Intervju: Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije
Vlada Srbije između Jevreja i Nedića Razgovarao: Bojan Tončić <http://www.e-novine.com/author/bojan-toncic> Srbija nikad nije bila fašistička zemlja, ali je fašizma u Srbiji bilo: Aleksandar Nećak Stav koji je Srbija zauzela odbijanjem da prisustvuje Konferenciji u Pragu dokazuje da odbijanje povraćaja jevrejske imovine nije slučajnost, nego koncept koji Vlada sprovodi - da ne bi Jevrejima vratili imovinu. Mi to dovodimo i u vezu sa rehabilitacijom Milana Nedića i članova njegove vlade Potpisivanjem međunarodne deklaracije u Pragu, 46 zemalja se prošle nedelje obavezalo da će nastaviti vraćanje imovine koju su nacisti oduzeli tokom Drugog svetskog rata jevrejskim porodicama. Deklaracija iz Terezina, kako se dokument naziva po imenu nekadašnjeg jevrejskog geta na severu Praga, dogovorena je na praškoj konferenciji koju je organizovalo češko predsedništvo Evropske unije. Za državu Srbiju učešće na ovakvoj konferenciji - na koju je bila pozvana kao učesnik - bilo je nevažno; ambasador Vladimir Vereš prisustvovao je kao gost ovog skupa, jedini u takvom statusu pored predstavnika Vatikana. A Deklaracija koja nema obavezujući karakter poziva na "ispravljanje posledica nelegalnog konfiskovanja imovine, kao i prisilnih prodaja koje su pratile progon nedužnih ljudi od strane nacista". Odsustvo Srbije sa ovog skupa otvara pitanja restitucije, povratka imovine Jevrejima, ali i drugim građanima. "Javni interes" je, po svemu sudeći, uskratiti žrtvama pravdu. „Ne verujem u slučajnost, mislim da je reč o spletu okolnosti koje su dovele do toga da nas na određeni način, ne dobrim očima, posmatra svet. Kao zemlju koja nije imala hrabrosti da se opredeli prema Terezinskoj deklaraciji", kaže u intervjuu za e-novine Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije. On podseća da je Konferencija u Pragu pripremana šest meseci i da je krajem prošle godine obavestio premijera Srbije i ministre inostranih poslova, finansija, kulture, vera, ljudskih prava i prava manjina o Konferenciji i predložio im da razgovaraju sa vrhunskim ekspertima o ovom problemu, ali se niko od njih nije odazvao. "U pismu od 16. januara ove godine obavestio sam premijera da je Vlada Srbije zvanično pozvana, a u martu sam dobio odgovor iz Kabineta da je moja informacija prosleđena nekim ministarstvima i da će me obavestiti o svom stavu. Do danas nisu, a Konferencija je prošla. Ministarstvu spoljnih poslova predočio sam ko sve urgira da Srbija učestvuje na tom skupu, dao im kontakte, ali odgovora nije bilo. Dobio sam samo informaciju da će ambasador Vereš predstavljati Srbiju kao posmatrač. A bio je to izuzetan skup, recimo, rusku delegaciju je predvodio specijalni izaslanik predsednika Republike, niz ministara, ljudi iz ministarstava obrazovanja, kulture iz evropskih zemalja, Izraela“, objašnjava Nećak. *Problemi u vezi sa vraćanjem imovine oduzete Jevrejima u Srbiji specifični su zbog zakonske regulative i, stiče se utisak, odsustva dobre volje? Rekao sam da smo na osnovu Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2005. podneli 512 zahteva kojima tražimo da nam se imovina vrati. Vraćena su samo dva stana, oba u zgradi Saveza jevrejskih opština u Beogradu, jedan izdajemo, a u jednom živi porodica sa decom i ne pada nam na pamet da ih izbacujemo na ulicu. Svi ostali predmeti nisu rešeni, a postoji pismo ministarke Dijane Dragutinović Direkciji za restituciju da se očekuje novi zakon o denacionalizaciji "u kome će se, u javnom interesu, predvideti umanjenje obeštećenja bivših vlasnika oduzete imovine u odnosu na punu vrednost imovine". Po tom zakonu će se naša imovina obezvrediti za osamdeset ili devedeset posto. Ne postoji