Đorđe Vukadinović Kao što je paljenje Rajhstaga poslužilo za instaliranje fašizma, tako neko pokušava da iskoristi ubistvo Brisa Tatona povezujući ga sa svakim patriotskim i nacionalnim stavom
„Beogradske Markale“ uvertira vanrednog stanja Marija Kordić Srbija je duboko neurotizovano društvo u kome su odavno pogubljeni i kriterijumi i orijentiri delovanja. U takvom društvu teško je očekivati odmerene i normalne reakcije i, u tom smislu, gotovo da nije čudno što i povodom tragične pogibije Brisa Tatona imamo takvu reakciju - kaže u intervjuu za NT Đorđe Vukadinović, urednik časopisa Nova srpska politička misao. Šta je uzrok tome, kako je došlo do takvog preterivanja da smo imali čak tri protestne šetnje protiv nasilja, da je država proglasila dan žalosti, a predsednik čak predlaže i da jedna ulica u Beogradu dobije ime po poginulom Francuzu? - Primarnu ulogu u stvaranju te patologije, kao i do sada u sličnim situacijama, imaju mediji i političari. Iz različitih razloga, i jedni i drugi zloupotrebljavaju svaku, pa tako i ovu tragediju, kao što su to godinama unazad radili. Ali i „obični građani“ su izuzetno emotivno reagovali na ovaj slučaj, kako to objašnjavate? - Građani takođe doprinose toj nenormalnoj situaciji, oni nisu nevini, ali, u suštini, oni samo reaguju na pritisak medija i političara. Normalni građani, odnosno ono što je ostalo od normalnih građana ove zemlje, osećaju se dvostruko postiđeni, dvostruko poniženi. Kako vandalizmom grupice huligana, koji je za svaku osudu, tako i ovom, najblaže rečeno preteranom, neprimerenom, neukusnom reakcijom političara i medija, koji su od toga napravili paradu za sopstvene potrebe i neku vrstu sopstvene promocije, a koriste je i za obračun sa neistomišljenicima. Da, ali Srbija u svetu ima veoma loš imidž. Imajući to u vidu, šta je trebalo uraditi da nas opet ne proglase za „divljake“ i „zločince“? - Iskreno i duboko žaljenje, izvinjenje porodici i ambasadi, ekspresno hapšenje osumnjičenih i njihovo izvođenje pred lice pravde i adekvatne kazne - to je nužno i dovoljno. Umesto toga, imamo atmosferu hajke, lova na veštice. Ponovo se stvorila ta masovna priča na blogovima, forumima i medijma, gde možete pročitati komentare tipa „stidim se što sam Srbin“, „mi smo najgori, fašizam se valja ulicama“... Ovakvo ritualno posipanje pepelom, ova vrsta kolektivne histerije, oživela je sve najdublje antisprske stereotipe i u zapadnoj štampi, a i u delu srpske javnosti i medija. Mislite da se namerno stvara takva atmosfera? - Obračun sa huliganstvom navijačkih grupa, za koje se, uzgred rečeno, godinama zna i toleriše, iskorišćeno je za proizvođenje kolektivne krivice srpskog naroda za nešto što je učinilo nekoliko neodgovornih, i verovatno pijanih ili drogiranih pojedinaca. Onda se ta kolektivna krivica koristi za nešto drugo. I to je matrica koja nam se stalno dešava. l Predsednik Tadić je čak izjavio da ovo nasilje „konsekventno vodi u fašizam“. Zbog čega se reč „fašizam“ naprasno tako često koristi u svakodnevnom političkom govoru? - Postoje grupe u Srbiji koje, ili u svom fanatizmu ili u svom plaćeništvu, a verovatno ima i jednog i drugog, u svakom neistomišljeniku vide fašistu. Pri tome, oni iz ličnih ili iz materijalnih razloga imaju patološku mržnju prema srpskom narodu. Neverovatno je, na primer, da smo pre mesec dana imali dva ubistva na Kosovu i Metohiji, a niko se zbog toga nije potresao, niko zbog toga nije raspisivao nacionalnu žalost, niko nije davao ulicu po brojnim, gotovo bezbrojnim žrtvama čije ubice nikad nisu pronađene. Zbog čega, kako Vi to objašnjavate? - Jednim, manjim delom, to loše govori o nama kao narodu, ali većim delom to je posledica tog kontinuiranog delovanja ovih medija i političara. Građani više nemaju direktan odnos prema stvarnosti, već je njihov odnos prema realnosti posredovan medijima i porukama koje im stižu sa ekrana. A sa ekrana stižu poruke o kolektivnoj krivici, o Srbiji kao nekoj vrsti kazamata, kolevke ili carstva zla. Narod je izmanipulisan kao što je bio i pre 20 godina. Samo što je tada naivno poverovao da je nebeski narod, da