Lubljana: Omladinske radne akcije u Sloveniji LJUBLJANA - Omladinske radne akcije su 60-ih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bile omiljen način da se provede letnji raspust.
Od Triglava do Djevdjelije, mladi su gradili autoputeve i mostove, trudili se da budu bolji od svojih prethodnika na pruzi Šamac-Sarajevo, prebacivali norme, dobijali udarničke značke i pohvale, pevali udarničke pesme. U mnogobrojnim omladinskim naseljima mladi iz svih krajeva bivše zajedničke domovine su se uveče zabavljali, radjale su se nove ljubavi, sticale razne kvalifikacije, a sklapali su se i brakovi Mojci i Milorada ili Janeza i Ljupki. "Mi gradimo domovinu, domovina gradi nas", bila je omiljena parola. Slovenačka nacionalna televizija je nedavno u dva navrata prikazala emisiju u kojoj se tvrdi sve suprotno... Prema autoru te emisije, mladi Slovenci su odlazili na radne akcije terani maltene puškama, prisilno, a za izbegavanje te "obaveze" navodno bili kažnjavani i proganjani... Medjutim, potpuno neočekivano, za negiranje te televizijske priče pobrinula se upravo nova generacija mladih Slovenaca u Ptuju. Pod pokroviteljstvom Studentske organizacije Univerziteta u Ljubljani, u Ptuju je ovih dana počela prva dobrovoljna radna akcija Studentske radne brigade. Ista televizija je u svojoj informativnoj emisiji prikazala reportažu o tim mladim ljudima, koji uredjuju Spomen park, čiste travnjake i nasipaju pesak na staze, najavljuju pomoć ljudima u domovima za stare. "Pomoć drugima nestaje. U novije vreme niko više nije spreman da pomaže besplatno", kaže student Adrej Pivk. Njegov vršnjak, student hemije Smiljan Slukan, smatra da je sada vreme za ovakvu dobrovoljnu, romantičnu akciju, za obnavljanje "socijalističkih ideja u kapitalizmu". Smiljan se, naravno, šali, ali stara poslovica kaže da je u svakoj šali i pola istine. U slovenačkoj javnosti, naročito u njenom siromašnijem delu, sve se češće izražava sumnja u efikasnost neokapitalizma. Kapitalizam da, ali sa odgovornim privatnim kapitalom i jačom drzavom, što je bila karakteristika tržišnih privreda sedamdesetih godina. Preovladjujuća ideja neoliberalizma u ekonomiji, koja propagira svemoć regulacije tržišta kroz ponudu i potražnju, bez kontrolne funkcije države, sve se više dovodi u sumnju. Slovenija, koju proteklih meseci drmaju propadanje dve najveće firme - Istrabenca i Pivovarne Laško - u tome nije izuzetak. Čitanje Marksovog "Kapitala" na Zapadu je danas postalo nužda, a podržavljenje najvećih banaka uslov opstanka. I država i banaka. Privatni kapital, kako mu dozvoljavaju konvencije, radi prvenstveno u svoju vlastitu korist i moguća kolateralna šteta ga ne zanima. A onaj, ko bi morao stalno imati u vidu opšte interese je država odnosno u njeno ime politika, podsećaju slovenački mediji. Odgovornost i humanost, toliko potrebne i u ekonomiji, valja, kažu, usadjivati mladima, a dobrovoljne omladinske radne akcije su odlično mesto za to. Aleksandar Mlač, dopisnik Bete iz Ljubljane http://www.beta.co.yu/default.asp?h=svs,sr&prikaz=2153427 Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
