TAJNA HITLEROVOG ZLATA petak, 09 oktobar 2009 15:05 Izvor: Argumenti i fakti – Moskva
Specijalno istraživanje “AiF” o skrovištima Trećeg rajha Austrijski gradić Bad-Ausze u oblasti Zalckamergut odnedavno privlači pažnju turista. Odmaralište je čuveno po prohladnim jezerima: temperatura vode u vreme letnjih žega ovde ne prelazi 20 stepeni. U sezoni jul-avgust svi hoteli su puni, krevet nećete naći ni za 200 evra. I pre sedamdeset godina on je bio popularan ništa manje nego danas: ovde su dolazili ljudi, koji uživaju u luksuzu. Istoričar Gerhard Zauner jedva uspeva da nam kroz prozor auta pokazuje: ono je kuća Ota Skorcenija, a ona tamo, drvena – generala Vlasova. Bela zgrada je Gebelsova vila. U tom simpatičnom gradiću gube se poslednji tragovi zlatnih rezervi Trećeg rajha: aprila 1945. godine na stanicama oko Bad-Auzse nestalo je na desetine vagona sa hiljadama tona zlata i platine, kilogramima brilijanata i slikama iz muzeja čitave Evrope i SSSR. Prema najskromnijim procenama, sadašnja cena te riznice vredna je najmanje 500 milijardi (!) dolara. Nestali voz broj 277 „Zlato iz podruma rajhsbanke – to još nije sve, - kaže Gerhard Zauner. „Od februara 1945. godine u planine Zalckamerguta masovno su odvožene vrednosti iz okupiranih gradova. Dopremljene su zlatne rezerve Musolinija i hrvatskog režima Pavelića, dva sanduka brilijanata iz belgijskih banaka. Kazneni korpus SS i štab generala Vlasova dovezli su sa sobom platinu u polugama, tatarski legion „Idel – Ural“ stigao je sa svojim dukatima, a slovački diktator Tiso sa smaragdima. Ukupnu vrednost nije moguće proceniti. Posle rata Amerikanci su na dnu jezera (pored ostalog u Toplicama) pronašli sanduke sa zlatom, ali je pronadjen tek PETI DEO riznice rajha. Ostalo kao da se rastopilo u vodi. ...Desetog avgusta 1944. godine rukovodilac kancelarije Adolfa Hitlera „naci broj 2“ Martin Borman je održao tajni sastanak u strazburškom hotelu „Mezon Ruž“. Na susretu sa finansijskim stručnjacima Švajcarske razgovaralo se o transferu novca rajha u inostranstvo. Za ovlašćenu banku za tu operaciju odredjena je Banka za medjunarodne račune (BIS), sa sedištem u Bazelu. I uz posredstvo BIS Martin Borman je na račune u Argentini, Čileu i Peruu doznačio 10 milijardi dolara u valuti. Medjutim, tako ogromna količina zlata i platine banka nije bila u mogućnosti da „svari“. 31. januara 1945. godine ministar finansija Nemačke Valter Funk je predloižio da se vrednosti evakuišu na „bezbedno mesto“. I Berlin su napustila 24 vagona voza broj 277, do vrha puna poluga iz trezora imperijske banke. Voz je nestao, upravo kao da nije postojao: sudeći po dokumentima koje su pronašli saveznici, kompozicija sa zlatom nigde nije stigla. „Najpre su vrednosti upućene u bavarsko mestašce Obersalcberg, - smatra Ernest Goldberg, profesor istorije iz Beča. „Šefu specijalaca SS – štandartenfireru Otu Skorceniju je povereno uredjenje tajnih spremišta u planinama i jezerima Austrije. Posle rata saveznici su, otvarajući ta tajna spremišta, bili začudjeni: Skorceni upravo kao da ih je pravio tako da ih pronadju. Postavlja se pitanje: zašto je to činio Tajna spremišta za obmanjivanje Od pedesetih godina u jezerima Zalckamerguta (uglavnom Tolicama i Grunzeu) entuzijasti tragaju za riznicama Trećeg rajha. Gazda restorana “Ribarska koliba” Albreht Sjen sa nostalgijom se priseća da su lokalni stanovnici na iznajmljivanju čamaca i kao ronioci zgrnuli grdne pare. U Toplicama na dubini od sto metara pronadjeni su kontejneri sa falsifikovanim britanskim funtama, šest sanduka sa zlatom (poslednji je pronadjen 1987. godine), nacistička odlikovanja, i to je bilo sve. Ni sanduka sa brilijantima, rubinima iz kolekcije kraljice Holandije, ni zlatnih dukata iz danskih trezora. “Pogledajte na broj ove poluge, - pokazuje nam Gerhard Zauner “ciglu” od čistog zlata, sa svastikom i natpisom Deutsche Reichsbank. “Težina je 12,5 kilograma. 1974. godine lično sam je izvadio sa dubine od 70 metara sa dna jezera Grunze. Broj je B425: ta ista serija nalazila se u vozu broj 277, koji je nestao nakon odlaska iz Berlina“. Treba istaći da je Postdamska konferencija avgusta 1945. godine odlučila: zlatne rezerve Trećeg rajha treba da budu podjednako podeljene izmedju Britanije, SAD, Francuske i SSSR. Na taj način, Rusiji su (kao naslednici SSSR) nacisti dužni 100 milijardi dolara. Medjutim, teško da te pare leže tamo gde ih pokušavaju naći ljubitelji pustolovina. „Tajna spremišta u planinama jednostavno su „varka“ – potvrdjuju to kako istoričar Zauner, tako i gazda restorana Sjen. „Očigledno da se Skorcenijev plan sastojao u tome, da se sakrije manji deo zlata rajha. Cilj je bio da se ubede saveznici: sve je sakriveno ovde, treba samo marljivo tražiti. A ostale vrednosti otišle su dalje, na jug, tajnim maršrutama. ...Veoma bi smo želeli saznati: kamno se denulo ostalo zlato? Propale riznice Voz broj 277, ili „Funkov voz“ sa 24 vagona krcata zlatom, brilijantima i platinom iz trezora rajhsbanke nije stigao na odredište. Tri vagona sa zlatom iz banaka sovjetske Ukrajine koje je odvezao prilikom povlačenja štandartenfirera SS Jozefa Spasila, načelnik policije „Zud-Rusland“ nestala su kod jezera Altze. Jedan vagon sa crkvenim zlatom iz Rumunije – ikone, krstovi i pehari, koje je odvezao sa sobom lider marionetskog režima u izgnanstvu Horija Sim, nestao je na stanici kod Bad-Ausze. 120 tona zlata – „rezerve Musolinija“ odvezla je specijalna komanda SS sa severa Italije. Tragovi se gube na stanici Bad-Išl. Kasnije je u napuštenim bunarima (1983) otkriveno svega 20 tona. 100 rona zlata diktatora Hrvatske Pvelića prebačeno je u Grac (Austrija). Od rezervi je pronadjena JEDNA (!) zlatna moneta. Vile i automobili od zlata – kako su nacisti prebacivali vrednosti u inostranstvo.O čemu je sovjetskom novinaru pripovedao Skorceni? U kom su pravcu dalje krenule riznice rajha? O tome u narednom prilogu. Prevod: Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/41-svet/3185--tajna-hitlerovog-zlata-firer-ostao-duan-rusiji-100-milijardi-dolara.html
