SRBIJA KAO GERNIKA
Izvor: Pecat, 09.10.2009; Strana: 3 Nismo se 5. oktobra borili za ovakvu Srbiju“, razleže se ovih dana, na devetu godišnjicu petooktobarskog puca, iz grla dosovskih glavešina. Naprotiv dosovska gospodo, baš za ovakvu Srbiju kakva je danas vi ste se borili i borite se i danas. Ostvarili ste svoje najvece zamisli i izvršili zadatke koje ste dobili. To vam niko ne može uzeti. I potpuno vas razumem što tako veliku slavu i pobedu necete da podelite ni sa kim, pa ni sa Vojislavom Koštunicom. Rešili ste gospodo, da energiju srpskog naroda potpuno usmerite ka stvaranju nezavisne države Srbije. Da Srbija konacno bude samostalna država. U tu svrhu ste se brzometno lišili SR Jugoslavije. Da bi nacionalna država bila jaca, današnji vlastodršci su rešili da se reše i Kosova. U cilju jacanja nacionalne države na putu je i stvaranje vojvodanske države, a odmah zatim i dodatna regionalizacija ostatka srpske teritorije. Jacaj Srbijo, sve slabije, i sve manja. Nasledili ste državu bez spoljnih dugova koja ništa od svojih preduzeca i nacionalnih resursa nikom nije prodala. Danas je Srbija zahvaljujuci vašim reformama i prestruktuiranjima medu najzaduženijim zemljama. Od zaduživanja ste napravili herojski podvig tako da danas doživljavamo kao pravi praznik pobede i ponosa vest da cete se dodatno zadužiti, što kod Rusije što kod Svetske banke za novih milijardu i po evra, a da o dugovima kod MMF-a i ne govorimo. Podržavili ste svu društvenu imovinu i sve prodali što stranim što, domacim kapitalistima i sav novac spiskali na održavanje sopstvene vlasti i sada merkate da prodate ono što je preostalo: EPS i Telekom. Uzimate skupe strane kredite što vam je uslov da jeftino prodate ostatke javne imovine koju stalno obezvredujete. Zaduži se skupo da bi ono što imaš jeftino prodao i potrošio uludo – to je vaša deviza. Deindustrijalizovali ste zemlju, dodatno zapustili poljoprivredu i napravili novih pola miliona nezaposlenih. Postigli ste svetski rekord u deviznom platnom deficitu. Uništili ste nacionalni bankarski sistem. Napravili ste partijsku državu. Ovo je samo mali sažetak popisa vaših najvažnijih rezultata. Tacno to su od vas narodu obecane i danas ostvarene reforme, privatizacija, tranzicija. Poznata je anegdota koja govori o poseti jednog nemackog oficira Pikasovom pariskom ateljeu za vreme Drugog svetskog rata. Oficir je uocio „Gerniku“ i šokiran modernistickim „haosom“ na slici upitao velikog slikara: „Jeste li ovo vi napravili?“. Na to je Pikaso hladnokrvno odgovorio: „Ne, to ste vi napravili!“. Poznato je da je kao inspiracija za ovu cuvenu sliku Pikasu poslužilo bombradovanje i razaranje španskog gradica. Današnji vlastodršci stoje tako pred slikom današnje Srbije i lažno zacudeno pitaju ko je to napravio. Odgovor je istovetan Pikasovom: „Vi, baš vi gospodo!“. Pobornici i sprovodioci sistemskog nasilja (vidi tekst „Peti oktobar i koreni nasilništva“) danas se licemerno zgražavaju i gnušaju subjektivnog nasilja koje su baš oni sistemski proizveli. U nedavnoj povorci protesta pod nazivom „Stop nasilju“ marširalo je i nekoliko ministara vlade Srbije. Ministri zaduženi za ocuvanje reda, mira i sigurnosti žale se gradanima Srbije što nisu ništa uradili radeci svoj posao! I traže da im mi budemo saucesnici ili da im poturimo rame za plakanje. Država je organizacija koja ima monopol fizicke prinude, ali ona prerasta u puko nasilje kada selektivno, mimo zakona i institucija