Петар ИСКЕНДЕРОВ Македонија: енциклопедијске страсти
У контексту жучних руско-пољских дискусија о догађајима из Другог светског рата некако је скрајнут још један крајње важан спор, који у наредним годинама може произвести промене геополитичке ситуације на Балкану и читавој Југоисточној Европи. Дискусије око објављене у Скопју „Македонске енциклопедије“ изашле су далеко изван оквира институтских аудиторијума и у своју орбиту инволвирале министре иностраних послова суседних држава и влада САД и Велике Британије. А имајући у виду сложену етно-религиозну ситуацију у самој Македонији, активност албанског фактора и различите процесе прегруписавања снага у региону – можемо прогнозирати да ће „енциклопедијска реч“ одјекнути новим сукобима на балканском делу геополитичке „шаховске табле“. Фундаментални рад Македонске академије наука и уметности заиста има карактер без преседана. У условима, док друге балканске државе, да би угодиле политичкој коректности и налозима Европске уније, изврћу сопствену историју, називајући вишевековно османлијско ропство „турским присуством“, а борце за националну државност и православље проглашавају „екстремистима“ и „ратним злочинцима“, македонски научници и јавни радници предузели су збиља мушки корак: они су изложили историју сопствене земље – која за сада нема чак ни право признато име – не заклањајући се иза општих дипломатских формулација. Данашња Македонија рађала се збиља у мукама, током неколико векова била је арена ратова, израбљивања и интрига суседних балканских, и великих држава. У презентираном ових дана у Скопју енциклопедијском раду у сажетом облику, јасно се и отворено говори и о томе, како је становништво Македоније „насилним путем“ у XVI веку потиснуло Словене из плодних балканских низија и речних котлина (што се, узгред речено, догађало и на територији данашњег Косова), и о томе како су 2000-2001. године албански екстремисти, уз подршку својих косовских поданика и западних спонзора, подигли оружану буну против законитих власти земље. Тај конфликт сасвим је оправдано означен као „рат народа Републике Македоније против терористичких и бандитских формација албанаца, који су се удружили под поносним називом „Национално-ослободилачка армија“. И ту су „Армију“ македонски научници окарактерисали као „оружана формација која броји 7 хиљада људи, обучена у логорима Албаније и на Косову од стране америчких и британских официра и падобранаца“. А саме њихове главешине (касније су они, искористивши наметнуту од стране Запада македонским властима амнестију, ушли у државне структуре земље) проглашени су „терористима и члановима организованих злочиначких групација“, које се боре за „могућност контролисања различитих сегмената криминалног бизниса у земљи“. Не чуди што су слични, без преседана за македонске политичке и научне традиције, закључци изазвали буру негодовања у одговарајућим иностраним структурама. И најгласније су озлојеђени они политичари и државици на којима лежи и главна одговорност за дестабилизацију ситуације не само на Косову, него и у читавом балканском региону. Јер данас је већ очигледно, да су догађаји на Косову, Македонији, јужним српским општинама Бујановац, Медвеђа и Прешево, као и у Црној Гори – суштина карике једне стратегије, усмерене у правцу стварања на Балкану „Велике Албаније“ – државе са најмање 10 милиона становника, способне да постане „непотопиви носач авиона“ светске владе на челу са САД и Европском унијом. Међу главним критичарима смеле и правичне енциклопедије је премијер Албаније Сали Бериша – „крсни кум“ терористичке „Армије за ослобођење Косова“, чије су базе у периоду 1998-1999. године, сагласно извештајима „Међународне кризне групе“ и других организација, инсталиране управо у региону његовог завичајног северноалбанског града Тропоја. Не штеди критичке речи на адресу енциклопедијског рада ни један од лидера македонских албанаца Али Ахмети, који је 1990. године био у саставу војне команде ОВК. Да се „исправи као неодговарајућа стварности“ информација о улози британске армије и специјалних служби у догађајима у Македонији позвао је Македонску академију наука и уметности амбасадор Велике Британије у Скопју Ендрју Ки, иако је „Британски лав“ по традицији један од водећих фактора у догађајима на Балкану, па је његова подршка албанским сепаратистима у земљама бивше Југославије добро позната. Али најдаље од свих отишао је бивши премијер Албаније Пандели Мајко, који је јавно позвао своје албанске саплеменике у Македонији да спале државну заставу те земље на централном тргу Скопја. Што би се рекло – сваки коментар је сувишан... Наравно да се према македонским властима током последњих година накупило подоста претензија. Један од најмалодушнијих и срамних корака у историји младе државе било је признавање независности српске покрајине Косово, у резултату чега је Македонија фактички признала могућност стицања суверенитета преко терора и „етничког чишћења“, управо као да је на трен заборавила на сопствене проблеме са албанцима. А и научне концепције оседелих македонских научника, који следе родослов своје нације од Александра Македонског, каткада изазивају само смешак. Аутор овог чланка био је у прилици да доста разговара, па чак и полемише, са главним уредником „Македонске енциклопедије“, водећим историчаром земље, академиком Блажом Ристовским. О многим питањима новије историје земље он се трудио да избегне оштре оцене. Али је у приватним разговорима признавао, да управо бележени на Балкану од 1990-их година незадрживи успон албанског екстремизма – а не сколастични спорови са Бугарском и Грчком због етничности и топонимике – представља као такав главну опасност по македонску државу. Али данас су и он, и други македонски научници, казали своју реч која има тежину. Академик Ристовски већ је потврдио, да не намерава да, угађања ради албанским, америчким и британским критичарима, „преправља четворогодишњи труд не једне десетине људи“. „Могуће је уношење неких прецизнијих података, али у целини су албанци у овом научном издању представљени објективно“ – потврдио је он. Желели би смо да се надамо, да ће Сали Бериша, Али Ахмети, Пандели Мајко и други идеолози „Велике Албаније“ пре или касније исто тако објективно бити представљени на нивоу кључних међународних института – нарочито судских. Додуше, за то нису довољни само напори македонских научника. За сада се може закључити, да је окончан период, у коме су власти земље покушавале да конфликт у периоду 2000- 2001. године претворе у „нему фигуру“. А битка за јединствену Македонију се наставља. _____________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ, старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј». http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2497
