Ajdari, okupio oko 100
pripadnika OVK iz Preševa, Bujanovca i Makedonije, u dvorištu srednjoškolskog
Internata, i rekao im:
“Vojnici, dođite da vidite, kako se ubijaju Srbi!”.
Sadik Aliji je potom, navodi se u optužnici, dovezao automobil “askona”
vranjanskih tablica, u kojem su se nalazila dva muškarca i jedna žena, svi
srpske nacionalnosti. Izveli su ih iz vozila. Stariju ženu su razapeli za dve
noge za “askonu” i za “zastavu 128”, a potom je Aliji naredio da “vojnici”
polako, krenu vozilima u dva suprotna pravca.
“Ne daji gas i ne žuri! Kreni polako, nemoj brzo da joj uzmeš dušu!”, naredio
je. Potom, na isti način, nesrećnoj starici vezali su i ruke za dva automobila
i pokidali je.
Zločinci ostavljaju raskomadano telo žene u dvorištu škole i istu “proceduru”
ponavljaju sa muškarcem. Potom sekirom, pred svima, komadaju tela preko grudi.
Delove tela stavljaju u džakove i odnose na različita mesta.
Drugog muškarca iz automobila, koji je prethodno morao da gleda stradanja
svojih sunarodnika, odvode u podrum Internata, gde se nalazila posebna
prostorija za mučenje. Bila je obložena vinas pločicama, na sredini je bio sto,
a sa plafona su visile cevi. Žrtve su vezivane za njih, skidane, isleđivane i
prebijane. Kako?
Bilo im je naređeno da na sto stave obe ruke. Onda bi, jedan od zločinaca, iz
sve snage, udarao po njima, nekoliko puta, metalnom šipkom, sve dok sve koske
ne polomi. Nekima su lomili noge, nekima – lobanju, ali ne da žrtvu ubiju.
Naprotiv, cilj je bio razbiti lobanju, ali da mučenik ostane živ i da pati! Da
bi, u povređeni deo, jedan od šefova, ubacio zapaljen upaljač!
Oni, koji su vrištali, još su gore prolazili. Kažnjavani su tako što su im,
motorcanglama vadili zube i čupali nokte, sekli jezik, nožem ubadali u telo,
davili kesom ili “žicom davilicom”, razrezivali grkljane mačetom, odsecali
polne organe. Sve, kako se sumnja, po nalogu Ramuša Haradinaja!
Jedan od pripadnika “gnjilanske grupe”, zbog čega je i dobio nadimak “Drakula”,
posle “puštanja” krvi žrtavama, prislanjao je staklenu čaše na njihove rane.
Kada bi se čaša napunila krvlju, govorio je:”Hajde Srbima da pijemo krv!”, što
su ostali s oduševljenjem prihvatali.
“Šefovi” su, uglavnom, bili nezadovoljni “akcijama” svojih vojnika. Tada bi
sazvali “sastanak” u Internatu i govorili im:”Jeste li videli šta i kako treba
da radite? Vaše naređenje je da ubijete koliko najviše možete Srba, koliko
možete da proterate i opljačkate!”.
Bilo je, međutim, i situacija da su ih “vojnici” zadovoljili. Tada su bili
nagrađivani. Za svakog ubijenog Srbina dobijali su po pištolj i 20 dana
nagradnog odsustva.
U želji da isprobaju to oružje, često su se “igrali”. Jedna od “igara” bila je
da poređaju, jednu do druge, nekoliko žrtava, a onda im pucaju u stomak. Ali,
ne da ih ubiju, nego da provere koliko Srba može da se ubije jednim metkom.
Potom bi krenuli, od jedne do druge žrtve i veličinu prostrelne rane “merili”
guranjem prstiju u nju i još većim mučenjem žrtava, sve dok ne izdahnu.
Krvnici nisu prezali da mučki, tuku decu i siluju žene. Ipak, kao
najdrastičniji slučajevi iz Internata, opisuju se ubistvo deteta i silovanje
trudne Srpkinje. Montsrumi su ženu, u poodmakloj trunoći, silovali nebrojeno
puta i iživljavali se na razne načine, a za svo to vreme su, “životinski
urlikali”.
“Iz naručja vidno uzmrcvarene žene, jedan od pripadnika OVK, otrgao je dete,
dok ga je drugi, munjevitom brzinom, nabio na oštricu noža. Sve se desilo u
nekoliko sekundi. Nesrećna majka, nije stigla ni da reaguje. Uspela je samo da
cikne, ali dete je već, bilo mrtvo”.
Sve ovo, dovoljno jasno govori koliko su ostaci “gnjilanske grupe” surovi i što
je gore, i dalje rešeni da dejstvuju, Očigledno, sada više i češće na jugu
Srbije, koji bi da pripoje “nezavisnom Kosovu”.
