http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/ZA-TRECINU-IH-JE-MANJE.sr.html
ЗА ТРЕЋИНУ ИХ ЈЕ МАЊЕ
Статус Срба у Македонији, Словенији и Албанији
Положај српског народа у Босни и Херцеговини (Републици Српској),
Хрватској и Црној Гори имао је још и некакав значај за власти у Београду
док је трајала борба за очување и наслеђе неке од Југославија. Наш народ
у Македонији, Словенији или Албанији никада их није посебно занимао.
Срба у Македонији данас има званично за трећину мање него што је то био
случај пре непуне две деценије (1991. године). Милошевићев режим их се
присећао 1991. када је требало подизати температуру пред распад СФРЈ.
Касније их је у потпуности занемарио. Напредни клуб је чак дошао до
непотврђених сазнања да је постојао некакав споразум између председникâ
двеју држава, Милошевића и Глигорова, о томе да се ово питање не отвара.
Срби у Македонији су доживели чудну судбину. Имали су више посланика у
османском парламенту и сенату него што данас имају посланика у
македонском Собрању. Њихова партија – Демократска партија Срба
Македоније (ДПСМ) – ушла је пре неколико година у парламент захваљујући
коалицији са ВМРО! Реч је о парадоксу какав је ретко виђан чак и на
нашим просторима. За то време српским буџетом улаже се 15,5 пута више
новца у пројекте и програме малобројније македонске заједнице у Србији
него што македонска држава улаже у сличне пројекте српске заједнице.
Срби у Македонији не уживају слободу вероисповести, будући да СПЦ није
омогућено слободно деловање на територији Македоније. Један од
коментатора на интернет страници „Политике“ тврдио је недавно како
Србија не треба да отвара питање слободе вероисповести у Македонији док
сама не призна тзв. Црногорску православну цркву. Ипак, ако оставимо по
страни канонско право чије одредбе свакако не одговарају заговорницима
ЦПЦ или МПЦ, чињеница је да би Србија данас била прва држава која
признаје ЦПЦ, будући да је она и у Црној Гори регистрована као невладина
организација.
Древни манастири и део наше историје (рецимо краљ Марко) преузети су и
укључени у историју и традицију македонске нације. Тек после 2001.
године остале националне заједнице, међу којима и Срби, добиле су, као
равнотежа Албанцима, извесна права усклађена с европским нормама. Ипак,
већина гробница, костурница и споменика српске историје на тлу
Македоније стоји разрушена. Није тајна да су пре неколико деценија кости
из порушене костурнице српских војника, погинулих 1912. године ради
успостављања граница које су данас међе међународно признате Македоније,
годинама коришћене за вежбе на Медицинском факултету у Скопљу!
*
У Словенији српском народу није признат статус аутохтоне етничке
заједнице. Српском народу, најбројнијој мањини у Словенији, оваквим
тумачењем оспорено је право да добије представнике у парламенту. Срби
су, међутим, и староседелачка заједница Словеније, будући да у источној
области Словеније – Белој Крајини – још увек постоје села са српским
становништвом. У Словенији је још увек отворен проблем грађана који су
нелегално избрисани из словеначког држављанства. Реч је о до сада
неутврђеном броју који неки процењују на око 20.000 особа. Сматра се да
су већина избрисаних припадници српског народа. Шефови наше дипломатије
одлазили су протеклих година у Љубљану, али се нису састајали с
представницима српског народа, баш као што тема његовог статуса није
била део дневног реда њихових сусрета са словеначким државницима. Ипак,
током 2009. дошло је до извесног помака у правцу решавања статуса
„избрисаних“ грађана.
*
У Републици Албанији Срби су тек недавно добили статус националне
мањине. Иако непризнати, представници српског народа учествовали су у
изради Закона о националним мањинама! Током деценија у Албанији није
признавано постојање српског народа. Симболичан број албанских Срба
демантован је када је 1990. године преко тек отворене границе у Црну
Гору прешло више од хиљаду наших сународника. Још 1938. године тадашњи
албански краљ Мехмед Зогу декретом је одредио брисање више од 1.000
топонима који су имали корен у српском језику. Током протеклих двадесет
година код нас се мало размишљало о албанским Србима, чак ни у време
када је албанско питање на Косову и Метохији и на југу Србије било у
пуној мери употребљавано и злоупотребљавано. Свођење политике према
Србима на северу Албаније, којих је до почетка 20. века било неколико
десетина хиљада, на фолклор, своју ће цену имати у часу када Албанци у
Прешеву и Бујановцу постану национална мањина чија је матица Косово и
када упоредник за њихова права постану косовски Срби.
Напредни клуб
Чедомир Антић
[објављено: 17/09/2009]
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
