Procvetala pesma sa Kosmeta
http://www.revija92.rs/upload/images/izdanja/2009/691/4.jpg Piše: Željka Radulović Povodom svečanog obeležavanja 620 godina od Kosovske bitke, sa blagoslovom njegove svetosti srpskog Patrijarha Pavla, u beogradskoj Kolarčevoj zadužbini održana je akademija “Kosovo je glava Lazareva”. Među priznatim i poznatim učesnicima programa posebnu pažnju privukao je dečiji ansabl “Kosovski božuri”. Mnogi su se pitali ko su ta deca, koji plene i mame suze dok recituju i pevaju o junaštvu, kolevkama, pticama, zorama, postojbini, časti, ljubavi...Kosovu. Iz različitih srpskih sredina, ili enklava kako ih sada zovu, na Kosmetu, Ivana Žigon, glumica, predsednica Društva srpsko - ruskog prijateljstva izabrala je 15 mališana. Već pet godina nastupaju po Srbiji i Rusiji, ali i u drugim evropskim zemljama. “Kosovski božuri” postali su vrhunski ambasadori Srbije, a za njihovo osnivanje, umetnički rad koji je specifičan, jer su iz različitih sela, zadužena je Ivana Žigon, koja ih naziva svojom decom. Kako se rodila ideja da se udruže mali anđeli sa Kosmeta i da osvajaju srca ljudi sa dušom gde god da se pojave priča nam Ivana. - Pre pet godina sam vodila više od 500 dece sa Kosmeta u Rusiju, na odmor. - Svi su tada od Vladimira Putina dobili satove, i ispostavilo se, potom da se na Kosmetu vreme zaista meri ruskim satom. Boraveći sa njima u Rusiji, shvatila sam da su ta deca velika sila, i da bude u ljudima ono najčovečnije i najčarobnije. Po povratku u Srbiju često je Ivana sanjala lica tih dečaka i devojčica. U njenim mislima ponavljala se ideja “da nas od sile zla može spasti samo vojska najčistijih duša – deca”. Jedne večeri okrenula je više telefona učitelja muzičkog, ruskog i srpskog jezika iz seoskih škola na Kosmetu. - Pomozite mi, molim Vas, i recite mi kako se zvala ona lepa devojčica plavih očiju što je pevala u Podmoskovlju pesmu o Ptici sreće – seća se prvih koraka Ivana. - Pitala sam dalje kako se zove dečko koji je pobedio na krosu, molila sam da mi pronađu devojčicu Jecu koja je kao pesnik i kao svedok opevala pogibiju svog sedamnaestogodišnjeg brata, Ivana dok se kupao na reci Bistrici. Povežite me sa Mirjanom koja je mnogo lepša od Džulije Roberts, i živi iza bodljikave žice. Morala sam hitno da nađem onu devojčicu što grca od suza kad god se zapeva Vidovdan, ali i malenu što je napisala:”Daću ti zlato, daću ti bisere samo jedno neću moje Kosovo sveto...” Posle nekoliko dana zahvaljujući direktoru Specijalne bolnice za rehabilitaciju Nikoli Sremčeviću u Banji Koviljači Ivana je doživela ostvarenje sna. Postali su odjednom buket dece, a duša jedna kako ih je nazvao Gavrilo Kujundžić, učitelj koji je tada iz Velike Hoče doveo četiri princeze... Izabrali su 15 najtalentovanijih učenika iz Orahovca, Prištine, Goraždevca, Starog Gracka, Gračanice, Kmetovca, Letnice, Štrpca. Poklonio im je Gavrilo i ime “Kosovski božuri”, spevao im himnu, naučio ih kosovskim i svojim pesmama. Pratio je “Božure” sa harmonikom i dušom na više od 100 nastupa po Srbiji, Crnoj Gori, Rusiji, Belorusiji, Francuskoj... Danas se njegove pesme pevaju sve do dalekog Sibira. “Ništa od toga ne bi bilo da se u našem prvom susretu nije dogodilo čudo ljubavi”, zapisala je svoje utiske Ivana. - Ništa nas više nije moglo razdvojiti, ni bodljikave žice, ni opasni kilometri bez oružane pratnje, ni porodične ni školske obaveze... Koreni ljubavi prema rodnom kraju koju smo pronosili povezali su nas jače od krvi. Posle pet dana proba u Banji Koviljači deca su naučila repertoar poezije i pesama za celovečernji koncert, koji su na godišnjicu pogroma 17. marta 2005. godine izveli u Narodnom pozorištu pred patrijarhom srpskim Pavlom, a preko RTS-a i pred čitavom Srbijom. U tami sale plakali su naši veliki pesnici čiji su stihovi izvođeni glasovima antičko - nebeskog hora. Održali su velike koncerte, ali i stotinu manjih po gradovima, selima, na livadama, po domovima za nezbrinutu decu, u izbegličkim kampovima... Imali su “Kosovski božuri” koncert