Prosjački štap sve bliže
Marko LOPUŠINA, 02.08.2009 20:30:08 Ocena: <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=152722&title_add=Prosja%C4%8Dki%20%C5%A1tap%20sve%20bli%C5%BEe&kword_add=siromastvo%2C%20siromasni#vote> <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=152722&title_add=Prosja%C4%8Dki%20%C5%A1tap%20sve%20bli%C5%BEe&kword_add=siromastvo%2C%20siromasni#vote> http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 4 <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=152722#list> http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif Smrt D. M., žitelja sela Vlahovo, koji se pre dve nedelje ubio jer nije bio u stanju da izdržava svoju porodicu, nije iznenadila njegove sugrađane iz Prokuplja. Mnogi Topličani misle da je samoubistvo D. M. očekivana posledica sve bednijeg života u ovom delu Srbije. - Situacija u Topličkom kraju je očajna. Zaposleni primaju plate koje jedva dostižu 15.000 dinara. Čak 80 odsto ljudi je bez posla. Kompletna privreda ne radi. Fabrika „Milan Toplica“ zatvorena je. Njena mineralna voda otiče u reku. Nova oprema je kupljena, ali nije instalirana, pa je četvorica radnika čuvaju da je neko ne ukrade. Višnje nije imao ko da obere, a ni da otkupi, pa su se sasušile na stablima. Žene u Prokuplju prose dva kilograma brašna da bi mogle deci da umese hleb - otkriva nam pozadinu ove drame Vitomir Mihajlović, poslanik iz Prokuplja. Kao član skupštinskog Odbora za suzbijanje siromaštva u Srbiji, poslanik Mihajlović upozorava nas da je situacija ista i u drugim opštinama na jugu i istoku Srbije. - NiŠ je zavijen u crno, jer je u ovom gradu bez posla 30.000 ljudi. I u Kuršumliji industrija ne radi. A „Banja“ je otišla pod stečaj, jer MUP nije platio smeštaj policije tokom NATO bombardovanja. U Prokuplju su potpuno zamrli i kulturni i sportski život. Najveći događaj u gradu bio je koncert beogradske pevačice na bazenu. Ljudi nemaju od čega da žive, pa se bojim da će samoubistava biti još više - kategoričan je Mihajlović. Prema statistici, zvanično je u Srbiji 2007. godine bilo 490.000 siromašnih ljudi, ili 6,6 odsto. Granica njihovog siromaštva bilo je mesečno primanje od 8.883 dinara. Kako tvrde naši sagovornici, zbog izbijanja ekonomske krize, rasta troškova života, nezaposlenosti i otpuštanja radnika, siromaštvo građana rapidno se uvećava. - Na osnovu preliminarnih podataka, jasno je da se broj siromašnih ove godine povećao na devet odsto ukupnog stanovništva, i da će taj broj biti još veći - kaže Žarko Šunderić, menadžer vladinog Strateškog tima za smanjenje siromaštva. Snežana Stojanović-Perišić, poslanik iz Leskovca, pojašnjava da je subjektivno siromaštvo ljudi u Srbiji duplo veće od objektivnog i statistički merenog. - Dovoljno je da granicu siromaštva podignemo na 10.000 dinara, pa će se pokazati da imamo duplo više siromašnjih ljudi nego što je zvanično registrovano - objašnjava nam Snežana Stojanović-Perišić, predsednik skupštinskog Odbora za suzbijanje siromaštva. - Strategija Vlade Srbije za smanjenje siromaštva definiše siromaštvo ne samo kao nedostatak novca za normalan život, već kao višedimenzionalni fenomen koji podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama. U ključne aspekte siromaštva ubrojano je i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i prirodna bogatstva, pre svega na čistu vodu i vazduh - navodi Žarko Šunderić. Ako prihvatimo tu činjenicu, danas u Srbiji na ivici bede živi oko dva miliona ljudi. Siromaštvo se najviše smanjilo kod 600.000 raseljenih i izbeglica, jer je većina njih uspela da se integriše u novu sredinu, a najviše