primenjuje i sprovodi prinudu. Ako se primeni selektivne sile doda i politika laži i zašticenih falsifikata dobija se potpunija slika sadašnjeg stanja u ovoj državi. Kud ce veca demonstracija nekontrolisane pretnje i prinude od nedavnog protivustavnog Zakona o javnom informisanju. Tome se mora dodati medijska kriminalizacija rada srpskog parlamenta koja je prethodila donošenju antidemokratskog poslovnika o radu Skupštine Srbije koji gotovo u potpunosti onemogucava opoziciono parlamentarno delovanje i koji opozicione partije usmerava na vaninstituconalne aktivnosti. Od petooktobarskog puca vrši se stalna patologizacija naše prošlosti, posebno usmerena na devedesete godine. Današnji vlastodršci posle skoro pune decenije vlasti žive od ruženja prethodne vlasti. Oni su ubedeni da ce samo ružnim opisima nekog drugog postati lepši i bolji. Oni se svim silama bore da što više optužuju Srbiju, a da istovremeno precutkuju i rehabilituju svako brutalno nasilje i zlo koje je Srbiji i Srbima ucinjeno. Oni nikada ni jednom jedinom recju ne pominju sankcije protiv Srbije, NATO agresiju i zlocine nad Srbima, oni samo tumaraju regionom i svetom kao „muve bez glave“ i snishodljivo se izvinjavaju, šene i samooptužuju. Njihovi su najveci prijatelji i saveznici oni koji su Srbiji naneli neko zlo. Što vece pocinjeno zlo, veci je saveznik. Oni kao da zapomažu u svojim antisrpskim ludovanjima i samoponiženjima: „Zlo, jesi i budi moje Dobro!“ Oni se zajedno sa njihovim nevladinim drugosrbijancima stide svog naroda i smatraju da nije dovoljno kažnjen i ponižavan, pa ga oni i dalje ponižavaju i traže od njega da se samokažnjava i denacifikuje bez ijednog jedinog razloga, onako podrazumevajuce. Oni prosto vape za još dubljim srpskim porazom koji ce biti konacno ispaštanje neoprostivog greha i „neprekinute niti“ sa „nasledem devedesetih godina“. Oni se naprosto predano trude da osnaže optužnicu Hrvatske pre sudenja Srbiji pred Medunarodnim sudom pravde u Hagu. Oni traže da se prihvati i prizna i ono što ni Haški tribunal nije uspeo da dokaže. Tako ova nacionalno i državno neodgovorna družina slaže i gomila u duše i srca svog naroda ogromne kolicine besa i srdžbe, u kojima se vec nalazi agresivno beznade mladih, socijalno i ljudsko nezadovoljstvo nezaposlenih i sirotinje. To je pretvoreno u zlokobnu i zavaravajucu pasivnost naroda, pritajeni bes bez buke. Predsednik Ceške Vaclav Klaus je rekao: „Srbija je duel oko Kosova izgubila sa 10:0, a ja kažem – uvek treba da se izgubi sa 6:4 ili tako nešto“. U svetu izgleda nema onih koji bi se zamislili nad znacenjem ove dalekosežne izjave, i to svakako nije dobro. Medu vlastodršcima Srbije nema nikoga ko može da pravilno razume mudrost ceškog državnika. Oni ce nastaviti da optužuju i ruže svoj narod smatrajuci da nije dovoljno poražen. I nastavice da hvale Gorbacova, inace jednu od najzlokobnijih licnosti dvadesetog veka. Oni slede svoju ideološku zatucanost stecenu na kursevima antisrpske obuke, te svoje i strane interese. Sve pricajuci kako još nisu ostvareni njihovi ideali, poput nekih verskih fanatika govore da citava stvar nije uspela zato što oni nisu dovoljno radikalno primenili svoje zamisli i tako Srbiju uništili do kraja. Kraj Srbije (kažu: „Ovakve kakva je“) bila bi prava realizacija „ideja“ 6. oktobra. Dakle, na današnju svojevrsnu „Gerniku“ od Srbije oni primenjuju istu recepturu koja je od nje napravila „Gerniku“! Autor: MILORAD VUCELIC