zakon o povraćaju privatne imovine Jevrejima koji su ubijeni u logorima, a po našoj proceni ta privatna imovina vredna je 500 miliona evra. A u preostalih 510 predmeta je zajednička imovina, naše škole i bolnice. O njima sam govorio na praškoj konferenciji i rekao da smatram da je ovo pismo gospođe Dragutinović zaustavilo povraćaj te imovine. Možemo da otvaramo vrata Srbiji Po statističkom popisu ima 1158 Jevreja, ja mislim da nas ima 1300 do 1400, ljudi koji se deklarišu kao Jevreji, ili žive po jevrejskim običajima. A imamo oko tri hiljade pripadnika zajednice (ostali su druge veroispovest, pravoslavci i drugi, supružnici, rođaci). Živimo kao i ostali građani Srbije. Ne bi Zajednica mogla da funkcioniše bez pomoći jevrejskih organizacija u svetu. Tačno je da imamo određeni uticaj u svetu i da smo u mogućnosti da državi Srbiji otvorimo neka vrata i razgovore na uticajnim mestima u svetu. Ali je tačno da se Srbija ne to ne oslanja, sem u retkim prilikama. *Vidimo, dakle, diplomatski gaf, birokratsko odlučivanje o tuđoj imovini, nepostojanje zakona o vraćanju privatne imovine... Srbija je crna rupa, jer nije donela zakon o povraćaju imovine, a diplomatskim gafom naneta je velika šteta ugledu Republike Srbije. Jer je veliki broj državnika prisustvovao tom skupu na kojem je potpisan akt koji, ponavljam, nema pravno obavezujuću snagu. Ta deklaracija je trebalo da posluži Srbiji da pokaže svoju demokratsku orijentaciju, želju da postane članica Evropske unije i moralni odnos prema opljačkanoj imovini. Tražimo, između ostalog, da Jevreji koji su potpisali da se odriču svoje imovine i iselili se u Izrael budu obuhvaćeni novim zakonom. Naša imovina je, u velikoj meri pripala folksdojčerima. I oni sada traže da im se vrati imovina koja im je oduzeta 1945. A nama se ne priznaje to pravo, iako smo bili vlasnici 1941. I može se desiti da folksdojčeri dobiju našu imovinu. Stav koji je Srbija zauzela odbijanjem da prisustvuje Konferenciji dokazuje da odbijanje povraćaja jevrejske imovine nije slučajnost, nego koncept koji Vlada sprovodi - da ne bi Jevrejima vratili imovinu. Mi to dovodimo i u vezu sa rehabilitacijom Milana Nedića i članova njegove vlade. Jer, Nedić je potpisao uredbu da se jevrejska imovina oduzima i dodeljuje državi Srbiji. I sadašnjoj vlasti koja će da rehabilituje Nedića neprijatno je da prizna da je on potpisao takvu odluku. *U Srbiji su primetne brojne manifestacije antisemitizma; niste uvek reagovali oštro? To ukazuje na klimu u društvu. Tačno je da nismo uvek reagovali oštro, nisam bio pristalica toga da se reaguje na velika zvona i na minorne stvari. Međutim, podneli smo oko dvadeset prijava i tužbi - ni jedna do danas nije procesuirana. Razgovarao sam o tome sa državnim sekretarom Slobodanom Homenom i dostavio sam mu desetak prijava... *Nije rešen slučaj štampanja i distribuiranja „Protokola sionskih mudraca“? I taj, kao i slučajevi izdavanja drugih antisemitskih knjiga. Bilo je i slučajeva istovremenog lepljenja plakata sa pozivom da se Jevreji izbace iz Srbije, a policija nam je odgovarala da je reč o "neorganizovanoj omladini". Bilo je grafita "Smrt Jevrejima", na to više i ne reagujemo. Ali, bilo je rušenja nadgrobnih spomenika, dobili smo odgovor da je spomenike koji tu stoje trista godina, teške po jednu tonu, srušio vetar. Rekao sam gradonačelniku Subotice da mi takvu priču ne možemo da prihvatimo, jer se to dogodilo uoči komemoracije, u Senti, Kanjiži i Subotici. Tako nešto se dešavalo i u Zemunu. Fizičkih napada na nas nije bilo, ali se dozvoljava da ovde egzistiraju neonacističke organizacije, da bude izložena Hitlerova slika u hotelu, da kafić bude "ukrašen" fašističkim i ustaškim simbolima. Država nema zakonskih osnova da to