se povećalo kod dece. Blizu 155.000 dece živi u teškom siromaštvu, dok je još toliko njih na ivici bede, potvrđeno je u Ministarstvu rada i socijalne politike. Pored dece, u velikoj oskudici su 120.000 starih lica, Romi, njih 200.000, i nezaposleni - 400.000. Kako tvrde naši sagovornici, glavni uzroci sve većeg osiromašenja građana su rat, ekonomska kriza, nezaposlenost, loša privatizacija, prisilne migracije, otpuštanje radnika, pad prihoda i kupovne moći stanovnika. - Pazar u kioscima mi je pao sa 50.000 na 7.000 dinara dnevno. Mnogi drugi kiosci su zatvoreni zbog slabog prometa. Moja plata je sa 15.000 dinara smanjena na 12.000. Stigla nas je beda - kratko nam je objasnila prodavačica Mirjana Maraš iz Zemuna. Međutim, nisu svi građani Srbije podjednako u krizi i oskudici. Od prosečne plate, koja je, prema poslednjim statističkim podacima, iznosila 32.000 dinara, mnogi građani Srbije jedva podmiruju osnovne potrebe. A za 8.883 dinara, koliko iznosi sirotinjski minimum, može da se kupi 70 vekni belog hleba, 66 jaja, 33 litra slatkog mleka i jogurta mesečno. - Jaz među siromašnima je sve veći i iznosi čak jedan prema šest. Jer, u Beogradu je stopa siromaštva tri odsto, a u Bosilegradu, Lebanu, Crnoj Travi čak 19 odsto. Statistički gledano, najsiromašnije je ruralno stanovništvo jugoistočne Srbije, koje živi u bedi - kaže Snežana Stojanović-Perišić. - Bela Palanka je jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, u kojoj skoro pola radno sposobnog stanovništva ne radi, a oni koji rade primaju manje od 10.000 dinara mesečno. Zato smo mi žitelji odlučili da je od sada zovemo „crna Palanka“. Svi koji imaju imalo škole ili neki zanat pobegli su u veliki grad. Uostalom, u Srbiji se aktivno i dobro živi samo u četiri grada - Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Apatinu. U ostalim naseljima se životari - priča Dragan Perković, partijski aktivista. On otkriva da su u opštini Bela Palanka računi javnih preduzeća i škola mesecima u blokadi i da opštinski službenici tri meseca nisu primili platu. Međutim, državne ustanove i dalje važe za najsigurnije mesto za posao. - U siromaŠnim sredinama rade samo zaposleni u državnim institucijama - opštini, policiji, pošti, sudu i domu zdravlja. A da bi se kriza prebrodila, stranke zapošljavaju svoje članove u te institucije, pa mnoge opštine, umesto 30 činovnika, koliko im je potrebno, imaju po 200 zaposlenih. I zbog toga opštinski budžet ode na plate a ne u razvoj privrede i kulture - tvrdi Snežana Stojanović-Perišić, na osnovu svog iskustva u Leskovcu. Većina građana Srbije jedva sastavlja kraj s krajem. Najveći deo prihoda troši se na hranu i piće, dok se ostale potrebe stavljaju u drugi plan, za „neko bolje vreme“. - Posledice su mnogo dublje. U selima Srbije ima 10.000 napuštenih kuća, 40.000 praznih staja i 260.000 momaka koji su pregurali četrdesetu - rečeno je nedavno na Međunarodnom naučnom skupu „Vlasinski susreti“. U Srbiji, kao jednoj od najsiromašnijim zemljama u Evropi, 160.000 osoba mesečno dobija ček sa simboličnim iznosom od 2.500 dinara kao socijalnu pomoć. Za to je država samo u ovoj godini namenila oko četiri milijarde dinara. U Beogradu postoji 28 narodnih kuhinja u kojima se hrani 5.655 sugrađana. U Nišu hranu od države traži 4.000 ljudi. A država planira da štrajkačima u 30 naselja dodeli jednokratnu pomoć od 5.000 dinara. Međutim, narodni poslanik Snežana Stojanović-Perišić smatra da izlaz iz krize nije u davanjima, već u osposobljavanju siromašnih da se bore za posao, zaradu i život. Država je svesna ovog problema i zato je formirala i strategiju