TAJNA HITLEROVOG ZLATA (2) sreda, 14 oktobar 2009 14:29 Izvor: Argumenti i fakti, Moskva
Po svedočenju Ota Skorcenija, najverovatnije je dobar deo zlata i ostalog blaga uz pomoć napolitanske mafije prebačen u Južnu Ameriku U leto 1948. godine dvoje zalutalih turista u šumi blizu Bad-Auzsea naišli su u čestaru na omanju zgradu. Ispostavilo se da je krov napravljen od poluga Rajhsbanke. A čak su i zidovi, i prozorski okviri bili izrađeni od suvog zlata. Vrednost šumske vile dosezala je na desetine miliona dolara. Tada je tužilaštvo Austrije izjavilo da postoji mogućnost da je takvih vila od iste građe bilo napravljeno pedesetak, i da su ih 1945. u demontiranom stanju odvozili nacisti u inostranstvo sa deklaracijom običnog građevinskog materijala! - To je tek delić genijalnog plana Martina Bormana - veruje profesor istorije iz Beča Ernest Goldberg. - Nedelju dana pre kapitulacije Nemačke juvelirske radionice u Zalckamergutu radile su danonoćno. Od zlata su pravljene ne samo kuće već sve što je mogla iznedriti fantazija - posuđe, građevinske alatke... Štandartenfirer SS Fridrih Švend, koji se proslavio štampanjem falsifikovanih engleskih funti u koncentracionom logoru Zaksenhauzen, najpre je pobegao u Španiju, a potom u Peru, i to u zlatnom automobilu! Kasnije se Švend hvalio: pred kraj rata on je svakodnevno iz Austrije odvozio po tonu čistog zlata. Istoričar i istraživač Gerhard Zauner pokazuje mapu nacističkih tajnih skorovišta oko Zalckamerguta - šume i jezera gusto su pokriveni crvenim tačkicama kojima su obeležena nalazišta. Dvadeset tajnih skrovišta bilo je iskopano i opremljeno po svim pravilima, u mestima gde u blizini nema ljudi, uglavnom u planinskim područjima. Sanduke sa zlatom nisu tek onako bacili na dno jezera Toplice. Zakopavali su ih u ilovaču na priličnoj dubini pomoću ronilaca SS. Međutim, više od polovine tajnih skrovišta služilo je za kamuflažu, radi obmanjivanja tragača. Kontejneri su bili napunjeni kartonom, zemljom i vatom. A u preostalim kontejnerima tragači američke armije otkrili su kudikamo manje zlata nego što su očekivali. - Tajnovitost iščeznuća nacističkih riznica toliko je velika da su se pojavile najrazličitije pretpostavke: a možda Nemačka i nije imala toliko para? - sleže ramenima istraživač Hajnc Melevski, čovek koji traga za Hitlerovim zlatom već dve decenije i dodaje: - Pričaju da se u proleće 1945. ekonomija Rajha raspala i da su sve pare do poslednjeg filera potrošene na novo naoružanje. To nije tako: zlato i brilijante Martin Borman je proglasio neprikosnovenim. A sredstva su bila ogromna. Samo su u Belgiji i Holandiji Nemci konfiskovali poluga u vrednosti skoro pola milijarde dolara. Po sadašnjoj ceni to je TRIDESET puta više. U ruke nacista dospele su zlatne rezerve Austrije, Čehoslovačke (oko 104 tone), Danske i Francuske, polovina zlatnih rezervi Poljske, britanske i američke aktive (zlata u vrednosti 111 miliona dolara). A da ne računamo stotine privatnih banaka i hiljade juvelirskih prodavnica. Ne treba zaboraviti ni na zlatne zube zatočenika koncentracionih logora. Samo je Osvejncim za četiri godine doznačio Berlinu osam hiljada kilograma zlata u polugama. Šef