I dok se albanski predstavnici uglavnom okreću glavu, tvrdeći poput Besima
Hotija, portparola KPS da njihova policija “nema saznanja o umešanosti njihovih
ljudi u terorističku akciju u Preševu, ili onih, poput Rize Halimija, poslanika
iz Preševa koji je ošto osudio policijsku akciju i hapšenje pripadnika
“gnjilanske grupe” i koji kaže da “ne zna za postojanje terorista na tim
prostorima”, dotle stručnjaci, koji se godinama bave i bore protiv terorizma na
Balkanu, pričaju sasvim drugačiju priču.
Tako, penzionisani general Momir Stojanović, bivši direktor VBA, kategorično
tvrdi jug Srbije “uopšte nije bezbedan”:
- Situacija je, kao što se da videti, sve ozbiljnija. To je zato što, hapšenjem
nekoliko članova “gnjilanske grupe”, nije dovedena do kraja. Što je većina
pripadnika grupe, inače vojnika OVK, još uvek na slobodi i čeka pravi trenutak
da reaguje i učini novi teroristički napad. Najgore u svemu je što se njihove
vođe nalaze na Kosovu, slobodni. Šaćiri i društvo uživaju podršku Haradinaja i
ostalih političkih lidera i iako je označen kao terorista sa decenijskim
stažom, ime mu se pominje u “Beloj knjizi albanskih terorista”, slovi za jednog
od najvećih švercera oružja, droge i ljudi, što je čak počelo da smeta i
Zapadu, niko mu ništa ne može. To je strašno i nadležni u Srbiji bi trebalo
malo više da se pozabave njegovim i hapšenjem ostalih pripadnika “gnjilanske
grupe”. U protivnom, bojim se da će se na jugu Srbije, nastaviti njihov teror.
Slično misli i vojni analitičar Aleksandar Radić, koji za “Reviju92” kaže da,
ukoliko Srbija želi da izbegne slične situacije, poput ove u Bujanovcu, odnosno
Preševu, mora “hitno da regauje”, jer će u protivnom, kad problem eskalira,
biti “previše kasno”.
- Nadležni u Srbiji moraju brzo da reaguju i spreče moguće slične incidente.
Naravno, ne terorizmom protiv terorizma, jer ćemo se onda, naći u zatvorenom
krugu. Najpre se mora identifikovati problem, koji kako se pretpostavlja,
predstavljaju preostali članovi, odnsno vođe “gnjilanske grupe” koji diriguju
terorističkim akcijama na jugu Srbije sa Kosova, odakle stiže i naoružanje i
ljudstvo koje učestvuje u tim akcijama, a istovremeno, ima i podršku određenih
ljudi ili grupe ljudi sa područja na jugu. Problem se, znači, mora prepoznati i
identifikovati, glavne vođe što pre pronaći, uhapsiti, njihova imena
obelodaniti i tako, prekinuti lanac, koji je očigledno, pokidan samo u jednoj
karici, ali ne i do kraja. To se mora uraditi diplomatski, političkim
razgovorima, jer autoritet Srbije ne sme biti doveden u pitanje.
TUŽILAŠTVO
Optužnica prosleđena
Nadležni iz Tužilaštva za ratne zločine kažu da ne mogu da se izjašnjavaju po
pitanju tek podignute optužnice, s obzirom da ona još uvek, nije pravosnažna.
Optužnica je prosleđena svim optuženicima koji se nalaze u pritvoru, kao i
sudu. Preuzela ju je i većina advokata koji zastupaju optužene. Shodno
zakonskoj proceduri, sledi mogućnost prigovora na nju ili eventualna dopuna
istrage. Ako toga ne bude, uslediće i zakazivanje početka suđenja “gnjilanskoj
grupi” u Specijalnom sudu, pred Većem za ratne zločine.
POLJOPRIVREDNIK
Nuhaj izdvojen
Muhamed Nuhiju, poljoprivrednik iz Preševa i otac petoro maloletne dece,
uhapšen je zajedno sa devetoricom pripadnika “gnjilanske grupe”. Međutim,
Nuhiju se na teret stavlja samo nedozvoljeno posedovanje vatrenog oružja,
pištolja i ručne bombe, koji su, prilikom pretresa njegovog stana, pronađeni od
strane policije, te je postupak protiv njega – izdvojen.
- Nema sumnje da je, u oba slučaja, reč o terorističkim akcijama albanskih
ekstremista – objašnjava Radić. - Oni su uvek spremni da deluju i čekaju pravi
trenutak. Nebitno im je s koliko će ljudi ili s kakvim naoružanjem izvesti neku
terorističku akciju ili koliko će ih u njoj stradati. Bitno je da je izvedu, da
na taj način isprovociraju naše vlasti i tako, internacionalizuju problem.
Ovakvim akcijama, žele da privuku pažnju međunarodne javnosti i sebe predstave
kao žrtve, a Srbiju kao agresora.
http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=88&articleId=378