je najbolji, da Srbi ne mogu da budu zločinci, da su uvek u pravu i da su uvek vodili samo pravedne i odbrambene ratove, a sada im se nudi druga paradigma. Umesto prethodne, koja se raspala u paramparčad, po novoj paradigmi sada smo krivi za sve ratove, uvek smo zločinici. I kad se čini da smo žrtve, zapravo smo krivi zbog toga što smo žrtve. Odnegovali smo jednu vrstu elite, ili jedan deo takozvane elite koja će uvek biti spremna da za svaku nevolju koja nas snađe okrivi nas same. Mislite da su događaji poslednjih dvadesetak dana u velikoj meri spinovani? - Mene sve ovo pomalo podseća na „demokratske Markale ili Račak“. Markale su poslužile za uvođenje sankcija Srbiji, Račak je bio povod i uvod u brutalno bombardovanje Jugoslavije. Dakle, imamo neki tragičan događaj, bilo namešten ili slučajan, koji se iskoristi za obavljanje nekog drugog posla koji se spremao. Šta bi sada moglo da se sprema? - U ovom slučaju, čini mi se da je taj „drugi posao“ ponovno uvođenje neke vrste vanrednog stanja, neke vrste nove „Sablje“, jer se marginalizuje svaki glas „protiv“, ne samo iz političke opozicije, već svaka ozbiljna, dubinska kritika vladajućih struktura. Kao što je svojevremeno paljenje Rajhstaga poslužilo za obračun sa levičarskim grupama u Nemačkoj i konačnu instalaciju fašizma kakvog ga znamo, tako kao da neko pokušava da ovaj incident iskoristi povezujući nasilje sa svakim patriotskim i nacionalnim stavom. Zbog čega je u poslednjih dvadestak dana napravljena čudna mešavina huliganstva navijača, desničarskih partija, nacionalističkih organizacija, u kojoj se više ne razaznaje za šta je ko u stvari odgovoran? - Povezujući napad huligana na navijača Tuluza sa atmosferom stvorenom povodom gej parade, a sve to posredno pokušava da se prebaci na konto svakog zvižduka zapadnim zemljama i bivšim jugoslovenskim republikama, neko želi da kriminalizuje svaki kritički stav prema politici zapadnih zemalja. Tako se indirektno amnestiraju NATO zemalje za bombardovanje Jugoslavije, kao i bivše „bratske“ republike za raspad SFRJ. U suštini, to je ono što se svesno ili nesvesno dešava. Šta je politički rezultat te manipulacije? - Prvo su se država i narod predstavili kao narod zločinaca, a onda država, da bi izbegla tu sliku, radi neku vrstu kolektivnog samoponiženja.To je potpuna nacionalna anestezija, koja za cilj i posledicu ima prihvatanje nezavisnosti Kosova kao svršene i legitimne stvari, i kazne za grehove koje smo činili i kojih se još nismo oslobodili. Koliko je takva igra opasna, jer ipak dobar deo građana ne pristaje na kolektivno „pranje“ i ne prihvata takvu sliku o sebi? - Ako neko želi, svodeći patriotizam na huliganstvo, da kompromituje patriotizam, kao što se pokušava i jednim delom i uspeva, može mu se dogoditi obrnuto - da time legitimiše huliganstvo. To je mač sa dve oštrice. - Osim toga, sve to ima odjeka i sa druge strane, na drugom polu političkog spektra, iako to sada nije javno, vidljivo. Ovakve neprimerene reakcije su gorivo kojim se hrane neke buduće frustracije i buduće nasilje. Zato treba razdvojiti šta je kriminal koji se sankcioniše, šta je političko neistomišljeništvo, pa se sa njim polemiše, a šta je elementarna državna nacionalna pozicija koja se zastupa bez obzira na političke i stranačke razlike. Političari se međusobno ucenjuju Koliko je priča oko nasilja iskorišćena i u dnevno političke svrhe? ^uli smo, primera radi, izjavu predsednika Tadića koji vidi „nit nasilja koja vodi od devedesetih godina, preko podrške štrajku JSO do danas“, aludirajući, očigledno, na DSS i Vojislava Koštunicu? - Da, i toga je uvek bilo. Svi oni imaju putera na glavi, i svako istrgne jedan segment koji mu odgovara. Tako bi demokrate potegnule 17. mart i zapaljene džamije u Beogradu, ili februarski veliki miting za Kosovo i paljenje američke ambasade. Radikali će potegnuti 5. oktobar i zapaljenu skupštinu, DSS vanredno stanje i „Sablju“... Svako drži u šahu protivnike nekom pričom, nečim čime može mahati ili ucenjivati, ili makar pretiti političkim protivnicima. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/135/
