Šest godina od zločina u Goraždevcu - ubice na slobodi
15:12 BEOGRAD - U Goraždevcu kod Peći obeležena je šesta godišnjica
terorističkog napada albanskih ekstremista u kome su na obali reke Bistrice, na
kupanju ubijena dva srpska dečaka, a ranjeno još četvoro mladih.
Ovaj monstruozni zločin šokirao je celu Srbiju i naišao na oštre osude
međunarodnih predstavnika, ali je istraga i danas na početku.
Tog vrelog letnjeg dana, 13. avgusta 2003, oko 100 dečaka i devojčica iz
srpske enklave Goraždevac u Metohiji stiglo je na obale obližnje reke Bistrice
u potrazi za osveženjem i druženjem u vreme školskog raspusta.
Hteli su da na trenutak zaborave surovu stvarnost koju žive od dolaska
međunarodnih trupa 1999. godine - izolovani, u okruženju Albanaca, bez slobode
kretanja i stalnom strahu od napada.
Igru i smeh dece uskraćene za bezbrižna i uzbudljiva letovanja u kojima
uživaju njihovi vršnjaci na kraju školske godine, presekli su rafali iz pravca
albanskog sela Zahač.
Teroristi su ispalili 90 metaka i na licu mesta likvidirali Ivana
Jovovića (19), dok je Pantelija Dakić (13) preminuo u pećkoj bolnici.
Tada su teško ranjen 15.godišnji Bogdan Bukumirić i 11.godišnji Marko
Bogićević, a lakše Dragana Srbljak stara 14 godina i 20.godišnji mladić Djorđe
Ugrenović.
Bogićević je tada prebačen u bolnicu na severu Kosovske Mitrovice gde je
hitno operisan. Metak mu je pokidao tkivo iznad kuka i potpuno oduzeo desnu
nogu, tako da se i danas otežano kreće.
Najteže je ranjen Bukumirić koji je zadobio sedam prostrelnih rana, dok
mu je jedan metak okrznuo članak leve noge.
Kola hitne pomoći u kome je jedva davao znake života napali su Albanci
na putu do francuske bolnice u južnoj Kosovskoj Mitrovici, gde mu je izvađena
slezina.
Samo zahvaljujući upornosti srpskih lekara i vlasti, Bukumirić je
prebačen na VMA u Beograd, ali sa velikim zakašnjenjem i zbog toga se njegovo
stanje iskomplikovalo, a život "visio o koncu" - u komi je bio šest dana i
preživeo četiri teške operacije.
Bogićević i Bukumirić su protekle godine proveli na lečenjima,
kontrolama i terapijama, a kako su porodice siromašne, u pomoć je pritekla
država.
Bukumirić je od Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dobio na
privremeno korišćenje stan u Beogradu, a "odužio" se tako što je, uz lečenje,
uspeo da završi srednju elektrotehničku školu.
Kako je istakao u razgovoru za Tanjug, sada mašta o povratku na
porodično imanje u rodni Goraždevac, a životna mu je želja da postane kuvar,
mada još teško pokreće levu ruku.
Roditeljima druge dece država je obezbedila zaposlenje, a porodica
Bogićević, koja nije imala stalne prihode, pomoć je primala samo prvih nekoliko
meseci.
Preživljavaju obrađujući zemlju, a troškove medicinskih snimanja i
kontrola plaćali su sami. Marko se teško kretao na štakama, pa ga je brat vozio
na časove u školu udaljenu kilometar od kuće.
Osim Bukumirića, sve žrtve napada albanskih ekstremista i dalje žive u
Goraždevcu, gde je pre rata bilo 2.000 Srba, a sada 850.
Zločin u Goraždevcu osudili su šefovi UNMIK-a i Kfora, predstavnici EU,
SAD, Francuska, Rusija, kao i kosovski zvaničnici.
Portparol Stejt departmenta u to vreme Tom Kejsi nazvao je ubistvo i
ranjavanje srpske dece svirepošću i ocenio da su "oni koji su počinili zločin
protiv nevine dece neprijatelji mira" i da su "napali budućnost Kosova".
Predstavnici Srbije i Crne Gore zatražili su odmah vanrednu sednicu
Saveta bezbednosti UN, a sahrani ubijenih dečaka u Goraždevcu prisustvovali su
tada premijer Srbije Zoran Živković i potpredsednik vlade Nebojša Čović.
Uprkos tome, albanski teroristi su 17. avgusta ponovo pucali na petoro
srpske dece u centru Goraždevca, ali, srećom, niko nije stradao.
Komesar UNMIK policije Štefan Feler izjavio je posle zločina da će
"prevrnuti svaki komad zemlje kako bi pronašao ubice dece".
Tokom prve istrage pretreseno je 100 kuća na području Goraždevca, a 75
osoba ispitano je u vezi sa napadom na srpsku decu.
Urkos tome, kao i nagradi od milion evra, koju je raspisao UNMIK za
pronalazak ubica, optužnica još nije podignuta.
U međuvremenu je formirana radna grupa istražitelja sa zadatkom da
preispita sve stare i prikupi nove dokaze, ali napretka u istrazi nema.
Predstavnici srpskih vlasti smatraju da su, kao i u drugim slučajevima
kada se radi o zločinima počinjenim nad Srbima, na Kosovu i Metohiji zakazali
predstavnici međunarodne zajednice, dok se u lokalnoj srpskoj zajednici pitaju
da li se radi o neefikasnosti ili prikrivanju zločina.
(Kraj)
http://www.tanjug.rs/VestDana.aspx?sr
