http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-17-09-2009/kriza-ubija
NEMAŠTINA DRAMATIČNO UZDRMALA ZDRAVLJE GRAĐANA SRBIJE
Kriza ubija!
Najveći problem je nabavka lekova za hronične bolesnike koji su ostali
bez novca, a medikamenti im nisu na pozitivnoj listi, tvrdi Ranka Savić,
predsednik ASNS
BEOGRAD - Svetska ekonomska kriza žestoko je udarila na Srbe, posebno na
njihovo zdravlje. Jer, prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih
sindikata, ne prođe nijedan dan a da se nekoliko unesrećenih radnika ne
javi za pomoć bilo koje vrste.
Siromašni smo i nemamo za lekove!
Među Beograđanima smo pokušali da saznamo da li su i koliko osiromašili,
jedu li sve ono što su pre krize jeli i da li imaju para za lekove.
Skoro svi su slično odgovorili. Sublimaciju svega toga dala je
sugrađanka G. R. koja je ostala bez posla.
- Imamo dvoje školske dece, a samo moj suprug radi. Bukvalno nam sada
sav novac ide na opremanje dece za školu. Nemamo novca da redovno
kupujemo voće, ali ni slatkiše. A deca, ko deca hteli bi čokoladu svaki
dan. Užasno mi je teško. Pokušavam da radim bilo šta, ali ne uspevam.
Suprug ima visok pritisak. Nekada nađe lekove na recept, nekada ne. Kada
ih nema, onda i ne kupuje. Pokušava pritisak da snizi belim lukom i
nekim drugim prirodnim stvarima. Kada razmišljam o budućnosti, osetim
samo strah i nesigurnost - kazala je naša sagovornica koja nije želela
da se slika.
Uglavnom traže pomoć za nabavku lekova, ali i novac za goli život, jer
su na talasu krize bukvalno ostali na ulici bez sredstava za život.
Ranka Savić, predsednica ASNS, kaže da je situacija katastrofalna.
- Sindikat se pretvorio u socijalnu ustanovu. LJudi nas zovu zbog raznih
problema kojima bi trebalo država da se bavi. Prema dosadašnjem
iskustvu, najveći problem predstavlja nabavka lekova za hronične
bolesnike koji su ostali bez novca, a lekovi im nisu na pozitivnoj
listi. Takođe, veliki broj njih ima problema i sa lekovima sa pozitivne
liste jer ih nema u državnim apotekama, dok ih u privatnim nalaze, ali
moraju da ih plate, a za to nemaju novca - ističe Savićeva i dodaje da
zbog nemogućnosti uzimanja redovne terapije zdravlje građana Srbije na,
čije živote je direktno uticala ekonomska kriza tako što su ostali bez
posla, pogoršano je.
Prema njenim rečima, nedavno se desilo da je bračni par koji ima bolesno
dete dobio otkaz.
- Dete je obolelo od dijabetesa i mora redovno da dobija insulinsku
terapiju. Pošto roditelji više nisu zdravstveno osigurani, a bilo je
neophodno da se detetu prepiše recept, lekar je na svoju odgovornost to
uradio. Nakon toga nam se obratio da preduzmemo neke korake kako bi se
pomoglo bolesnom detetu - kaže ona.
Kako Ranka Savić navodi, nije baš najprecizniji zvanični podatak da je u
Srbiji bez posla do sada ostalo oko 250.000 ljudi.
- Prema našoj evidenciji, samo u Beogradu je otpušteno 150.000 ljudi, a
u Srbiji taj broj prelazi 400.000! LJudi su očajni, nemaju novca ni za
šta. Čak ni mi kao sindikalna organizacija ne možemo da funkcionišemo,
jer ljudi nemaju para ni za članarinu. Kada se pojavi neki veći problem
između sebe skupljamo novac kako bismo pomogli. Stanje je više nego
beznadežno. Zbog (ne)delovanja države imaćemo sve više ljudi koji svoje
životne probleme rešavaju tako što se pred kamerama obogaljuju. Tako da
cela Srbija prati uživo odsecanje delova tela. Dotle je došlo. A, biće
još gore. Očekuje nas burna jesen, zima i proleće - ocenjuje naša
sagovornica.
U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
upozoravaju da će se ekonomska kriza nesumnjivo odraziti na zdravlje
stanovnika. Posebno, kako naglašavaju u tom institutu, takozvanih
ranjivih grupa u koje spadaju i hronični bolesnici.
- Koliki će kriza uticaj imati na zdravlje nacije zavisiće od njenog
intenziteta i trajanja. Na osnovu istraživanja odnosa materijalnog
stanja stanovništva i dostupnosti zdravstvene zaštite, kao i niz drugih
pokazatelja vezanih za ishranu, navike i ponašanje kao faktora rizika za
nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, ustanovljeno je da je
stanovništvo lošeg materijalnog stanja procenjivalo svoje zdravlje kao
loše - ističu u toj ustanovi dodaju da je kod građana ispod linije
siromaštva uočena neredovnost uzimanja terapije.
- Troškovi za zdravstvene usluge su predstavljali veće opterećenje za
budžete siromašnijih slojeva stanovništva. U pogledu ishrane, na primer,
procenat onih koji su svakodnevno konzumirali mleko, sveže voće i povrće
bio je značajno manji među najsiromašnijima. A, o zdravlju pri izboru
načina ishrane najsiromašniji su najmanje razmišljali - naveli su u
„Batutu“.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