i odbor za borbu protiv siromaštva. U vladinom timu za sprovođenje strategije za suzbijanje siromaštva tvrde da postoje tri strateška pravca borbe. - To su dinamični privredni rast i razvoj, s naglaskom na otvaranje novih radnih mesta i povećanje zarada, i sprečavanje nastanka novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede. Dvadesetak projekata iz ovog programa već je realizovano - naglašava menadžer ovog tima Žarko Šunderić. U Srbiji se, međutim, najavljuju masovni otkazi u državnoj administraciji, naftnim kompanijama, velikim privrednim sistemima... Svima je jasno da predstoji novi talas osiromašenja. I mada se država trudi da finansira razvoj nerazvijenih i siromašnih opština, ona za to nema dovoljno novca. - Država će paketom socijalnih mera pomoći deci, starima i radnicima koji su ostali bez posla, jer su to kategorije koje je ekonomska kriza najviše pogodila. Oko 220 miliona dinara mesečno za ovaj paket socijalnih mera obezbediće se zamrzavanjem i smanjenjem plata zaposlenih u državnim i javnim preduzećima - izjavio je ministar Rasim Ljajić. Predsednica parlamentarnog Odbora za suzbijanje siromaštva Snežana Stojanović-Perišić priznaje da je ipak najbolje rešenje ovog problema ulazak Srbije u EU. - Pošto EU ima posebne fondove za suzbijanje siromaštva, Bugarska je, na primer, odmah posle ulaska u Uniju, podigla stopu društvenog razvoja, rešila problem nezaposlenosti i čak izazvala povratak stručnih kadrova iz inostranstva u zemlju - rekla je Snežana Stojanović-Perišić. MENJA KUĆU ZA “VESPU“ U selu Stara Moravica, kod Bačke Topole, nedavno je na banderi osvanuo neobičan oglas: „Prodajem kuću i voćnjak za vespu!“ Paori prodaju svoje kuće da bi imali od čega da žive, ili da odu kod dece u Novi Sad, Suboticu ili Beograd. Procene govore da na severu Bačke ima više od 2.000 napuštenih kuća, koje se sa ekonomskim dvorištem mogu kupiti i za 1.000 evra. Toliko košta jedan metar kvadratni stana u Subotici. Sličnih oglasa ima i u Semberiji, a posebno u Bogatiću i Batrovcima. Problem je što zbog oskudice niko neće da kupi te seoske kuće i imanja. KATEGORIJE SIROMAŠNIH U kategoriji permanentno siromašnih nalaze se Romi - 49,2 odsto, nezaposleni - 10 odsto, žitelji sela - 9,8 odsto, izbegla i raseljena lica - osam odsto, stariji od 65 godina - sedam odsto, deca - šest odsto, osobe sa invaliditetom - dva odsto, gradski žitelji - 4,3 odsto, kao i domaćinstva sa više članova - 3,3 odsto. Ispod linije siromaštva u Srbiji živi oko 120.000 građana starijih od 65 godina, a Srbija mesečno „proizvede“ još 6.500 novih penzionera. POSLEDNJI U EVROPI Mi živimo jednim nerealnim životom, jer sebi nećemo da kažemo da smo siromašan narod, a naša zemlja jedna od najzaostalijih u Evropi - otvoreno kaže Vitomir Mihajlović, narodni poslanik. Prema (ne)zvaničnim podacima, Srbija je poslednja u Evropi po kupovnoj moći stanovnika, lošim drumovima i bezbednosti u saobraćaju, reformi univerziteta, navodnjavanju obradivih površina, stopi nataliteta, zaštiti dece, doprinosu za penzije, upotrebi sredstava kontracepcije, zaštiti od kancera, donaciji i transplantaciji organa, proizvodnji ribe, formiranju institucije državnog revizora, usvajanu zakona o restituciji, brzini izdavanja građevinskih dozvola, reformi tajnih službi, otvaranju tajnih dosijea i arhiva, broju građana prodemokratske orijentacije, tranziciji i evropskoj integraciji http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=152722&title_add=Prosja%C4%8Dki%20%C5%A1tap%20sve%20bli%C5%BEe&kword_add=siromastvo%2C%20siromasni
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