i u biznis klasi leta za Rusiju i za desetak minuta zaradili 3.000 evra. Do poslednjeg uložili su za kupovinu računara za njihove vršnjake koji žive po zabačenim kosmetskim selima... Srcem i dušom Ivana se utkala u živote “njene” dece sa Kosmeta. Gledala je kako odrastaju i nečujno, blagoslovom nepoznate sile, kako postaju dostojniji svoga zavičaja. - Na državnom nivou niko to nije primetio – primećuje Ivana. - Tapšali su nas po ramenu i učinili nam milost da se u nekom terminu državne televizije prikaže naš svečani koncert. I bez reklame, međutim, naše diskove smo prodavali u desetinama hiljada primeraka, dobijali smo ordenje, nagrade po festivalima. “Kosovskim božurima” pripao je težak zadatak da kroz buku šunda, kiča, reklama, raznih svadbi i realiti svinjarstava čuvaju jezik srpskih pesnika, ponos svojih dedova, talenat srpske mladosti i dostojanstvo čoveka, poput narodnih pesnika koji su proneli kosovski zavet kroz vekove ropstva. Nikita Mihalkov odao je najveće priznanje “Kosovskim božurima” kada je rekao da - nisu samo kulturno umetnički ansabl, već oličenje duha živoga srpskoga naroda. Pevali su Mihalkov i Božuri jedne noći do zore, smejali se i plakali u šumama Podmoskovlja, kao da su u Metohiji. Verujemo da će jednog dana slobodni i srećni tamo i biti. Da će slobodni zapevati zajedno o Kosovu koje ih voli kao i oni njega. NASTUPI Minsk najlepši “Kosovski božuri” i Ivana Žigon, pored Srbije, Crne Gore, Rusije i Belorusije gde su održali na stotine koncerata, gostovali i u Francuskoj gde su priredili nezaboravne nastupe u Onionu, Šanberiju i u našoj ambasadi u Parizu. U konkurenciji od 13 zemalja na pozorišnom festivalu u Minsku osvojili su specijalnu statuu “Zlatni vitez”. Od svih gradova i sela koje su obišli svi su se saglasni da im je Minsk ostao u najlepšem sećanju. Nastupali su i u Kremlju, a Ivani Žigon je dodeljen Orden svetog Andreja Prvozvanog za veru i vernost koji su u Srbiji dobili još i njegova svetost Patrijarh srpski Pavle i mitropoloit Amfilohije. SVESTRANA Ivana Žigon, ćerka Steve Žigona i Jelene Jovanović Žigon prvakinja je drame Narodnog pozorišta od 1999. godine, predsednica Društva srpsko - ruskog prijateljstva od 2002. godine i umetnički rukovodilac dečijeg pevačko - recitatatorskog hora “Kosovski božuri” od 2004. godine. U braku je sa Grigorijem Brkovićem. Kruna njihove ljubavi je trogodišnji sin Steva. Ivana je imala mnoge poduhvate u cilju razvoja i saradnje Srbije i Rusije, kao i pomoći Kosovu i Metohiji. Pored mnogih priznanja i povelja, dobila je i 2004. specijalnu nagradu “Večernjih novosti” za podvig godine. Ove godine dobila je nagradu Braće Karić u vrednosti od milion dinara. Jedna je od retkih dobitnika koja se odrekla finansijskog dela ove nagrade – pola za kosovsku decu, a pola za legat svoga oca Stevu. BELORUSIJA Iskreno prijateljstvo Pre pet godina Ivana Žigon uradila je intervju sa predsednikom Belorusije, Aleksandrom Lukašenkom, prema kome je kasnije snimljen dokumentarni film. Bila je zadivljena lepotom te zemlje. Početkom jula ponovo je sa “Kosovskim božurima” posetila Minsk, Brest, Kamenac i nacionalni park Belovežske šume, nastarije u Evropi, koji ove godine slavi svoju 600-godisnjicu. U Minsku su 3. jula za Dan Republike imali čast da nastupe pred 200.000 ljudi i to u ponoć posle vatrometa i beloruske himne. Za Belorusiju je za dan njihove pobede nad fašizmom tragedija kosovske dece bila važnija od svih drugih tema, pesama i nastupa. - Putujući sa mojom decom po Belorusiji, videli smo najsređeniju zemlju na svetu, kakvu bismo mi želeli da imamo – priča nam Ivana svoje utiske. - Tamo vlada red i spokojstvo, kako mi zamišljamo Švajcarsku, ali tamo još postoji i beloruska duša, najčistija i najotvorenija. Napravili smo o dokumentarni film o susretu sa tom zemljom koju zovu “plavooka” zbog postojanja 10.000 jezera. Na svim koncertima “Kosovskih božura” publika je stajala. http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=88&articleId=381
<<image001.jpg>>
