О НАРОДУ У ОСАМ ДРЖАВА
У Хрватској, Црној Гори, Македонији и Словенији број Срба данас је за 34,4 одсто мањи него пре двадесет година Напредни клуб је објавио Извештај о политичким правима српског народа у региону за 2008/2009. годину. Колико ми је познато ово је први пут, откако су крајем осамдесетих година прошлог века успостављене вишестраначка демократија и њој неопходне слободе, да је положај српског народа, који изван граница Србије аутохтоно живи у осам балканских држава, постао предмет једне опширније анализе. Извештај, при том, нема непосредан краткорочан политички циљ, није га финансирала било која влада, нека фондација или невладина организација. На Балкану је током протеклих двадесет година тријумфовао национализам. Поражен је само онај национални покрет који није имaо јасне циљеве, чији је приоритет била одбрана постојећег, одавно преживелог, стања. Данас, баш као и пре 2000. године, политика Србије нема очигледан и чврст правац. Изузев жеље за прикључивање Европској унији не постоји трајна, промишљена и обавезујућа политика. Реч је само о некаквом ишчекивању нових недаћа, излазним стратегијама, економији деструкције која покрива зјапећи понор између потрошње и производње... Наша спољна политика, наши економски односи са иностранством, наша просветна и културна политика не препознају односе са Србима у региону као важну тему. Да ли је ова незаинтересованост подстакнута објективним сагледавањем застарелости и бесмислености овог питања? Питање ових права било је некада велики разлог или кључно оправдање. Србија је данас држава са највише избеглица у Европи, а у свету је тринаеста. Невоље наших сународника и данас знатно утичу на расположење милиона грађана Србије који потичу из ових крајева, угрожавајући тиме темеље наше демократије. Уосталом, каква може бити наша сарадња са суседима, о којој се толико говори, ако је њена цена лош однос према нашем народу? Србија је прошле године одвојила из буџета скоро три пута више новца за финансирање разних пројеката националних мањина које живе на њеној територији него што је одвојила за сличне или исте активности четири пута бројнијег српског становништва из осам држава које је окружују. Србија, рецимо, годишње помаже македонску националну мањину са чак 15,5 пута већом свотом новца од оне којом влада Македоније финансира активности српских организација! При том Срба у Македонији има више, њихова партија је парламентарна, а пре стотину година чинили су чак трећину становништва ове територије. Званична Србија и наша јавност морају да се одреде према чињеници да је у Хрватској, Црној Гори, Македонији и Словенији број Срба данас за 34,4 одсто мањи него пре двадесет година! За то време, само је на територији Републике Хрватске вођен рат. Треба ли да се оглушимо о чињеницу да наш народ у Словенији и Албанији нема чак ни статус (аутохтоне) националне мањине. Колико читалаца зна да је Хрватска после 1995. укинула аутономне котаре Книн и Глину? Да ли је у нашој јавности било речи о препорукама Савета Европе Хрватској да усклади устав са стањем од пре 1991. године? Колика је пажња посвећена чињеници да се из Хрватске и током 2007. године више Срба иселило него што се у њу вратило (3.818 у односу на 1.479 грађана)? Током протеклих четрнаест година укинуто је 68 надлежности Републике Српске. Само три су укинуте у складу са словом устава. У протекле две године траје међународна политичка, медијска и судска кампања против демократски изабраног вођства Републике Српске. Површна анализа штампаних и електронских медија показује ко је тај сукоб започео, са којим циљем и из којих је центара вођен. Исти они којима не би сметао опстанак Северног Кипра, као самосталне федералне јединице будућег, „уједињеног” европског Кипра, тврде да је даље гашење Републике Српске услов грађења европске будућности БиХ. Треба ли подсетити да Срби у Црној Гори чине трећину становништва, али немају одређен статус, да су симболично заступљени у државној управи и свим дужностима које именује влада у Подгорици (од 1 до 5 одсто)? Да ли је опште позната чињеница да Срби у Македонији не уживају пуну слободу вероисповести? Да ли смо демократе само док ћутимо о овим питањима важним за европску будућност Србије и Балкана? Многи од нас су се борили против режима који је толерисао ратне злочинце и величао криминалце. Да ли ћемо бити достојни себе ако се сврстамо уз оне активисте који јавно тврде да су цивилне жртве из редова српског народа и „призвале рат” у коме су страдале? (Извештај о политичким правима српског народа у региону за 2008/2009 годину су испред удружења Напредни клуб написали Игор Јарамаз, Милан Динић, Милан С. Милутиновић, Миљан Премовић и потписник ових редова) Напредни клуб Чедомир Антић [објављено: 23/07/2009] <http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/O-NARODU-U-OSAM-DRZAVA.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/O-NARODU-U-OSAM-DRZAVA.sr.html> posalji prijatelju пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=new_review&int_itemID=96625> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=pogledi&part=list_reviews&int_itemID=96625> коментаре (3) http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/O-NARODU-U-OSAM-DRZAVA.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