specijalaca SS Oto Skorceni je izgradio mnoštvo falsifikovanih tajnih skrovišta, sprovodeći Bormanov plan, i smestio deo zlata Rajha u Zalckamergutu. Međutim, većina dragocenosti je propala. Kuda se denula? Preobučenog u civilno odelo Skorcenija je 16. maja 1945. zarobila američka patrola kod jezera Toplice. Na saslušanju on je pokazao samo prazna skrovišta, a nakon tri dana pobegao iz zarobljeništva. Negde pred smrt (1975) Skorceni je u Madridu dao intervju sovjetskom publicisti Julijanu Semjonovu, autoru ciklusa romana o Štirlicu Sedamnaest trenutaka proleća, u kome je otvoreno izneo svoje mišljenje povodom nestanka Hitlerovog zlata. - U Peruu sam video zlatnu polugu sa svastikom - kazao je Semjonov. - Na poluzi je bio utisnut znak Rajsbanke. I danas se te poluge čuvaju u banci Hondurasa. - Nema tu ničeg čudnog - uzvratio mu je Skorceni. - Rajhsministar finansija Funk mi je krajem aprila 1945. nudio da idem zajedno sa njim. Nemam gde da denem zlato, Oto, govorio mi je. Doduše, Skorceni se ograđuje: - Najverovatnije su nacisti odvezli dragocenosti uz pomoć mafije. A ta verzija ima smisla. Najpre su, pretpostavlja istoričar Gerhard Zauner, otpremanje zlata na jug hteli da povere kozačkom korpusu SS. Njih su prebacili u Zalckamergut, ali se Borman predomislio: Opasno je imati posla sa Rusima. Desetine vagona sa zlatom otpremljeno je iz Bad-Auszea u Grac na granicu sa Jugoslavijom. A 9. maja Nemačka je istakla belu zastavu i zlato je stavljeno pod obezbeđenje oficira Hrvata iz divizije SS Kama koja je bila potčinjena Aloizu Hudalju, poreklom iz Graca, predstavniku austrijske crkve u Vatikanu i vatrenom pristalici Hitlera... Taj čovek je odavno bio uspostavio veze sa napolitanskom mafijom. I ona se, najverovatnije, pozabavila prebacivanjem firerovog zlata iza kordona. Na takvu varijantu je, zapravo, upućivao Skorceni. Nacističke dragocenosti odvezene su iz Berlina 31. januara. U februaru su se one obrele u Minhenu (uključujući voz broj 277), potom u Salcburgu i dalje u Bad-Ausze, a 7-8. maja vagoni su krenuli na jug, u Grac.(Prevod: Rajko DOSKOVIĆ) Nestale riznice - 50 tona platine Kozačkog korpusa SS. Prilikom predaje saveznicima kozaci su ukazali na tajna skrovišta oko jezera Grunze. Sva su bila prazna. - 150 sanduka sa zlatom diktatora Mađarske Salašija. Sanduci su sakriveni u planinama i u jezeru Matze. Deo (15 sanduka), pored ostalog i krunu svetog Stefana, pronašli su Amerikanci. Kruna je vraćena Mađarskoj, a poluge se i danas čuvaju u Fort-Noksu (SAD) - 20 ćupova zlatnika Tatarskog legiona SS Idel-Ural, otprilike jedna tona. Pretraživši tajna skrovišta Britanci su u njima pronašli vatu. - Brilijanti gaulajtera Gornje Austrije Augusta Ajgrubera. Ukupno, tri metalna kontejnera. Godine 1975. ronioci su pronašli samo jedan u jezeru Altauzse, pored Ajgruberove kuće. - 200 kilograma zlata estonskih SS jedinica. Godine 1944. šef hitlerovske samouprave Estonije Hjalmer Mjae prevezao je u Zalckamergut - Zlato koje je 20. divizija SS oduzela od Jevreja. Po Mjaeu, on je poluge predao Skorceniju i o njihovoj sudbini više ništa nije znao. http://www.standard.rs/vesti/36-politika/3209-tajna-hitlerovog-zlata-2-.html
