Борис АЛЕКСИЋ (Србија) Уништавање школства у Србији
Србија ће спроводећи препоруке Светске банке морати да укине 11 хиљада одељења, док ће 17 хиљада наставника остати без посла у основним и средњим школама!1 Циљ овог незапамћеног подухвата је наводна уштеда 14,7 милијарди динара. Да су Србији упућени овакви захтеви од стране представника Светске банке потврдио је и министар просвете Жарко Обрадовић.2 Све је почело са текстом Сејмона Греја првог човека Светске банке у Београду, под називом „Радити више са мање“3. Греј наводи да је Влада Србије затражила помоћ од Светске банке у осмишљавању стратегије смањења трошкова јавног сектора због настале економске кризе. Он пише да су стручњаци Светске банке у том циљу анализирали српски пензиони, здравствени, образовни и социјални систем, као и пољопривреду и индустрију. Као резултат тог рада Светска банка је у вези образовања предложила да одељења у основним и средњим школама имају више од 30 ђака. Дакле, одељења која имају мање ученика ће морати да се спајају. На овај начин би било елиминисано 37 одсто свих одељења у српским основним школама и 13 одсто свих одељења у средњим школама, наводи познати аналитичар Слободан Антонић.4 Светска банка је предложила ово решење иако зна да се настава у одељењима која броје више од 30 ученика тешко одвија. Управо због тога у основним школама у Аустрији има 20 ђака, у Белгији исто, Немачкој 22, Грчкој 18, Италији 18, Енглеској 26, Сједињеним државама 24 итд.5 На овај начин готово неприметно уз изговор да штеде властодршци би пре или касније укинули 11 хиљада одељења у Србији. Њихов предлог да се вишак запослених преорјентише на образовање одраслих је бесмислен, јер би како смо већ навели 17 хиљада професора остало без посла. Да ствар буде још гора, већ је договорено да се у Војводини одељења са припадницима националних мањина не спајају.6 Нпр. у Банатском округу било је планирано за спајање 105 одељења. Међутим, након договора са покрајинским секретаром за образовање Золтаном Јегешом одлучено је да се 19 одељења на мађарском језику не спаја „да би се водило рачуна о потребама националних мањина“. Наравно, режим Демократске странке је одавно престао да размишља о потребама Срба. Ово фактички значи да ће само одељења са српском децом бити спајана тј. укидана. Овакав договор је супротан Уставу Републике Србије и директно крши његова основна начела која гарантују равноправност свих грађана без обзира на националну, верску, расну или етничку припадност. Срби на овај начин постају грађани другог реда у сопственој држави. Оваква пракса ће показати сву своју погубност тек у будућности када се буду споља распиривали нови сепаратистички покрети и поделе у Србији. Интересантан је и податак да прозападна власт покушава да избаци информатику као предмет из српских основних школа, док у исто време прокламује пут ка ЕУ, компјутерско описмењавање народа, модернизацију и слично. Информатика је обавезан предмет само у једној београдској основној школи. Власт не жели да опреми кабинете потребне за ову врсту наставе па директори морају да се обраћају приватним спонзорима. Оцена из информатике не рачуна се у просек, а ученик може у току школске године да замени овај предмет неким другим изборним предметом као што је нпр. „руке у тесту“. Да ли је и ово по европским стандардима како кажу председник Тадић и премијер Цветковић на свом дугом путу у ЕУ? Овакво поступање је испод сваког нормалног стандарда и има за циљ да Србију удаљи од савременог информатичког друштва. Светска банка у Србији финансира и реформу правосудног система. Овај пројекат је такође супротстављен Уставу јер се њиме укида сталност судијске функције. Он подразумева отпуштање трећине српских судија! Дакле, реч је о још једном хируршком захвату међународних финансијских институција. Резултат реформи у правосуђу је и недавно усвојен Закон о судијама који ће 700 врхунских (читај неподобних) стручњака из ове области послати у пензију или на улицу. О свему овоме јавност је на време обавестило и Друштво судија Србије.7 Власт у Србији не жели више да улаже у образовање и правосуђе. Она се уместо тога одлучила да послуша савете Светске банке и пре или касније остави без посла велики број професора и судија. Са друге стране, режим издваја годишње 41,1 милион евра за невладине организације8 што је трећина суме коју намерава да уштеди укидањем одељења у просвети. Да ли неког онда чуди што се за студентски и ученички стандард, фонд за младе таленте и за избегла и расељена лица издваја од 2 до 4 пута мање средстава из српског буџета? Исто тако, медији у Србији су у више наврата објавили информацију да је градска власт у Београду под контролом Демократске странке уступила тајкунима Мирославу Мишковићу и Милану Беку, 220 хектара земљишта Луке Београд за 50 милиона евра иако оно вреди 2,5 милијарде евра. Разлика у цени само у овом послу би била довољна да се затворе све рупе у српском буџету. Али неко то не жели. Уколико до краја примени препоруке Светске банке, републичка влада ће уназадити национално образовање. Србија ће у будућности имати све мање квалитетно образованих кадрова и биће принуђена да плаћа услуге странаца. Подсетимо на крају да је лакше контролисати необразоване од образованих људи, а управо том циљу теже глобалисти чији је инструмент Светска банка. ____________________ Борис Алексић - посланик Народне Скупштине Републике Србије, Правни саветник проф. др. Војислава Шешеља, члан Централне отађбинске управе СРС. 1 Блиц, 14. 09. 2009. године 2 Исто 3 НИН, 6. август 2009. године 4 Печат, број 76, 14 август 2009. године 5 Исто 6 Блиц, исто. 7 Информатор, ванредни бр. 1, новембар 2008. године. 8 Печат, исто http://rs.fondsk.ru/article.php?id=2498