spreči, ni u jednom zakonu ne piše da je to zabranjeno. *Nije bilo političke volje da se u Skupštini donese takav zakon kojim bi se krivično odgovaralo za fašističke istupe, isticanje i upotrebu fašističkih i nacističkih simbola i negiranje genocida? Poslao sam pisma ministrima i priložio regulativu Evropske unije o tim pitanjima i dobio sam samo odgovor od Ministarstva unutrašnjih poslova da oni nisu nadležni. A tražio sam samo da se ministri javno izjasne i da nas podrže. Sećamo se da je u Skupštini Predlog zakona o zabrani diskriminacije proglašen uvredom za Srbiju, jer, kao, u Srbiji nema diskriminacije. A ja sam nedavno u Subotici podsetio da je Dušan Jovanović, desetogodišnji Rom, ubijen u centru Beograda samo zato što nije pripadao naciji kojoj su pripadale njegove ubice. To je fašizam. S druge strane, imamo u poslednjem NIN-u izjavu Gorana Davidovića, lidera Nacionalnog stroja; on je sada ličnost čije mišljenje treba da se publikuje i predstavi široj javnosti. *S jedne strane svedoci smo zločina, a s druge širenja ideje Srpske pravoslavne crkve da neko ne može da bude rasista i antisemita samim tim što je pravoslavac. Sve to uz činjenicu da je Srbija bila jedna od prvih Juden frei država u Evropi. Dokazanog antisemitu Nikolaja Velimirovića SPC je proglasila za sveca. Kako se Vaša zajednica odnosi prema ovakvim stavovima? U delu svojih spisa Nikolaj Velimirović je pokazao svoj antisemitizam i mi to osuđujemo. To što je on za većinski narod u Srbiji svetac - nemamo šta da komentarišemo. Možda Srbi vole da imaju antisemitskog sveca, to je njihovo pravo. *Možda je istinitije reći pravoslavci, ima među Srbima i ateista? Ne sme se generalizovati, ali ova teza koju ste pomenuli je interesantna, to da pravoslavac ne može da bude antisemita. Naprotiv, pravoslavci su do juče učili da su Jevreji razapeli Hrista, njihovog Boga. To što je njihov Bog slučajno Jevrejin, to su zanemarili. Ja sam ponosan što je većini pravoslavaca Bog Jevrejin. U Srbiji postoji antisemitizam i to je činjenica. Od Drugog svetskog rata nismo ubijani i hapšeni, ali država ne reaguje na antisemitske ispade, knjige, brošure. Mora se znati da ne može da postoji Obraz ako neko ne stoji iza njega. Neko ga je stvorio, neko ga hrani. Postoje, isto tako, i Nacionalni stroj i Pokret 1389 i druge takve organizacije. *Ugledni istoričari smatraju da Srbija necivilizacijski zapostavila svoju antifašističku tradiciju? Srbija nikad nije bila fašistička zemlja, ali je fašizma u Srbiji bilo. Srbija ni danas nije fašistička, ali postoje pojave fašizma i neonacizma. Mi smo, u želji da promenimo vlast, odbacili antifašizam kao produkt komunizma. Sada postoje antifašističke organizacije, ali su one usitnjene i nemaju prostora u medijima. Učestvovao sam na svim antifašističkim skupovima, odziv građana je bio vrlo slab. Kada smo na poslednjim demonstracijama nosili na Terazije cveće da položimo na spomenik obešenim Beograđanima, prolazili smo kroz kordon policije. Od koga su nas štitili ako nema fašista i neonacista! Postoje pokazatelji: zašto Srbija ne učestvuje na vojnim paradama u znak pobede nad fašizmom, zašto nas nema u Mauthauzenu, zašto nas nije bilo u Aušvicu? To je splet okolnosti toliko čudan da ne može da se kaže da je bilo slučajno. Ne mislim da je Vlada fašistička, taman posla. Ali ne vodi računa o takvim pojavama i, jednostavno, isključila je Srbiju iz jednog stroja gde joj je bilo mesto. Naše je mesto da stojimo sa pobednicima, a Srbija čeka da u organizaciju ITF (sećanje i obrazovanje u vezi sa holokaustom) bude primljena od Estonije, Letonije, država koje su bile poznate po istrebljenju Jevreja http://www.e-novine.com/intervju/intervju-drustvo/27754-Vlada-Srbije-izmeu-Jevreja-Nedia.html
