NAŠA PRIČA - Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, kaže da će Državna komisija početi da radi od septembra
U Srbiji više od 200 masovnih grobnica * Prvi zadatak komisije biće da pregleda arhive i utvrdi spiskove ubijenih bez suđenja od 1944. do 1946. * Sve bivše jugoslovenske republike već imaju slične komisije Autor: I. Pejčić Beograd - Državna komisija koja treba da obeleži tajne grobnice u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih nakon oslobođenja 1944. i sastavi spisak likvidiranih u tom periodu biće formirana do septembra, kada će početi i sa radom, kaže za Danas državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. On dodaje da je zaključkom Vlade Ministarstvo pravde obavezano da osnuje tu komisiju i da se nada da je u Srbiji sazrelo vreme, nakon 60 godina, da se suočimo sa svojom prošlošću. - Formiranje ove komisije je dobro i za svest našeg naroda, jer nažalost, Srbija još nije završila sa podelom na partizane i četnike. Samo razgovorom o svemu što se dešavalo možemo te događaje da stavimo gde i pripadaju, to jest u istoriju - ističe Homen. Kao jedan od prvih zadataka komisije biće da se pregleda arhiva i utvrde spiskove ubijenih, od kojih su mnogi u periodu od 1944. do 1946. likvidirani bez suđenja. Takođe, komisija bi trebalo da obiđe i popiše sve lokacije u Srbiji na kojima su streljani ljudi. U rad komisije biće uključen veći broj ljudi, među kojima će biti i nevladinih organizacija, ali i stručnjaka svih profila kao što su istoričari, pravnici i stručnjaci za DNK analize. Homen dodaje da rad ove komisije ne bi trebalo da ima bilo kakve veze sa bilo kojom vladom, kao i da je Ministarstvo pravde uputilo dopis svim nadležnim institucijama - Skupštini, Komisiji za nestala lica, Republičkom javnom tužilaštvu, ali i muzejima i istorijskim institutima od kojih će zatražiti da za članove komisije predlože predstavnike. On navodi da je Komisija za nestala lica, koja ima ogromno iskustvo sa tom temom iz devedesetih, pokazala izuzetno interesovanje za učestvovanje u radu komisije. Prema Homenovim rečima, osnivanje komisije nije specifičnost Srbije, jer sve bivše jugoslovenske republike već imaju slične komisije. - Najdalje u svojim istraživanjima je otišla Slovenija. Oni su otkrili više od 200 masovnih grobnica. Očekujemo da će ih u Srbiji biti više, jer su revolucionarna dešavanja oko formiranja nove vlasti bila oštrija u Srbiji negoli u Sloveniji - objašnjava Homen. On ističe i da se u otkrivanju mesta likvidacija ne počinje iz početka, zato što već postoji studija u kojoj se nalaze podaci za oko 80 odsto lokacija na kojima su vršena streljanja. Uostalom, tokom rada na otkrivanju mesta likvidacije Draže Mihailovića došlo se i do niza važnih dokumenata koji su ukazali na zločine u periodu od 1944. do 1946. Homen navodi i da su pronađeni spiskovi streljanih u tom periodu, a kojima nije suđeno. Bez suđenja ubijeno oko 60.000 osoba U delu Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, navodi se da tačan broj ubijenih od 1944. do 1946. verovatno nikada neće biti utvrđen, ali da brojni podaci pokazuju da je bez suđenja likvidirano između 60.000 i 80.000 ljudi. - Postoji više stotina mesta na kojima su vršene egzekucije. Na nekima je streljano četiri-pet ljudi, na drugima stotine, a ima lokacija gde je broj ubijenih daleko veći. U Nišu je, na primer, streljano od 800 do 1.000 ljudi, a u Beogradu čak nekoliko hiljada - naglasio je Cvetković. On dodaje i da je više od 35.000 ljudi streljano na teritoriji uže Srbije, a prema nemačkim i mađarskim podacima, između 40.000 i 45.000 osoba je stradalo u Vojvodini. http://www.danas.rs/vesti/drustvo/u_srbiji_vise_od_200_masovnih_grobnica_.55.html?news_id=169109
